Poslanica Jevrejima i 2 deo svetinje. Kako znamo da je sud poceo 1844 a ne zavrsio?

Kao sto moze da se vidi i na mom  blogu, Sve ceremonije, Hram i njegovo uredjenje i praznici, ukazivali su na buduce dogadjaje.

7 praznika: https://biblija.serbianforum.info/t33-7-jevrejska-praznika-koja-su-ukazivala-na-isusa

1. Hram:    https://biblija.serbianforum.info/t34-kako-starozavetna-mojsijeva-svetinja-ukazuje-na-hrista-i-njegovo-delo-1-hram

2+3 Hram: https://biblija.serbianforum.info/t35-znacenje-solomunovog-hrama-i-kako-on-ukazuje-na-hrista-i-njegovu-sluzbu-2-i-3-hram

Sve je to bila slika buducih dogadjaja na zemlji a onda na nebu i posle toga.
 Posle raspeca Isus postaje nas prvosvestenik i ulazi u nebesku svetinju.
Prvi deo zemaljske svetinje ukazuje na period Hristove sluzbe do 1844.
Drugi deo, zavrsnicu. Prvi deo je trajao odredjeno vreme do 1844.
Ocigledno je da ce i drugi deo trajati odredjeno vreme, samo daleko krace.

Kako znamo da je Isus usao u drugi deo svetinje od 1844?

Prvo,
U Danilu se kaze da su ta otkrivenja za poslednje vreme.
 Za ljude poslednjeg vremena. Oni ce to razumeti.
Jer ce njima biti potrebno da to razumeju.
Onda imamo tekst koji govori o ciscenju svetinje.
Znamo da se to obavljalo u Izrailju u zadnjem delu sluzbe i u svetinji nad svetinjama jednom u godini, kao predslika buducih pravih dogadjaja.
 Dakle rec je o ciscenju svetinje u svetinji nad svetinjama na nebu.
Ne na zemlji, jer Bog Danilu kaze da su sve te stvari za poslednje vreme.

 Dakle radi se o vremenu  kada zemaljska svetinja nije tu. A Biblija nam govori o postojanju nebeske svetinje.
Dakle samo ta svetinja moze da se cisti, nijedna druga. Druga ne postoji.
 I kada bi postojala zemaljska jos, ona nema nikakvog znacenja vise. Jer Mesija je vec odavno tu.
 Dakle  moze da bude reci samo o ciscenju nebeske svetinje. O periodu Isusove zavrsne sluzbe pred njegov dolazak koji taj deo oznacava

 Drugo, Otkrivenje nam pokazuje da se Isus nalazi u tom delu svetinje koji je poceo 1844 i koji se i u zemaljskoj svetinji cistio jednom godisnje.

Off 11:19 I otvori se crkva Božija na nebu, i pokaza se ćivot zaveta Njegovog u crkvi Njegovoj; i biše sevanja munja, i glasovi, i gromovi, i tresenje zemlje, i grad veliki.

Ovaj dogadjaj nam pokazuje da se Isus pred sam kraj nalazi bas u drugom delu svetinje gde se obavlja ciscenje svetinje jer se kovceg zaveta nalazi bas u drugom delu svetinje.
Dogadjaj u Otkrivenju pokazuje i zadnje trenutke pre nego Isus napusta tu sluzbu i Svetinju nad svetinjama i trenutak pred sam njegov dolazak.
Dakle, kada on napusti svetinju nad svetinjama, nema vise spasenja i pokajanja. Onda nastaje tisina na nebu kaze se tamo, pola sata.

Off 8:1 I kad otvori sedmi pečat, posta tišina na nebu oko po sahata.

 Prorocki to je sedam dana proracunato. Isus i andjeli putuju 7 dana na zemlju da poznju zetvu na zemlji.
A onda kao sto je praznik senica pokazivao i slavio se 7 dana, svi spaseni putuju na nebo sa Isusom 7 dana.
Nastaje sud nad gresnicima 1000 godina, kao sto je detalj suda iz Solomunovog Hrama ukazivao.
Eto imamo dva razloga za pocetak i trajanje ciscenje svetinje.

Treci razlog je logika.
Ako bi ciscenje svetinje bilo 1844  gotovo. Kakvog smisla ono ima tada? Svet je jos potrajao.
 Dakle sam tok vremena posle 1844 nam ukazuje da ciscenje svetinje ima tok trajanja ne zavrsnu radnju.
A i nemoguce je da se ciscenje svetinje  zavrsi  1844. jer Otkrivenje pokazuje da je Isus u Svetinji nad svetinjama do samog kraja.
I da po izlasku iz svetinje traje jos pola sata, to jest 7 dana do njegovog dolaska.
To jest njegov period sluzbe, oznacen drugim delom svetinje zavrsava tada 7 dana pred njegov drugi dolazak.


4 dokaz.
Jeste  sam tekst.
Tekst ne kaze striktno da ce toga dana ili godine svetinja biti ociscena.
Vec da ce posle 2300 dana i noci biti ociscena. Po isteku.
Ali ne odredjuje vreme tacno. Posto je to vreme potrajalo. Vidimo da je to smisao teksta.

U KOM DELU SVETINJE SE ISUS NALAZI U JEVREJIMA POSLANICI?


Jevrejima 9:11 Ali došavši Hristos, poglavar sveštenički dobara koja će doći, kroz bolju i savršeniju skiniju, koja nije rukom gradjena, to jest, nije ovog stvorenja, Jev 9:12 Ni s krvlju jarčijom, niti telećom, nego kroz svoju krv udje jednom u svetinju, i nadje večni otkup.

 Poslanica Jevrejima se ne bavi time u kojem delu svetilista je Isus usao.

Tema Jevrejima poslanice  je da on tamo u svetinji, za nas sluzi.

 Dakle Isus je tamo i nije to niko izmislio.

I tema je da je isus tamo bolji predstavnik, boljeg saveza, bolje krvi i bolje sluzbe i boljem svetilistu.
Jedino mesto gde se u Jevrejima pominje drugi deo svetinje, to jest svetinje nad svetinjama je u:
 Jev 9:3 A za drugim zavesom beše skinija, koja se zove svetinja nad svetinjama, I tu se opisuje zemaljski sitem ne nebeski.
 Iza zavese kaze tekst, je bio drugi deo svetinje, koji se zvao, svetinja nad svetinjama.
NA OVOM MESTU BEZ SUMNJE, AUTOR GOVORI O DRUGOM DELU SVETINJE; I koristi Prular (Hagija hagon):
 Ni na jednom drugom mestu se u Jevrejima ne koristi vise ovaj izraz koji govori o drugom delu svetinje nad svetinjama, da bi na primer opisao gde se Isus nalazi na nebu, iliu kom delu svetinje.
Razne reci se koriste u prularu i sve te reci stoje u mnozini. Ali nikada se ne koristi (hagija hagon) koja direktno govori o svetinji nad svetinjama.
Ako je Isus usao u (hagija hagon) Svetinji nad svetinjama, zasto Jevrejima poslanica to ne kaze bar jednom?
Ako je pisac Jevrejima hteo jasno da kaze da je Isus bio u drugom delu svetinje, da je tamo usao posle vaskrsenja, zasto onda nije (hagija hagon) upotrebio i u Jevrejima 9,8?

Jev 9:8 Ovim pokazivaše Duh Sveti da se još nije otvorio put svetih, dokle prva skinija stoji;

Grcki izraz za sveto je: (ton Hagion) i koristi se takodje u Jevrejima 8,2. gde se odnosi na celu svetinju.

 Jev 8:2 Koji je sluga svetinjama (ton hagion) i istinitoj skiniji, koju načini Gospod, a ne čovek.

 HAGIJA HAGION, izraz za drugi deo svetinje se ovde ne koristi i nigde na drugom mestu, da bi se opisao deo svetinje u kome se Isus nalazi.
 Jedini tekst koji na prvi pogled protivureci ovom gledistu je:

Jev 9:25 Niti da mnogo puta prinosi sebe, kao što poglavar sveštenički ulazi u svetinju svake godine s krvlju tudjom:

Ovde se takodje za svetinju ne koristi izraz (hagija hagion) vec se koristi druga rec u pluralu: (to hagija).
 Da li ovaj tekst protivureci svemu sto je receno u odnosu na hagija hagon?
Ne, jer je prvosvetenik na dan ociscenja koristio krv u obadve prostorije svetilista.
To je razlog zasto se ovde ne koristi rec (hagija hagon) koji opisuje samo drugi deo svetinje.
 Mesto (hagija hagon), pisac koristi jednu rec koja se takodje koristi za svetiliste (to hagija).
Jer je jednom u godini prvosvestenik ulazio u obadve prostorije svetilista u celu svetinju, gde je sa krvlju obavljao svoju sluzbu. 2 Mojsijeva 30,10.
Dakle rec je o svetinji ne nekom njenom delu.

 Ako je poslanica Jevrejima imala nameru da pojasni u kojem delu svetinje se Isus nalazi, onda bi ga poslanica Jevrejima na nekom od ovih mesta opisala kao (hagija hagon).
Ali pisac jevrejima to ne cini.
Cak ni na jednom mestu, bar jednom.
Reci da Jevrejima poslanica opisuje Isusa u drugom delu svetinje, je isto kao reci da Jovanova izjava u Otrkivenju :

 Otkrivenje 1:10 Bejah u duhu u dan NEDELJNI, i čuh za sobom glas veliki kao trube koji govoraše: Ja sam Alfa i Omega, Prvi i Poslednji;

 Dokazuje da je Isus promenio subotu u nedelju.
Onda bi ucitali u tekstu mnogo vise nego sto tamo pise.
Tema u jevrejima nije u koji deo svetinje gde se Isus nalazi.
Vec je tema da on na osnovu svoje prolivene krvi, obavlja svoju sluzbu za nas u svetinji.
 Dakle (to hagija) je jos jedna rec koja se koristi za svetinju, ne za svetinju nad svetinjama.
Tekst u jevrejima 9,25. nema nikako cilj da nam kaze u kom delu svetinje se Isus nalazi, vec govori o tome da je Isus sebe prineo jednom zauvek, a ne kao svestenici koji su morali to cesto da rade.
 To je tema teksta.
Jev 9:25 Niti da mnogo puta prinosi sebe, kao što poglavar sveštenički ulazi u svetinju svake godine s krvlju tudjom

Poslanica Jevrejima. Isus u prvom delu svetinje.

https://biblija.serbianforum.info/t46-poslanica-jevrejima-i-2-deo-svetinje-kako-znamo-da-je-sud-poceo-1844-a-ne-zavrsio