7. Čišćenje svetinje

Ići dole

7.  Čišćenje svetinje Empty 7. Čišćenje svetinje

Počalji od Glasnik taj 2015-02-24, 17:59

7.  Čišćenje svetinje

Sledeći argument  protiv  našeg  shvatanja o istražnom sudu je, da prevod reči „očistiti“ iz Dan. 8,14. nije tačan. (ovde se radi o engleskom prevodu, King James, koji kao i naš koristi reč „očistiti“, dok se na  nemačkom govornom području najčešće koristi reč „posvestiti“ mada se ovde sve češće pojavljuje i  prevod „očistiti“). Tvrdi se da reč „očistiti“ nije dobar prevod, i da koren reči „očistiti“ tsadaq, ne pokazuje nikakvu  srodnost  sa korenom reči „očistiti“ u 3. Moj. 16, koja glasi tahea. Zbog toga Dan. 8 ne govori o čišćenju svetinje, i nema nikakve veze sa bilo kakvim Božanskim sudom, kao što je prikazano simbolima u 3. Mojsijevoj.
Iako je najveći broj modernih prevoda odstupio od verzije „očistiti“ u Dan. 8,14. ka verziji „biće opravdana“, ipak je reč „očišćena“ korišćena u prošlosti za reč tsadaq u Dan. 8,14. Bišopova (Bishop´s) Biblija (1568.), Ženefska Biblija (1560), Tavernerska (Taverner) Biblija (1551.),  Velika Biublija (Great Bible) (1539), Matejeva (Matthew) Biblija (1537.), Koverdejlova (Coverdale) Biblija (1537.), i Viklifova (Wycliff) Biblija (1382.) – u svima je prevedeno sa „očišćena“.
Dr. Hazel (Hasel) citira jednog neadventističkog  teologa, koji iznosi argumente u korist  reči „očišćena“ u Dan.8,14. jer  reč „biće opravdana“ ili neka slična „nemože biti korišćena u vezi sa svetilištem.“ Toliko od ovog neadventiste. Zaista se u vezi sa službom u svetilištu, o kojoj je reč u Dan.8 nemože nikada govoriti o opravdanju svetinje. Svetinja  se čisti.(vidi 3. Moj. 16)
Osim toga su reči od korena tsdq, u sličnoj vezi korišćene sa rečima, koje sasvim jasno znače „očišćena“ a tu je uključena i reč „taher“.
Neke se reči npr. rimuju i time se slažu po zvučnosti iako  ne po značenju. Npr. „Tvoj je tata majstor od zanata“, (Primer iz originala je ne prevodiv, tj nema  značenje u nasem jeziku, pa je ovde dat naš primer koji odražava smisao originala da bismo razumeli šta autor želi da nam kaže, primedba prevodioca)one se slažu fonetski (zvučno) a ne semantično (po značenju). Ako se kaže npr.: „Imam kuću, kuća je moj dom“, tu su reči kuća i dom slične, ali ne po zvučnosti (ne rimuju se), nego po značenju (semantično), njihovo značenje je slično.


Poslednji izmenio Glasnik dana 2015-02-24, 18:08, izmenjeno ukupno 1 puta
Glasnik
Glasnik

Broj poruka : 2206
Datum upisa : 17.11.2013

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

7.  Čišćenje svetinje Empty Re: 7. Čišćenje svetinje

Počalji od Glasnik taj 2015-02-24, 18:00

Jevrejska poezija koristi ovu vrstu sematične sličnosti, sličnosti u značenju, i na mnogim mestima se reči sa korenom od reči tsdq koriste paralelno sa rečima koje imaju jasno značenje čist. Veliki broj profesora, čak neadventista, su primetili ove veze. U knjizi O Jovu 4,17. vidimo primer paralelne veze između reči taher i tsadak: „Kako može čovek biti pravedan (tsadaq) pred Bogom ili čist (taher) pred onim koji ga je stvorio?“
Isto onako kako su kuća i dom srodni po značenju, možemo da vidimo, kako reči pravedan i čist stoje paralelno jedna prema drugoj u ovom stihu, ne po zvu-čnosti nego po značenju.
Mnogi stari prevodi Biblije u Dan. 8,14. koriste reč „očišćena“. Npr. latinska Vulgata koristi ovu reč, kao i sirijska Pešita (Peshitta) i Koptska Biblija.
Čak i Septuaginta, prvi grčki prevod jevrejske Biblije, koristi isti koren reči za „očišćena“ (katharizo) u Dan. 8,14. I za „očišćena“ u 3. Moj.16! Prevodioci Septuaginte su jasno videli vezu između reči taher i tsadaq!
Isti grčki koren reči se koristi i u Poslanici Jevrejima, gde se radi o nužnosti čišćenja nebeskog svetilišta: „Tako su se morale slike nebeskih stvari čistiti (opet iz korena katharizo); ali same nebeske stvari, moraju imati bolje žrtve od onih.“ (Jevrejima 9,23.)
Strongov (Strong`s) Konkordans navodi jedno od značenja reči tsadaq – očišćeno.
Hazel (Hasel) objašnjava da se koren tsadaq u Starom Zavetu često koristi u vezi sa zasedanjem suda. U vezi sa ljudima se reč ovde često prevodi sa, „opravdati“ ili „odbraniti“. Različiti izvodi korena reči tsadaq se koriste u vezi sa sudovima i pravnim sudskim procesima. Iz tog razloga Hazel (Hasel) pretpostavlja, da je Danilo izabrao „Izraz nisdaq (pasivnu formu od reči tsadaq) – reč sa jednim korenom širokog i bogatog značenja, koja se mnogostruko koristi u sudskim procesima i pravnim postupcima, da bi se promenljivi odnosi koji postoje između čišćenja nebeske svetinje i kosmičkih okvira suda poslednjeg vremena razjasnili.“ (Daniel and Revelation Committee, Bd. 2, S453,454) Drugim rečima, on koristi ovu reč sa ciljem, da bi izrazio, kako misao o sudu tako i o čišćenju svetinje. U kontekstu sa Dan.8 je „Biće očišćena“ najbolji prevod reči „tsadaq“, koja pokazuje jake veze prema reči „taher“ iz 3. Moj.16. poglavlja.
Glasnik
Glasnik

Broj poruka : 2206
Datum upisa : 17.11.2013

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

7.  Čišćenje svetinje Empty Re: 7. Čišćenje svetinje

Počalji od Glasnik taj 2015-02-24, 18:00

Jedan dalji argument se bavi aktivnostima Malog Roga u Dan. 8. Neki tvrde da se čišćenje svetinje u 14. stihu događa samo zbog toga, jer je Mali Rog „opustošio“ svetinju.(vidi stihove 11 – 13) Zbog toga se Dan. 8 bavi is-ključivo opustošenjem svetinje od strane Malog Roga, a nema nikakve veze sa sudom nad Božjim narodom.
Ključ za ovo pitanje je shvatanje, da Dan.8 predstavlja produžetak Dan. 7. odnosno dodaje jednu novu dimenziju. Vidimo kako čišćenje svetinje u 8. poglavlju, opisuje veliki nebeski sud iz 7. poglavlja, gde se milostivo sudi Božjem narodu, koji konačno dobija vlast. Dan. 8 ipak nosi misao o svetilištu, sveštenstvu i nebe-skoj službi – misao koja nije pomenuta u Dan. 7. Obadva poglavlja govore o istoj stvari samo sa različite tačke gledišta.
Obadva poglavlja (Dan. 7, 21. 25. I Dan. 8,24.) opisuju dakle Božji narod, koji je progonjen od jednog otpalog religioznog sistema. Dan. 7 završava propašću ove otpale sile, kada se „svetima najvišega“ predaje vlast. Akcenat u Dan. 7, koji se nemože naći u Dan. 8, nosi misao da se vlast i kraljevstvo daju Božjem narodu (vidi Dan 7, 26. 27.) Ova vlast dolazi kao rezultat suda, koji izaziva propast hulnog, progonilačkog Malog Roga.
Akcenat na papstvu u Dan. 8 nije toliko na progonstvu, nego mnogo više na otpadu. Mali Rog je preko konkurentnog sveštenstva izgradio posredničku službu i plan spasenja. Takođe i u Dan. 8 se opisuje uništenje Malog Roga: Ali će se „slomiti bez uticaja ljudskih ruku“(stih 25.) Iako nije pomenuto u Dan.8, ipak će Božji narod konačno dobiti kraljevstvo, kao što je prikazano u paralelnoj viziji u Dan. 7. U Dan. 8 je slučaj Malog Roga konačni rezultat čišćenja svetilišta. U Dan. 7 je sud na nebu taj koji, je učinio isti kraj Malom Rogu.
Očito je da je zbog toga aktivnost Malog Roga povezana sa čišćenjem svetinje, jer kao i u Dan.7 će biti rezultat tog čišćenja konačno uništenje Roga. Danilo 7 i 8 završavaju izbavljenjem i odbranom Božjeg naroda i uništenjem Malog Roga a uništenje je rezultat suda i čišćenjenja svetinje. U tom smislu aktivnosti Malog Roga su u vezi sa čišćenjem svetinje, iako čišćenje obuhvata više od aktivnosti i otpada Malog Roga – viđenje, koje je u ovom poglavlju je jedinsveno.
Glasnik
Glasnik

Broj poruka : 2206
Datum upisa : 17.11.2013

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

7.  Čišćenje svetinje Empty Re: 7. Čišćenje svetinje

Počalji od Glasnik taj 2015-02-24, 18:01

Osim toga, Mali Rog si prisvaja pravo da se naziva hrišćanskom silom. Kroz čitavu hiljadugodišnjicu je skoro celo hrišćanstvo sledilo Malog Roga. Bog je imao milione ljudi koji su priznavali njegovo ime i zbog toga tvrdili da su oni ljudi, čija su imena bila zapisana u nebeskim knjigama u svetinji. Ali mnogi ipak nisu bili njegovi sledbenici, iako su se izdavali da slede Isusa. U stvarnosti su često bili njegovi protivnici, i njihova imena će biti izbrisana na sudu, kada će se svetinja očistiti. (vidi Otkrivenje 3,5.) Razlika između onih koji su bili verni i onih koji to nisu bili,neće se napraviti pre čišćenja svetinje, kada će ili gresi Hristovih sledbenika biti izbrisani ili u drugom slučaju njihova imena. Takođe i u tom smislu je Mali Rog „opustošio“ svetinju, jer su gresi njegovih sledbenika tamo upisani.
Jedno dalje moguće, ali sigurno ne i najvažnije gledište je, da Mali Rog nije mogao doslovno da opustoši mesto svetinje, nego je samo sakrio istinu o njoj. Neki misle, da bi se ispunjenje proročanstva o čišćenju svetinje moglo ogledati u tome, da je istiina o svetinji konačno otkrivena, nakon što je tako dugo bila izgubljena. Svetinja je naravno i u tom smislu očišćena od delovanja Malog Roga.
Glasnik
Glasnik

Broj poruka : 2206
Datum upisa : 17.11.2013

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

7.  Čišćenje svetinje Empty Re: 7. Čišćenje svetinje

Počalji od Glasnik taj 2015-02-24, 18:01

Najvažnija tačka pri tom je, da čišćenje svetinje obuhvata mnogo više nego što su to aktivnosti Malog Roga, više nego odbrana istine. Vidimo iz Dan. 7 i zemaljske prilike (svetinje), da čišćenje svetinje predstavlja sud nad ljudima, koji priznaju, da služe Bogu (što takođe uključuje i one koji služe Malom Rogu), sud koji će konačno odvojiti plevu od pšenice, i koji će uništiti zlo na svetu i usposta-viti Božje kraljevstvo.
Jer u Dan. 8,14. doslovno piše: „Do 2300 večeri i jutara; onda će se svetinja očistiti,“ tvrdi se, da ovih 2300 dana, nisu doslovnih 2300 dana, nego 1150 dana. Zašto?
Jer navodno jutra i večeri predstavljaju obadve žrtve, koje su se prinosile svakodnevno. Zbog toga bi bilo, da dve žrtve dnevno od 2300 večeri i jutara žrtvovanja, predstavljaju 1150 celih dana. Tako da u nekim prevodima to tako i stoji prevedeno.
Ako bi to tumačenje bilo tačno, onda svetinja nebi bila čišćena 1844. nego 694. godine.
Dali 2300 večeri i jutara zaista predstavljaju 1150 dana?
Već su iznešeni mnogobrojni argumenti, čak i od ne-adventista, koji dokazuju suprotno. Kao prvo redosled „večeri i jutara“ iz dan.8,14. je obrnuti redosled, kojim Biblija opisuje obadve dnevne žrtve. Žrtve jutrom i večerom, je redosled koji nalazimo kroz Bibliju (vidi 2. Moj. 29,39; 4. Moj. 28,4.). Ne piše nigde „večeri i jutara“ kao što je to slučaj u Dan. 8,14. „večeri i jutara“ to nema nikakve veze sa žrtvovanjem žrtava.
Umesto toga redosled večeri i jutra iz Danila nalazimo isto u 1. Moj.1, gde se koristi, da označi jedan ceo dan. Kada bi Jevreji želeli da navedu odvojeno dane i noći, onda su navodili i njihov broj, kao npr. „četrdeset dana i četrdeset noći“ (vidi 1. Moj. 7, 4. i 12.) I ovde stoji izraz „četrdeset dana i četrdeset noći“ za četrdeset celih dana, a ne za dvadeset.
Glasnik
Glasnik

Broj poruka : 2206
Datum upisa : 17.11.2013

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

7.  Čišćenje svetinje Empty Re: 7. Čišćenje svetinje

Počalji od Glasnik taj 2015-02-24, 18:02

Razlog, zašto neki 2300 dana žele da promene na 1150, se sastoji u tome, da se onda u proročanstvo iz Dan. 8 u opis Malog Roga uklapa Antioh Epifan. On je bio jedan od kraljeva iz dinastije Seleukida, koji je progonio Jevreje u drugom veku pre Hrista. Ako bi Antioh, koji je razorio hram u Jerusalimu, bio Mali Rog, tada bi se proročanstva iz Dan. 8 ispunila još pre Hristovog rođenja, što bi značilo da godina 1844. nema nikakvog proročkog značaja, jer se u njoj nebi dogodilo ništa značajno.
Ali je obesvećenje hrama od strane Antioha Epifana trajalo samo 1080 dana. Čak ako bi i 2300 dana bili ustvari 1150 doslovnih dana, do njih bi nedostajalo još 70 dana a do 2300 naravno i mnogo više! Ovakav vremenski okvir je naravno grubo pogrešan.
Ima naravno i drugih razloga, zašto Antioh nebi mogao da bude Mali Rog. Videli smo, da je ovan kao simbol za Medopersiju postao „veliki“ (Dan. 8,4 kod nas stoji osili, primedba prevodioca ) a jarac kao simbol za grčku „veoma veliki“ (stih 8.). Ali sledeća sila, Mali Rog, je bila veća od ove obadve: Biće „naročito veliki“ (kod nas za obadve sile stoji „vrlo velik“pa pošto je u jevrejskom originalu ovde upotrebljena reč za Mali Rog koja označava jednu višu gradaciju u odnosu na dve predhodne sile, ja sam preveo sa „naročito veliki“, da bih naglasio ovo povećanje gradacije. Naravno da se može diskutovati o tome dali je veće „veoma veliko“ ili „naročito veliko“, primedba prevodioca). Prema tome bi Antioh trebao biti veći i od Medopersijskog i od Grčkog svet-skog carstva zajedno. A u stvari nije mogao ni da im se približi po veličini. Ustvari on je vladao nad samo jednim delom Grčkog kraljevstva i to sa beznačajnim uspehom i za kratko vreme*.
Pojavljivanje Malog Roga je premešteno u blizinu četiri kraljevstva, koja su nastala posle raspada svetskog kraljevstva Aleksandra Velikog. Trebalo je da se pojavi „oko kraja njihove vladavine“ (Dan. 8,23.). Jedno od ovih kraljevstava, dinastija Seleukida, iz koje je i Antioh Epifan, a koja je dala više od dvadeset kraljeva, koji su vladali od 311. do 65. pr. H.* Antioh je bio osmi po redu i vladao je od 175. – 164/3. pr. H. Pošto je nakon njega vladalo još tuce kraljeva a pre njega samo sedam, on se nije pojavio „oko kraja njihove vladavine.“
Danilo 8 piše o tome, da se ovde radi o „poslednjem vremenu“ (vidi stih 17.) Nekako je Antioh koji je umro pre više od 150 godina, pre Isusa prilično nepovoljna ličnost, koja bi se uklopila u taj vremenski okvir.
Glasnik
Glasnik

Broj poruka : 2206
Datum upisa : 17.11.2013

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

7.  Čišćenje svetinje Empty Re: 7. Čišćenje svetinje

Počalji od Glasnik taj 2015-02-24, 18:02

Nadalje, Mali Rog je oduzeo samo „dnevnu“ tj. samo službu u prvom delu svetilišta. Dok je Antioh zabranio sve žrtve u hramu i time oduzeo više nego samo „dnevnu“. On je zabranio Jevrejima žrtvovanje i „godišnje.“ Iako proročanstvo ističe, da je samo služba u prvom delu bila oduzeta, Antioh je uzeo više od toga. Takođe se i ovde on ne uklapa u sliku.
Mnogobrojni dalji razlozi govore protiv Antioha kao ispunjenje proročanstva iz Dan. 8. U 1. knjizi Daniel and Revelation Comittee – Serie se nalazi i jedno poglavlje od Dr. Šea (Shea) pod naslovom „Zašto Antioh IV. nije Mali Rog iz Dan. 8“ On je tu potpuno rasčistio sa ovim tumačenjem.
Konačno nebi bilo kompletne rasprave o prigovorima protiv 1844. bez razmatranja Poslanice Jevrejima. Protivnici tvrde, da Poslanica Jevrejima opisuje Hrista, već nakon njegovog vaznesenja, u drugom delu svetilišta, tj. svetinji nad svetinjama. Pri čemu koriste biblijske prevode, koji mesta kao što je ono u Jevrejima 9,12.tako prevode, da se u njima govori o svetinji nad svetinjama, i tvrde da je Isus od 31. god. po. H. u drugom delu sveti-nje. Time žele da nas ubede, da smo mi u zabludi kada verujemo da je on 1844. godine ušao u drugi deo sveti-nje. Dali ovaj argument može da izdrži probu?
Poslanica Jevrejima opisuje Hristov viši položaj upo-ređen sa svim ostalim, što je bilo pre njega. Ona nas uči, da je Isus uveo novo razdoblje i novi bolji red u religi-ozne stvari.
Talmud kaže:“Zemlja postoji od pre šest hiljada godina; Prvih dve hiljade su bez značaja ( za Toru tj. zakon; Sledećih dve hiljde pripadaju Tori; A naredne dve hiljade godina predstavljaju vreme Mesije“ (Avodah Zarah 9a
Glasnik
Glasnik

Broj poruka : 2206
Datum upisa : 17.11.2013

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

7.  Čišćenje svetinje Empty Re: 7. Čišćenje svetinje

Počalji od Glasnik taj 2015-02-24, 18:03

Poslanica Jevrejima kao da želi tadašnje Jevreje da uvede „u vreme Mesije“, u Isusovo vreme. Izgleda kao da želi da prikaže, koliko je Isus suveren nad svime, i šta se desilo „u vreme zakona“.
Poslanica Jevrejima opisuje suprotnost između novog i starog, između jednog i drugog vremenskog perioda. Pokazuje razliku  između: Starog i Novog  Zaveta, (vidi Jev.7,22; 8, 6–8; 12,24.), starog  levitskog, zemaljskog sveštenstva i novog, boljeg Isusovog sveštenstva. (vidi Jev. 8, 4. 5.; 7,11.-15.)  životinjske krvi u starom sistemu, i bolje Isusovove krvi. (vidi Jev. 9, 13. 14.), stare zemalj-ske posredničke službe i nove  i bolje nebeske posredničke službe, Hristove službe. (vidi Jev. 8, 1.), starog zemaljskog svetilišta i novog i boljeg nebeskog svetilišta: „Ali Hristos je došao kao Prvosveštenik budućih stvari kroz veću i savršeniju svetinju, koja nije građena rukom, to je: ona nije od ovog stvaranja. On takođe nije ušao sa krvlju jaraca ili teladi, nego sa svojom sopstvenom krvlju, jednom  za svagda u svetinju i zadobio večno  spasenje. (Jev. 9, 11. 12.)
Poslanica Jevrejima se ne bavi time u koji deo nebeskog svetilišta je On ušao. Tema je, da On tamo služi za nas, i da je bolji posrednik  jednog novog zaveta, boljom krvlju, u boljoj službi, i u jednom boljem svetilištu.
Jedino mesto, na kome Poslanica Jevrejima piše samo o drugom delu svetinje, je 9,3, gde se opisuje zemaljski sistem: „Iza druge zavese ali beše deo svetinje, koji se zove svetinja nad svetinjama.“  Ovde autor očito,                   bez  svake sumnje, govori o drugom delu i pritom koristi množinu hagia hagion.
Inače nigde drugde u Poslanici Jevrejima nije korišćen ovaj poseban izraz,da bi se opisalo, gde se Isus nalazi na nebu! Koriste se mnoge različite reči u množini, ali nikada hagia hagion,koje se odnose samo na Svetinju nad Svetinjama. Ako je On ušao u hagia hagion, zašto nam to Poslaniica Jevrejima ne kaže barem jednom? Ako je pisac Poslanice Jevrejima želeo da jasno pokaže, da je Isus bio u drugom delu svetinje, zašto onda nije koristio hagia hagion takođe i u Jev. 9, 8, gde piše: „Time nam Sveti Duh jasno pokazuje, da  put u svetinju još nije otvoren, dok još prva svetinja postoji.“  Grčki izraz za svetinju je ton hagion i koristi se takođe u Jev. 8,2, gde se odnosi na celo  svetilište: „i sluga je svetilištu (ton hagion) i pravoj svetinji, koju je podigaio Bog a ne čovek.“ Hagia hagion se ne koristi ni ovde niti bilo gde drugde, da bi se opisalo mesto, gde se u nebeskoj svetinji Isus nalazi.
Jedini stih, koji  na prvi pogled  izgleda, kao da  protivureči ovom gledištu je, Jev.9,25, gde se kaže: „Takođe ne da bi se često žrtvovao, kao što prvosveštenik svake godine ulazi u svetinju sa tuđom krvlju.“  Ovde nije za svetinju upotrebljen izraz hagia hagion, nego  jedna druga reč u množini, „to hagia“, iako tekst očito govori o drugom delu, jer se kaže “svake godine“ a to izgleda ukazuje na dan pomirenja.
Dali ovaj stih protivureči mojoj pretpostavci u vezi sa upotrebom hagia hagion? Ne! Jer je prvosveštenik na dan pomirenja koristio krv  u obadva dela svetilišta. To je razlog zašto se ovde ne koristi hagia hagion, koji opisuje samo drugi deo svetilišta! Umesto toga pisac koristi reč, koja se takođe prevodi sa, „svetilište“, jer je jedanput godišnje prvosveštenik ulazio u obadva dela svetilišta, znači u celu svetinju, gde je krvlju obavljao svoju službu. (vidi 2. Moj.30,10.)

Da nam je Poslanica Jevrejima htela da razjasni, da je isus bio u drugom delu, opisala bi ga u nekom delu u hagia hagion. Ali ona to ne čini nijednom.
Reći da Poslanica Jevrejima opisuje Isusa u drugom delu, je isto kao kad bi se reklo, da Jovanova izjava u Otkrivenju „Duh me ispuni na dan Gospodnji“ (Otk.1,10.) dokazuje, da je Isus promenio Subotu na Nedelju. Time se iz teksta čita više nego što u njemu stoji.
Tema Poslanice Jevrejima nije, u koji je deo svetilišta Isus ušao, nego da On na osnovu svoje prolivene krvi tamo obavlja svoju službu za nas.
Glasnik
Glasnik

Broj poruka : 2206
Datum upisa : 17.11.2013

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

7.  Čišćenje svetinje Empty Re: 7. Čišćenje svetinje

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu