Bozji sedmi dan od odmora...

Pitanje:
Koja je bila Bozja namera za 7 dan i kako je Bozja mudrost stavljena na ispit na pocetku tog dana?

Odgovor:

IDEMO KRATKU ISTORIJU:

Bog je odlucio da stvori coveka i mesto gde ce on da zivi. To je ova zemlja.
U 1 Mojsijevoj vidimo redosled stvaranja, prvo su s tvoreni mesto i svi uslovi u kojima je covek trebao da zivi, a onda na kraju covek, kao kruna stvaranja po Bozjem oblicju. Stvorene su prve zivotinje i prvi bracni par, covek i zena.
Covek na hebrejskom znaci Adam. Svi oni, covek i zivotinje su trebali da se namnoze i napune zemlju.
Po stvaranju coveka, Bog stvara zadanju stvar. Utsanovu dana odmora...................................................................1.Mo 2:1 Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova.
1.Mo 2:2 I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini;
1.Mo 2:3 I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini;
.................................................................................

Ustanova semog dana koji je suobata, je stvorena jos u raju.
Videcemo da tekst kaze da je Bog na posban nacin obelezio i oznacio sedmi dan koji je suobota.
I to 2 puta.
BLAGOSLOVIO GA I POSVETIO je taj dan.
Samo taj dan izmedju 7.
Drugi dani nemaju taj balgoslov i posvecenje.
Tako je subota sedmi dan, dan odmora posbeno izdvojen i stvoren od svih ostalih dana u semdici i na taj nacin je Bog stvorio sedmicu. Znaci tek tada je sve je bilo kopmletno...............

Kao i sve ostalo, Bog je i dan odmora subotu, stvorio za coveka za Adama, To jest za Adama i Evu ali i za celu zemlju. Sve sto je Bog stvorio u raju pre pada u greh, trebalo je da bude vecno i da se postuje zauvek cele vecnosti. Pa tako i sedmi dan. Covek je trebao:i toga dana da ostavlja sve svoje poslove, zanimanja i da se samo na ovaj nacin moze stvarno i potpuno i posebno posvetiti svojoj familiji i Bogu. Naravno da je covek u svojim msilisma, srcu i Duhom svetim, bio u stalnoj vezi sa Bogom. Ali je Bog hteo da na ovaj nacin odvoji posbeno vreme gde ce covek biti sa njime i svojom porodicom. A taj dan ce mu dati jos vise blagoslova i snage za novu semdicu u kojoj ce sve svoje poslove i aktivnosti, posle tog odomra to jest posle prekida sa svakodnevnim poslovima i aktivnostima, ponovo cecih rado obavljati i one ce mu ciniti zadovoljstvo...............

Posle pada u greh, ljudi koji su poceli da sluze Bogu, nastavaili su da mu sluze i poznavali su sve nejgove zakone iako ih dotle nemamo zapisane kao kada ih je Bog dao Izrailu. Ali su ih oni ocigledno znali i postovali, inace ne bi mogli da dobiju potvrdu da su ugodili Bogu. Pa se tako podrzaumeva i subota kao dan odmora koju su dalje psotovali, jer ona nije ukinuta grehom coveka.Jer je to Bozja zapovest i ustnova ne nasa da mozemo da ju ukidamo. Mi mozemo da prekrsmo neku Bozju zapovest ali ne da ju svojom neposlusnoscu ukinemo..........................................

Enoh, sedmi covek od Adama je znao sve Bozje zakone i pravila i njeogovu volju na primer i tako je mogao da sluzi Bogu:

Heb 11:5 Verom bi Enoh prenesen da ne vidi smrt; i ne nadje se, jer ga Bog premesti, jer pre nego ga premesti, dobi svedočanstvo da ugodi Bogu

Ocigeldno je sve to naucio i saznao od Adama od kog bi drugog.

Onda vidmo ovde Avram je takodje poznavao postojece zakone i zapovesti pre davanja izrailju, koje su bile prenesene i do njega: 1.Mo 26:5 Zato što je Avram slušao glas moj i čuvao naredbu moju, zapovesti moje i pravila moja i zakone moje.
Sve su oni to dobili od Adama i Eve.

A sada jedan vazan tekst.
Protivnici dana odmora kazu: a gde imamo zapisano da je Adam svetkovao subotu. jeste ona tada stvorena ali subotu niko nije svetkovao do Izrailja. Tako argumentuju. To nije argument, vec samo neznanje. Kao da bi covek svojim grehom, mogao da ukine nesto sto je Bog duplo blagoslovio i obelezio i dao coveku za citavu vecnost?

Do sada nikada nisam naisao na nekoga da zna to mesto u Bibliji gde kaze da je Bog stvorio subotu za coveka, za Adama. Sto znaci da ju je on svetkovao.
Zato trebas ovaj stih da sacuvas dok ti to ne kazu, a onda da ga pokazes. Bice zacudjeni.
Jednom prilikom Isus obajasnjva Jevrejima kako se pravilno svetkuje subota, jer su oni na primer uveli neka svoja izmisljena, dodatna pogresna, pravila subotom, gde su na primer spasili zivot zivotinje subotom, ali zivot coveka nisu hteli., Pa im Isus kaze sledece reci:

Marko 2:27 I govoraše im: Subota je STVORENA čoveka radi, a nije čovek subote radi.

To JE taj stih.
Sta kaze ovde Isus?

Isus kaze da je subota stvorena za coveka za Adama. Sto znaci da ju je on svetkovao. Vise nam ne treba.
I da su ljudi, to jest Adam i njegovo potomstvo trebali da ju svetkuju citave vecnosti zauvek...
To je dokaz da ju je Adam svetkovao i njegovo potomstvo i svi za koje smo citali da Bozja rec kaze da su postovali Bozje zakone do izrailja...

Kako se narod na zemlji namnozio, vecina naroda su postali neznabosci i sluzili su drugim izmisljenim bogovima, kipovima, slikama, predmetima, zivotinjama itd,
Ali Avram je sledio tu Adamovu liniju i lozu, koja je nastavila da sluzi Bogu i potomstvu prenosila usmeno znanje o pravom i zivom Bogu, i njegove zakone , jer su tada ljudi ziveli do 1000 god pa i preko toga...Pa je psotojala mogusnost da se sve to prenosi iz prve ili druge ruke...

Bog se javlja Avramu i kaze mu da od njegovg semena zeli da usred tog sveopsteg otpada i bezboznistva, pripremi sebi narod koji ce biti Bozja svetlost,. Oni ce biti Bozji sin prvenac usred svih tih naroda, i preko kojeg ce Bog tako moci da se otkrije ostalim narodima.
Tom narodu koji ce izaci iz Avraama, Bog ce otrkiti svoju volju i svoje zakone.
Iste te zakone koje je poznavao Avram i Enoh i Adam, pa i sam Avram itd.

I tako preko Avarama dolzaimo do Jakova koji radja 12 sinova od kojih nastaju 12 plemena izrailja. Koje Bog odvodi u Egipat onda ih izvodi iz Egipta i stvara sebi poseban narod na zemlji koji ce mu sluziti i kojem ce se otkriti i objaviti mu svoje zakone. Posle Izlaska iz Egipta, znamo sta Bog prvo cini, on Izrailu na gori Sinaj, objavljuje svoj zakon, 10 Bozje zapovesti svojim recima i zapisivnanjem svojim prostom na kamene ploce,a ostale zakone i pravila, objavljuje Mojsiju kojemu naredjuje da ih zapise u knjigu.

Pre tog dogadjaja, Bog vec trazi od Izraila da postuje subotu. Pre davanja njegovog zakona, Bog kaze da trazi da oni postuju njegove zakone i pravila iako ih on jos nije bio objavio na Sinaju. Sto znaci da se poziva na to kada ih je dao coveku jos u raju a oni su odlucili da ih slede:

2.Mo 16:13 I uveče doleteše prepelice i prekriliše logor, a ujutru pade rosa oko logora;
2.Mo 16:14 A kad se diže rosa, a to po pustinji nešto sitno okruglo, sitno kao slana po zemlji.
2.Mo 16:15 I kad vide sinovi Izrailjevi, govorahu jedan drugom: Šta je ovo? Jer ne znahu šta beše. A Mojsije im reče: To je hleb što vam dade Gospod da jedete.
2.Mo 16:16 To je za šta zapovedi Gospod: kupite ga svaki dan koliko kome treba za jelo, po gomor na glavu, po broju duša vaših, svaki neka uzme za one koji su mu u šatoru.
2.Mo 16:17 I učiniše tako sinovi Izrailjevi; i nakupiše koji više koji manje.
2.Mo 16:18 Pa meriše na gomor, i ne dodje više onom koji nakupi mnogo, niti manje onom koji nakupi malo, nego svaki nakupi koliko mu je trebalo da jede.
2.Mo 16:19 I reče im Mojsije: Niko da ne ostavlja od toga za sutra.
2.Mo 16:20 Ali ne poslušaše Mojsija, nego neki ostaviše od toga za sutra, te se ucrva i usmrde. I rasrdi se Mojsije na njih.
2.Mo 16:21 Tako ga kupljahu svako jutro, svaki koliko mu trebaše za jelo; a kad sunce ogrevaše, tada se rastapaše.
2.Mo 16:22 A u šesti dan nakupiše hleba dvojinom, po dva gomora na svakog; i dodjoše sve starešine od zbora, i javiše Mojsiju.
2.Mo 16:23 A on im reče: Ovo kaza Gospod: Sutra je subota, odmor svet Gospodu; šta ćete peći, pecite, i šta ćete kuvati, kuvajte danas; a šta preteče, ostavite i čuvajte za sutra.
2.Mo 16:24 I ostaviše za sutra, kao što zapovedi Mojsije, i ne usmrde se niti beše crva u njemu.
2.Mo 16:25 I reče Mojsije: Jedite to danas, jer je danas subota Gospodnja, danas nećete naći u polju.
2.Mo 16:26 Šest ćete dana kupiti, a sedmi je dan subota, tada ga neće biti.
2.Mo 16:27 I u sedmi dan izidjoše neki od naroda da kupe, ali ne nadjoše.
2.Mo 16:28 A Gospod reče Mojsiju: Dokle ćete se protiviti zapovestima mojim i zakonima mojim?
2.Mo 16:29 Vidite, Gospod vam je dao subotu, zato vam daje šestog dana hleba na dva dana. Stojte svaki na svom mestu, i neka ne odlazi niko sa svog mesta u sedmi dan.
2.Mo 16:30 I počinu narod u sedmi dan.
2.Mo 16:31 I dom Izrailjev prozva taj hleb mana; a beše kao seme korijandrovo, beo, i na jeziku kao medeni kolači....

Onda ih Bog zvanicno daje na gori Sinaj, to jest tacno i detaljno ih ponavlja jer je Izrailj bio 500 god u Egiptu u ropstvu i mnogo toga je zaboravljeno.

Evo:

2.Mo 20:8 Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ.
2.Mo 20:9 Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje.
2.Mo 20:10 A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je medju vratima tvojim.
2.Mo 20:11 Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.


Subota je 4 zapovest od 10. I kao sto vidimo, ona se poziva na stvaranje. Ta zapovest je data jos kod stvaranja i Bog zahteva da je postuju na toj osnovi na prvom mestu.
Ona nikada nije prestala da vazi...
Niti ju je covek svojim grehom ukinuo niti je to mogao...

I onda imamo jedan izvestaj u Isaiji:
............................................................................................. Jes 66:23 I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod.
.........................................Stih kaze da ce se na novoj zemlji takodje svetkovati suobta dalje. Ali i ovde na ovoj zemlji.
Svi narodi koji su preko Izrailja dolazili Bogu, sto je bio Bozji cilj, takodje su trebali da svetkuju subotu ne samo izrailj.
Gornji stih to kaze o 4 zapovesti. Ni doslajk ni sluga tvoj ni zivicne tvoje da ne radi subotom. itd...
Tekst kaze i od mladine do mladine i od subote do subote ce ljudi na novoj zemlju imati skup sa Bogom, gde ce ga slaviti svi zajedno. Od mladine do mladine, znaci od mladog meseca do mladog meseca. i svake subote...

Na kraju u knjizi Otrkivenje, imamo poruku 3 andjela ovom svetu. Jedna od tih poruka je u stvari poruka o suboti:

Otkr14:6 I videh drugog andjela gde leti posred neba, koji imaše večno jevandjelje da objavi onima koji žive na zemlji, i svakom plemenu, i jeziku i kolenu i narodu.
Oftkr14:7 I govoraše velikim glasom: Bojte se Boga, i podajte Mu slavu, jer dodje čas suda Njegovog; i poklonite se Onome koji je stvorio NEBO i ZEMLJU i MORE i izvore vodene:::

Poruka 2 andjela, u stvari citira 4 zapovest o suboti. kaze poklonite se onome koji je stvorio NEBO ZEMLJU MORE I IZVORE VODENE. .....................................2.Mo 20:10 A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je medju vratima tvojim.
2.Mo 20:11 Jer je za šest dana stvorio Gospod NEBO i ZEMLJU, MORE i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga...................................................................................................................................................................................Anjdeo posledka poziva ceo svet da se pokloni Bogu kao tvoritelju. i da ga prizna. Ocigledno da on to ne cini, iako imamo preko mirlijardu hriscana danas.
A kako se poklanjamo Bogu koji je sve to stvorio? Kada postujemo 7 dan odmora subotu.
Cilj toga dana je priznavanje Boga kao vlasnika i stvoritelja svega na zemlji pa i nas. Odbacivanjem ove ustanove, odbacujemo to pravo Bogu i postajemo idolopoklonici. A obavezni smo da Bogu damo sto je Bozje, jer nam je Bog dao svo ostalo vreme, samo ovo je odvojio za nas i sebe.
Bogu to vreme ne treba za odmor, ali on zeli da bude na posbena nacin sa nama...

Moras da pazis jer neprijatelji ove Bozje zapovesti cesto navode neka mesta u Bibliji, nekada iz neznanja nekada iz zlonamernosti, mesta gde fariseji i svestenici okrivljuju Isusa da navodno krsi suobtu. Kada bi to bio stvarno slucaj, oni bi ga odma kamenovali. Vec je rec o tome da Isus krsi njihova pravila o suboti ne Bozja. Pravila koja su oni sami uveli. Kao na primer ono, da se coveku subotom ne pomogne dok zivotinji da. i slicno.
Isus ne krsi Bozja pravila o suboti, koju je on licno i stvorio.

A SADA SADA CU OVO POKAZATI SA DRUGOG ASPEKTA

Ovo gore je ukratko kratka istorije subote kao dana odmora, nismo razgovarali o tome da je sam Isus svetokovao subotu pa i apostoli itd itd.

U svim, to jest vecini zemalja sveta imamo slobodni vikend.
Da li je to slucajno? Da li nas drzava i poslodvaci toliko vole da zele da nam daju odmor za vikend?
Neee. Oni bi nas terali da radimo sto vise, pa i mozda non stop, da Bog nije stavio katanac i tako zastitio ljudsku rasu od potpunog izrabljivanja i iscrpljivanja.
Bog je zapisao subotu u nasim genima. To su vlastodrsci i poslodavaci odvano shvatili, pa nam sada daju slobodan vikend.
Mogu da kazu da nam daju samo 1 dan u sedmici ne 2 ? Da, ali zasto ne?

Evo zasto:

BOZJI DAN ODMORA SUBOTA U NAšIM GENIMA

Zašto se svuda u svetu praktikuje sedmicni ciklus odmora?

Zato sto nas nasi poslodavci i država voli?

Ne, zato što znaju da ono sto bi oni najviše voleli, da covek radi bez odomra ili da se redje odmara, možda jednom dva puta u mesecu, nije moguće.

Jer sve sto je izvan sedmicnog ciklusa iscrpljuje coveka i smanjuje mu učinak., i sto vise i vise radi bez odmora, učinak se sve vise i vise duplo smanjuje. a covek razboljeva i iscrpljuje.

Oni znaju da je coveku pa i zivotinjma takođe potreban sedmicni ciklus rada i odmora da bi njegove sposobnosti i učinak bili ponovo na vrhu i da bi učinak mogao da bude konstantan.

U Francuskoj su za vreme kada su konji vukli tramvaje, )uveli desetodnevni ciklus odmora mesto sedmicni, pa su zivotinje bile tako iscrpljene da su stalno padale po ulicama da su ponovo vratili na sedmicni ciklus odmora zivotinja.

Ne samo za coveka već i za ZIVOTINJE vazi taj genetski ciklus odmora.

OVDE IMATE TAJ LINK KADA JE U FRANCUSKOJ PROMENJENO NA DESETODNEVNCICU NAMESTO SEDMICU Npa opet vraceno na sedmicu:
http://www.univie.ac.at/…/FR/Gretzel/Revolutionskalender.htm
2.Mo 20:10 A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni ZIVINCE TVOJE , ni stranac koji je među vratima tvojim.

5.Mo 5:14 A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; nemoj raditi nikakav posao ni ti, ni sin tvoj ni kći tvoja, ni sluga tvoj ni sluškinja tvoja, ni VO tvoj ni MAGARAC tvoj, niti koje ZIVINCE tvoje, ni došljak koji je kod tebe, da bi se odmorio sluga tvoj i sluškinja tvoja kao i ti.

Postoje mnogi razlozi zašto covek slabi i razboljeva se a jedan je zato što en postuje ovaj ciklus.
-------------------------------------------------------------------------------------------
Französische Revolution und Religion
www.univie.ac.at
Odmorom na kraju semdice, covek se ponovo regenerise i puni novom energijom. ne samo covek, vec i radne zivotinje. I on je ponovo kao napunjena baterija, spreman da doprinese stopostotni ucinak. Ako bi mu se ovo uskratilo, vremenom bi ucinak sve vise opadao i opadao. tako ako bi covek prve sedmice dao 100 % ucinak, sledece sedmice bez sedmicnog odmora bi dao 60% pa i zivotinje, i tako sve manje i manje dok bi se iscrpio i onda bi mu trebalo dugo da se oporavi, mnogo duze od 1 dan. Daleko duze.
Ali zasto nam daju 2 dana? zato sto su svesni da pod danasnjim uslovima rada, da je covek daleko vise sicrpljeniji nego pod normalnim uslovima za koje smo stvoreni i za koje nam treba 1 dana sedmicnog za odmora. Danasnji uslovi rada i radno vreme prevazilazi covekove sposobnosti i njegovu semdmicnu energiju.
Sta se desava kada covek ne postuje sedmicni ciklus ili se nenormalnim radom daleko vise iscrpljuje?
Pa dolaze bolesti...

Odmorom na kraju semdice covek se ponovo regenerise i puni novom energijom.
kako fizicki tako i duhovno.
Ne samo covek, vec i radne zivotinje.
I on je ponovo kao napunjena baterija, Spreman da doprinese stopostotni ucinak.
Ako bi mu se ovo uskratilo, vremenom bi ucinak sve vise opadao i opadao. tako ako bi covek prve sedmice dao 100 % ucinak, sledece sedmice bez sedmicnog odmora bi dao 60% pa i zivotinja, i tako sve manje i manje dok bi se isrpio i onda bi mu trebalo dugo da se oporavi, mnogo duze od 1 dan. Daleko duze.

Ali zasto nam daju 2 dana pa i godisnji odmor uz to?
Zato sto su svesni da popd dansnjim uslovima rada, svesni su da je covek daleko vise iscrpljen nego pod normalnim uslovima za koje smo stvoreni i za koje nam treba 1 dan sedmicno za odmor. Danasnji uslovi rada i radno vreme, prevazilazi covekove sposobnosti i njegovu semdmicnu energiju.
Sta se desava kada covek ne postuje sedicni ciklus ili se nenormalnim radom dalko vise iscrpoljuje?
Pa dolaze bolesti i brze propada...

   Prihvatanjem sedmog dana odbacuje se teorija evolucije.  Bilo bi čudno kada bi čovek koji ne veruje u pokajanje, učestvovao u obredu večere Gospodnje. Isto tako bi bilo apsurdno da čovek poštuje sedmi dan dok u isto vreme odbacuje činjenicu da je Bog stvorio svet. Svetkovanje sedmog dana potvrđuje veru onoga koji svetkuje da je Bog Stvoritelj sveta prema tvrdnjama navedenim kroz zapovest o sedmom danu. Važnost svetkovanja sedmog dana postaje nam jasnija kroz temeljno istraživanje Svetog Pisma i otkriva nam se da je činjenica Božije sposobnosti da stvara, nasuprot nemogućnosti drugih bogova da to isto  čine, atribut koji izdvaja istinskog Boga.

 U sledećim primerima, Istinski Bog je u suprotnosti sa lažnim bogovima, na osnovu činjenice da On poseduje moć stvaranja dok drugi to ne poseduju - "Jer su svi bogovi među narodima, ništa: a Gospod je nebesa stvorio" (Psalam 96:5). "A Gospod je pravi Bog, Bog živi i car večni... Ovako im recite: bogova, koji nisu načinili nebesa i zemlju, samo će nestati... On je načinio zemlju silom svojom" (Jeremija 10:10,12).

   Može se primetiti da u predstavljanju istinskog Boga, gde je napravljeno upoređenje sa drugim bogovima, prorok kaže - "On je načinio zemlju."  Kada govori o lažnim bogovima, On kaže da oni "nisu načinili nebesa i zemlju". Moć stvaranja je to što izdvaja istinskog Boga od drugih bogova.

   Kada je Jona predstavljao Boga kojeg je obožavao, on je rekao ljudima na lađi, koji su obožavali druge bogove:"Ja sam Jevrejin, i bojim se Gospoda Boga nebeskoga koji je stvorio more i suvu zemlju". (Jona 1:9)

   Kroz celi Stari Zavet, istinski Bog se izdvaja na sličan način. Isti je slučaj i u Novom Zavetu. U Delima 4. poglavlju, učenici su se molili, "Gospode Bože, Ti koji si stvorio nebo i zemlju i more i sve što je u njima." (Dela 4:24) Ovo su zapravo reči iz zapovesti o sedmom danu i one kažu, "jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju i more i što je god u njima". (2.Mojs. 20:11)

   Učenici  su se molili Gospodu čija je stvaralačka moć potvrđena kroz poštovanje uspomene na stvaranje. On je istinski Bog.

    Prenoseći znanje ljudima u Listri o Istinskom Bogu, Pavle kaže,"Mi vam propovedamo jevanđelje da se od ovih lažnih stvari obratite k' Bogu živome, koji je stvorio nebo i zemlju i more i sve što je u njima". (Dela 14:15)

   Ovde ponovo nalazimo da učenici navode zapovest o sedmom danu.

   Dok je Pavle čekao u Atini, "njegov duh se razdraži, gledajući grad prepun idola." Predstavljajući ljudima pravog Boga, on kaže, "Jer prolazeći i motreći vaše svetinje, nađoh i oltar na kome beše napisano: NEPOZNATOME BOGU. Kojega dakle ne znajući poštujete onoga vam ja propovedam. Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, on budući Gospodar neba i zemlje" (Dela 17:16,23,24). U predstavljanju istinskog Boga tim filozofima, Pavle Ga je prikazao kao Jedinog "koji je stvorio svet", i tada kaže, "On je Gospod".

   Poruka sudnjeg-časa koja je proklamovana svakoj naciji, jeziku i kolenu, poziva sve da odaju poštovanje "Onome koji je stvorio nebesa i zemlju, i more, i izvore vodene" (Otkrivenje 14:7)

    Ovaj niz biblijskih referenci trebao bi osvedočiti svakoga, da je velika istina koju je Bog namenio trebala biti ponavljana kroz svetkovanje subote i da je jedini i jedino istiniti Bog - Stvoritelj. Svetkovanjem subote, mi pokazujemo da odbacujemo evoluciju i prihvatamo postanje kao čin stvaranja, priznavajući Boga kao Stvoritelja.

  U Psalmu 111 rečeno nam je da je Bog "načinio divna čudesa da ne budu zaboravljena" (Psalam 11:4). Razlog je taj da nas njegova dela potsećaju na stvaranje,  stvaranje na Stvoritelja, a Stvoritelj je jedino istiniti Bog. S' obzirom da je "načinio divna čudesa da ne budu zaboravljena", bilo bi prirodno da na završetku sedmice - kada su Njegova predivna čudesa bila završena, postavi spomenik, koji bi nas na njih potsećao od sedmice do sedmice . Tako nećemo nikada zaboraviti ko je pravi Bog i pasti u idolopoklonstvo ili ga odbaciti kao Stvoritelja prihvatanjem evolucije.

    Dakle, na kraju sedmice stvaranja, sedmoga dana, Tvorac je počinuo od svih svojih dela. U isto vreme On je"blagoslovio sedmi dan, i posvetio ga". (1.Mojs. 2:1-3)  Da je sedmi dan posvećen i postavljen kao spomenik, provereno je činjenicom da je prva reč u subotnjoj zapovesti - "Sećaj se." Čega da se sećamo? "Sećaj se dana subotnjeg, da ga držiš svetim." Zbog čega? "Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju". subota je spomenik njegovih predivnih dela, koja je On načinio da ostanu upamćena.

    Teorija evolucije negira veliku istinu iza koje stoji svetkovanje sedmog dana. U ovoj generaciji, kada je ta teorija toliko široko rasprostranjena, kako je divno i božanski isplanirano, da istina o suboti treba posebno da bude naglašena, da svako može razumeti njeno značenje i početi da je svetkuje!

    Kada se uverimo u ove činjenice, koliko može biti mudro i biblijski, trvrditi da je ta uspomena na stvaranje Jevrejskog porekla ili za Jevrejsku primenu? Zapravo, Stvoritelj je odmorio u sedmi dan više od dve hiljade godina pre nego što je bilo i jednog Jevrejina.

    Da li je svejedno Bogu da li ga je čovek od Adama do Mojsija prepoznao kao Tvorca ili ne? A zatim, da je to  njegovo prepoznavanje prestalo na krstu? Tvrdnja je da je sve ono što je vezano za zakon Starog zaveta završeno na krstu. Pa ipak neki tvrde da je "skoro svaka suštinska vrednost sadržana u zaknoskom sistemu prenesena i inkorporirana u sadašnji sistem blagodati." Pošto su svi temeljni sledbenici ovakvog shvatanja toliko protiv poštovanja subote stvaranja, oni moraju verovati da njeno postojanje nije imalo poseban značaj i zbog toga nije preneseno u naše vreme. U stvari, oni osuđuju poštovanje subote isto tako žestoko kao što bi to radili i kada je u pitanju laž ili nemoral. Oni smatraju da subota nema bilo kakve suštinske vrednosti.

    Protivnici sedmog dana subate tvrde da iako je Bog stvorio subotu za čoveka, ona nema istinsku vrednost za njega ni fizički ni duhovno. Oni tvrde da čovek može isto tako srećno da živi i bez nje; i pošto je to slučaj, subota se završila na krstu. Izgleda čudno zaista da Bog govori toliko u korist poštovanja subote, čak i odmerava kaznu za one koji je drsko krše, ako ona nije imala bilo kakavu suštinsku vrednost. Nije prijatno da se ukazuje na takve apsurdne nedoslednosti, ali s vremena na vreme potrebno je da se pokaže kako su veoma neosnovane tvrdnje onih koji preziru Stvoriteljev dan odmora.

"Negde oko 100. godine pre nastanka hrišćanstva, u vreme Rimskog carstva, mitraisti su uveli festival sunca, praznik posvećen "nepobedivom suncu" (Dan u koji se slavio bog sunca, zvan Sol Invictus ili Mitra, bila je nedelja, dies Solis (lat. "dan sunca")). Kasnije, kako je hrišćanstvo raslo, crkveni lideri želeli su da prošire crkvu. U nameri da se evanđelje što atraktivnije ponudi nehrišćanima, paganski običaji ušli su u crkvene ceremonije. Običaj nedeljnog obožavanja bio je dobrodošao kod većine tadašnjih hrišćana, pošto su čeznuli da se odvoje od Jevreja koje su prezirali zbog njihovog odbacivanja Spasitelja. Prvi dan sedmice počeo je da se prihvata kao religiozni i civilni praznik. Do kraja drugog veka, hrišćanstvo je počelo da smatra grešnim obavljanje poslova u nedelju.


Rimski imperator Konstantin, bivši obožavalac sunca, preobraćen je u hrišćanstvo, iako njegovi potonji potezi sugerišu da je to više bio politički potez, nego istinska promena srca. Konstantin je imenovao sebe crkvenim biskupom i doneo prvi građanski zakon u vezi svetkovanja nedelje 321. posle Hrista.


“Na prečasni dan sunca neka se sudije i narod što živi u gradovima odmara, i neka svi poslovi prestanu. U zemlji, međutim, lica koja se bave poljoprivrednim radom, mogu slobodno i zakonito nastaviti svoj posao; zbog toga što se često dešava da drugog dana nije tako pogodna situacija za uzgajanje žita ili sadnju vinove loze; da ne bi zanemarujući pogodan trenutak za takve akcije, izdašnost neba bila izgubljena.” (Schaff’s History of the Christian Church, vol. III, chap. 75.)


Treba zapaziti da Konstantinova zapovest nije čak ni spomenula Šabat, već se poziva na “prečasni dan sunca”, te to da je car bio ljubazan da dozvoli ljudima da taj dan svetkuju na jedan vrlo prihvatljiv i lagodan način. Kontrast tome predstavlja Božja zapovest koja se odnosi na svetkovanje subote - “Šest dana radi, a u sedmi dan počini, i od oranja i od žetve počini” (2. Mojs. 34:21). Samo četiri godine kasnije, 325. godine nakon Hrista, Papa Silvester zvanično je proglasio nedelju “Gospodnjim danom”, i 338. godine, Eusebije, Konstantinov biskup, napisao je: ”Sve odredbe, koje god da su, a imale su obavezu da se čine na Šabat (sedmi dan sedmice), mi (Konstantin, Eusebije i drugi bišopi) prebacili smo na Gospodnji dan (prvi dan sedmice), koji Mu na prikladniji način pripada.”"


Kada Bog kaže, “A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom” (2. Mojs. 20.10), to okončava sve kontraverze. Ne možemo menjati Božju reč iz ličnog ubeđenja. “Ako li vam nije drago služiti Gospodu, izaberite sebi danas kome ćete služiti” (Isus Navin 24:15).

Zašto je važan sedmi dan?


Prihvatanjem sedmog dana isključuje se teorija evolucije.  Bilo bi čudno kada bi čovek koji ne veruje u pokajanje učestvovao u obredu večere Gospodnje. Isto tako bi bilo apsurdno da čovek poštuje sedmi dan dok u isto vreme odbacuje činjenicu da je Bog stvorio svet. Svetkovanje sedmog dana potvrđuje veru onoga koji svetkuje da je Bog Stvoritelj sveta prema tvrdnjama navedenim kroz zapovest o sedmom danu. Važnost svetkovanja sedmog dana postaje nam jasnija kroz temeljno istraživanje Svetog Pisma i otkriva nam se da je činjenica Božije sposobnosti da stvara, nasuprot nemogućnosti drugih bogova da to isto  čine, atribut koji izdvaja istinskog Boga.
U sledećim primerima, Istinski Bog je u suprotnosti sa lažnim bogovima, na osnovu činjenice da On poseduje moć stvaranja dok drugi to ne poseduju: “Jer su svi bogovi među narodima, ništa: a Gospod je nebesa stvorio” (Psalam 96:5). “A Gospod je pravi Bog, Bog živi i car večni… Ovako im recite: bogova, koji nisu načinili nebesa i zemlju, samo će nestati… On je načinio zemlju silom svojom” (Jeremija 10:10-12).
Može se primetiti da u predstavljanju istinskog Boga, gde je napravljeno upoređenje sa drugim bogovima, prorok kaže – “On je načinio zemlju.”  Kada govori o lažnim bogovima, On kaže da oni “nisu načinili nebesa i zemlju”. Stvaralačka sila je to što izdvaja istinskog Boga od drugih bogova.

Kada je Jona predstavljao Boga kojeg je obožavao, on je rekao ljudima na lađi, koji su obožavali druge bogove: “Ja sam Jevrejin, i bojim se Gospoda Boga nebeskoga koji je stvorio more i suvu zemlju”. (Jona 1:9).
Kroz celi Stari Zavet, istinski Bog se izdvaja na sličan način. Isti je slučaj i u Novom Zavetu. U Delima 4. poglavlju, učenici su se molili,”Gospode Bože, Ti koji si stvorio nebo i zemlju i more i sve što je u njima.” (Dela 4:24). Ovo su zapravo reči iz zapovesti o sedmom danu i one kažu, “jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju i more i što je god u njima” (2.Mojs. 20:11).
Učenici  su se molili Gospodu čija je stvaralačka moć potvrđena kroz poštovanje uspomene na stvaranje. On je istinski Bog. Prenoseći znanje ljudima u Listri o Istinskom Bogu, Pavle kaže,”Mi vam propovedamo jevanđelje da se od ovih lažnih stvari obratite k’ Bogu živome, koji je stvorio nebo i zemlju i more i sve što je u njima” (Dela 14:15).
Ovde ponovo nalazimo da učenici navode zapovest o sedmom danu.
Dok je Pavle čekao u Atini, “njegov duh se razdraži, gledajući grad prepun idola.” Predstavljajući ljudima pravog Boga, on kaže, “Jer prolazeći i motreći vaše svetinje, nađoh i oltar na kome beše napisano: NEPOZNATOME BOGU. Kojega dakle ne znajući poštujete onoga vam ja propovedam. Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, on budući Gospodar neba i zemlje” (Dela 17:16,23,24) U predstavljanju istinskog Boga tim filozofima, Pavle Ga je prikazao kao Jedinog “koji je stvorio svet”, i tada kaže, “On je Gospod”.
Poruka sudnjeg-časa koja je proklamovana svakoj naciji, jeziku i kolenu, poziva sve da odaju poštovanje “Onome koji je stvorio nebesa i zemlju, i more, i izvore vodene” (Otkrivenje 14:7).

Ovaj niz biblijskih referenci trebao bi osvedočiti svakoga, da je velika istina koju je Bog namenio trebala biti ponavljana kroz svetkovanje subote i da je jedini i jedino istiniti Bog – Stvoritelj. Svetkovanjem subote,  pokazujemo da ne prihvatamo evoluciju već postanje kao čin stvaranja, priznavajući Boga kao Stvoritelja.
U Psalmu 111 rečeno nam je da je Bog “načinio divna čudesa da ne budu zaboravljena” (Psalam 111:4). Razlog je taj da nas njegova dela potsećaju na stvaranje, stvaranje na Stvoritelja, a jedino je Stvoritelj istiniti Bog. S’ obzirom da je “načinio divna čudesa da ne budu zaboravljena”, bilo bi prirodno da na završetku sedmice – kada su Njegova predivna čudesa bila završena, postavi spomenik koji bi nas na ta dela potsećao od sedmice do sedmice. Tako nećemo nikada zaboraviti ko je pravi Bog i pasti u idolopoklonstvo ili ga odbaciti kao Stvoritelja prihvatanjem evolucije.
Dakle, na kraju sedmice stvaranja, sedmoga dana, Tvorac je počinuo od svih svojih dela. U isto vreme On je “blagoslovio sedmi dan, i posvetio ga” (1.Mojs. 2:1-3). Da je sedmi dan posvećen i postavljen kao spomenik, provereno je činjenicom da prva reč u subotnjoj zapovesti glasi – “Sećaj se.” Čega da se sećamo? “Sećaj se dana subotnjeg, da ga držiš svetim.” Zbog čega? “Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju”. subota je spomenik njegovih predivnih dela, koja je On načinio da ostanu upamćena.
Teorija evolucije negira veliku istinu iza koje stoji svetkovanje sedmog dana. U ovoj generaciji, kada je ta teorija toliko široko rasprostranjena, kako je divno i božanski isplanirano, da istina o suboti treba posebno da bude naglašena, da svako može razumeti njeno značenje i početi da je svetkuje!

Kada se uverimo u ove činjenice, koliko može biti mudro i biblijski, trvrditi da je ta uspomena na stvaranje Jevrejskog porekla ili za Jevrejsku primenu? Zapravo, Stvoritelj je odmorio u sedmi dan više od dve hiljade godina pre nego što je bilo i jednog Jevrejina.
Da li je bilo bitno Bogu da ga čovek od Adama do Mojsija prepozna kao Tvorca ili ne? Dalje, da li to prepoznavanje prestaje na krstu? Potoji tvrđenje da je sve što je vezano za zakon Starog Zaveta završeno na krstu, i još neki tvrde da je “skoro svaka suštinska vrednost sadržana u zaknoskom sistemu prenesena i pripojena sadašnjem sistemu blagodati”. Pošto su svi temeljni sledbenici ovakvog shvatanja toliko protiv poštovanja subote stvaranja, oni moraju verovati da njeno postojanje nije imalo poseban značaj i zbog toga nije preneseno u naše vreme. U stvari, oni osuđuju poštovanje subote isto tako žestoko kao što bi to radili i kada je u pitanju laž ili nemoral. Oni smatraju da subota nema bilo kakve suštinske vrednosti.

Protivnici sedmog dana subate tvrde da iako je Bog stvorio subotu za čoveka, ona nema istinsku vrednost za njega ni fizički ni duhovno. Oni tvrde da čovek može isto tako srećno da živi i bez nje; i pošto je to slučaj, subota se završila na krstu. Izgleda čudno zaista da Bog govori toliko u korist poštovanja subote, čak i stavlja sud na one koji je drsko krše. Nije prijatno da se ukazuje na takve apsurdne nedoslednosti, ali s vremena na vreme potrebno je da se pokaže kako su veoma neosnovane tvrdnje onih koji preziru Stvoriteljev dan odmora.
– Zakon i subota, Allen Walker, p. 54-56
(435)



KADA POČINJE SUBOTA?

ZAR NE BISMO TREBALI DA SVETKUJEMO NEDELJU U ČAST VASKRSENJA?

Dan odmora koji je Gospod posvetio
Poreklo svetkovanja nedelje
Božji dan od odmora
100 činjenica o suboti
Razgovor sa Isusom o sedmom danu

https://www.sedmidansubota.org/2019/08/20/zasto-je-vazan-sedmi-dan/