Dan Gospodnji - Kirijake Hemera................................

EVO ZA APOSOTOLE KOJI JE TO DAN GOSPODNJI kirijake hemera PA I ZA APOSTOLA JOVANA:



Apg 2:20 Sunce će se pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego dodje veliki i slavni DAN GOSPODNJI. KYRIJAKE HEMERA:


1.Thes 5:2 Jer sami znate jamačno da će DAN GOSPODNJI doći kao lupež po noći. KYRIJAKE HEMERA


2.Pet 3:10 Ali će doći DAN GOSPODNJI kao lupež noću, u koji će nebesa s hukom proći, a stihije će se od vatre raspasti a zemlja i dela što su na njoj izgoreće. KYRIJAKE HEMERA


ISTI ONAJ KAO ZA LICNOSTI STAROGA ZAVETA!!!!!!!!!!!!!!!!!

U svim ovim stihovima se kaze Kirijake Hemera i jasno je da nije rec o nedelji.

A duhovnici velikih crkava kazu, DAN GOSPODNJI u Jovanovom Otkrivenju   je nedelja.
Nije to nedelja nego dan suda, dan kada Bog sudi ovome svetu, dan i vreme koje Jovan vidi u vizij u celom Otkrivenju.

JOVAN KAZE BEJAH U DUHU  U KIRIJAKE HEMERA.

On ima viziju i vidi dan suda, koji se u Bibliji naziva  DAN  GOSPODNJI, zato jer je to  dan, vreme,  u koje Bog  izliva svoj sud nad ovom zemljom i njenim stanovnicima.   
I Jovan vidi sve  dogadjaje  poslednjih dana  i opisuje ih u Otkrivenju.

U vreme apostola Jovana se nedelja na grckom nije zvala kirijaki jer u to vreme grci nisu bili hriscani.
Pa samo to pokazuje da Jovan ne misli na nedelju.
Hruscanstvo postaje drzavna religija tek u 4 veku.
Ali ne u svoj punini.
I onda pocinju da se dani prekrstavaju hriscanskim simbolima.

Primer.
Danas se na ruskom nedelja zove vaskrsenje.
To je zbog hriscanstva.
A oni postaju hriscani negde oko 10 veka.
Sto znaci da se nedelja pre toga kod njih nije zvala vaskrsenje.

Ovako treba da su se zvali dani na grckom u vreme Jovana.

ovorim starogrckim, i mogu reci da je veoma slican sanskritu koji se uzima kao iskvareni protoindoeuropenaski jezik!
Selenes
Areos
Hermu
Dios
Aphrodites
Heli

Nedelji se tek kasnije posle 4 veka daje ime kirijaki.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

DA VIDIMO DALI JE TO NOVI IZRAZ?

To je stari izraz samo sa drugim znacnjem a kasnije se pravi prevara  i kazu da je to nedelja?
I onda sto je najgore, veruju sopstvenu laz???

---------------------------------------------------------------------------------

BOZJI DAN ODMORA SUBOTA U NAšIM GENIMA

Zašto se svuda u svetu praktikuje sedmicni ciklus odmora?

Zato sto nas nasi poslodavci i država voli?

Ne, zato što znaju da ono sto bi oni najviše voleli, da covek radi bez odomra ili da se redje odmara, možda jednom dva puta u mesecu, nije moguće.

Jer sve sto je izvan sedmicnog ciklusa iscrpljuje coveka i smanjuje mu učinak., i sto vise i vise radi bez odmora, učinak se sve vise i vise smanjuje i duplira. a covek razboljeva i iscrpljuje.

Oni znaju da je coveku pa i zivotinjma takođe potreban sedmicni ciklus rada i odmora da bi njegove sposobnosti i učinak bili ponovo na vrhu i da bi učinak mogao da bude konstantan.

U Francuskoj su za vreme kada su konji vukli tramvaje uveli desetodnevni ciklus odmora mesto sedmicni, pa su zivotinje bile tako iscrpljene da su stalno padale po ulicama da su ponovo vratili na sedmicni ciklus odmora zivotinja.

Ne samo za coveka već i za ZIVOTINJE vazi taj genetski ciklus odmora.

OVDE IMATE TAJ LINK KADA JE U FRANCUSKOJ PROMENJENO NA DESETODNEVNCICU NAMESTO SEDMICU Npa opet vraceno na sedmicu:
http://www.univie.ac.at/igl.geschichte/europa/FR/Gretzel/Revolutionskalender.htm
2.Mo 20:10 A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni ZIVINCE TVOJE , ni stranac koji je među vratima tvojim.

5.Mo 5:14 A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; nemoj raditi nikakav posao ni ti, ni sin tvoj ni kći tvoja, ni sluga tvoj ni sluškinja tvoja, ni VO tvoj ni MAGARAC tvoj, niti koje ZIVINCE tvoje, ni došljak koji je kod tebe, da bi se odmorio sluga tvoj i sluškinja tvoja kao i ti.

Postoje mnogi razlozi zašto covek slabi i razboljeva se a jedan je zato što en postuje ovaj ciklus.
--------------------------------------------------------------------------------------------

Biloski aspekt sabata, subote.



 
Subota je ugradjena u nasim genima, nase zdravlje zavisi od nje, tako nesto nije moguce ukinuti ili promeniti...
To bi bilo kao kada bi spavanje uklonili.

Postovanjem subote šta postujemo, priznajemo?

Priznajemo Boga kao tvorca nas samih i ove planete.

8 Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ.
9 Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje.
10 A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim.
11 Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.
2 Mojsijeva 20.

Zapazite reci: zato je balgoslovio i posvetio Bog dan subotni radi stvarannja.

Njega priznajemo kao tvorca.

Off 14:7 I govoraše velikim glasom: Bojte se Boga, i podajte Mu slavu, jer dođe čas suda Njegovog; i poklonite se Onome koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene.
Andjeo iz otrkivenja poziva na kraju istorije ovoga sveta da se ljudi poklone pred onim koji je stvorio NEBO MORE I IZVORE VODENE.

Kako da mu se poklone pa zar nema toliko hrišćana na svetu koji mu se klanjaju?

Andjeo ovde citira zapivest o suboti.

Postovanjem subote psotujemo Boga kao tvorca a to ócigledno nije slučaj kod mnogih hriuscana, kada andjeo poziva:

Off 14:7 I govoraše velikim glasom: Bojte se Boga, i podajte Mu slavu, jer dođe čas suda Njegovog; i poklonite se Onome koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene.

2.Mo 20:11 Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.

1.Mo 1:1 U početku stvori Bog nebo i zemlju.

1.Mo 14:22 A Avram reče caru sodomskom: Dižem ruku svoju ka Gospodu Bogu Višnjem, čije je nebo i zemlja, zaklinjući se:

Ps 89:11 Tvoje je nebo i Tvoja je zemlja; Ti si sazdao vasiljenu i šta je god u njoj.

Ps 115:16 Nebo je nebo Gospodnje, a zemlju je dao sinovima čovečijim.

Jes 37:16 Gospode nad vojskama, Bože Izrailjev, koji sediš na heruvimima, Ti si sam Bog svim carstvima na zemlji, Ti si stvorio nebo i zemlju.

Jes 45:17 A Izrailja će spasti Gospod spasenjem večnim, nećete se postideti niti ćete se osramotiti doveka.

Jer 10:11 Ovako im recite: Bogovi, koji nisu načinili nebo ni zemlju, nestaće sa zemlje i ispod neba.

Jer 32:17 Ah, Gospode Gospode! Eto, Ti si stvorio nebo i zemlju silom svojom velikom i mišicom svojom podignutom; ništa nije Tebi teško.

Jer 51:48 Nebo i zemlja i sve što je u njima pevaće nad Vavilonom, jer će doći na nj sa severa zatirač, govori Gospod.

2.Kön 19:15 I pomoli se Jezekija Gospodu govoreći: Gospode Bože Izrailjev, koji sediš na heruvimima, Ti si sam, Bog svim carstvima na zemlji, Ti si stvorio nebo i zemlju,

Neh 9:6 Ti si sam Gospod; Ti si stvorio nebo, nebesa nad nebesima i svu vojsku njihovu, zemlju i sve što je na njoj, mora i sve što je u njima, i Ti oživljavaš sve to, i vojska nebeska Tebi se klanja.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Naravno da svako može da postuje dan koji god želi i da su za mnoge ljude svi dani isti i svako ima pravo na to i to je nejgova stvar.

Međutim Bog je sam odredio i posvetio jedan dan KOJIM GA POSTUJEMO kaos to smo videli, stvorivsi ga na samom početku radi coveka .

Taj dan je posbena od svih dana.

Zašto?

1 Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova.
2 I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini;
3 I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini;
1 Mojsijeva 2.

Bog je izdvojio ovaj dan, izrekao poseban blagoslov na njega i posvetio ga, učinio ga SVETIM na drugim danima:

TA SVETOST I BLAGOSLOV OSTAJE ZAUVEK NA TOM DANU.

4.Mo 23:19 Bog nije čovek da laže, ni sin čovečji da se pokaje...

Taj dan je subota:

2.Mo 31:15 Šest dana neka se radi; a sedmi je dan subota, odmor, svet Gospodu; ko bi god radio posao u dan subotni, da se pogubi.

Jes 58:13 Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš šta je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozoveš subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim, i budeš ga slavio ne idući svojim putevima i ne čineći šta je tebi drago, ni govoreći reči,
Jes 58:14 Tada ćeš se veseliti u Gospodu, i izvešću te na visine zemaljske, i daću ti da jedeš nasledstvo Jakova oca svog; jer usta Gospodnja rekoše.

Niko nema proavo da menja ovaj dan.
Ako neko uspostvalja neke druge dane radi vaskrsenja, radi ovoga ili onoga, to je njegov problem i to nije problem.

Ali niko nema pravo da ukida dan odmora subotu koji je Bog balgoslovio i posvetio za coveka za odmor.
Jer sa time se podize protiv Boga i odbacuje ga kao stvoritelja, neba , zemlej i svega.
sa time krsi Bozju zapovest.

Taj dan su trebali da slave ljudi kroz čitavu vecnost.

Taj dan će ljudi slaviti na novoj zemlji kroz čitavu vecnost:

Jes 66:22 Jer kao što će nova nebesa i nova zemlja, što ću ja načiniti, stajati preda mnom, veli Gospod, tako će stajati seme vaše i ime vaše.
Jes 66:23 I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

U nekim jezicima je nedelja ostala kao dan sunca koji su neznabosci obozavali.. latinski, nemacki, engelski.
Ne u svim.


Prihvatanja hriscanstva u evropi je tada bilo kao danas Evropa.
Svi su jurili da prihvate hriscanstvo da bi bili prihvaceni da bi bolje poslovali itd. Kao danas sto jure u evropu.

Isti slucaj samo drugo ime.

Kao i danas sto moraju da menjaju mnoge zakone da bi usli u EU tako su i tada, samo na religioznom polju.

I tada su morali da menjaju verske obicaje, a sa onim neznabozackim praznicima ili vaznijim, koji su imali probleme oni su ih uskladili sa Hriscanskim davsi im neke hriscanske prioritete.

Mesto subote uzeli su nedelju.

Poceo je car konstantin sa katolicima i Papizam je to dovrsio.

Nedleja je njihovo delo ne Bozje.
Ko slavi nedelju slavi papski dan.

Ovde je rec samo o suboti a o mnogim drugim neznábozackim praznicima kao uskrs, i slicno necu ni da govorim.

Setili se da uspostave uskrs jer im je trebalo da pokriju taj neznabozacki praznik na taj dan i stavili uskrs na taj dan.

Mnogi praznici koje hriscani danas slave nisu ni postojali do tada vec su nastali u to vreme.

I sacuvaj Boze da su apostoli nesto znali o tim praznicima ili ih slavili.

Problem je sto su ljudi lenji pa nece da pogledaju istorijske izvore u vezi toga ili sto veruju slepo svojem kleru ili crkvi.

Katolici kazu ovako:

Sve sto je trebalo cinbiti u subotu, mi smo rpeneli na Gospodnji dan... Eusbius, Commentaria in Pslamos 91, P. G. 23, 1172.

Zasto bi prenosili nesto ako se to do tada izmedju 3-5 veka nije praktikovalo???


Mario regitzi, poznati katolicki liturgista, pise:

Posto su hriscani poceli da uzivaju mir, Rimska crkva , da bi olaksala paganskim masama prihvatanje vere, nasla je za pogodno da ustanovi 25 decembar kao rpaznik Hristovog rodjenja (Bozic) da bi hriscane odvratila od paganskog praznika kojis se slavio 25 dezembar u cást nepobedivog sunca, Mitre pobednbika tame.
Citat Y S B. Sunday observance in Early Cristianity, p. 260.

TO TI JE TADASANJI EU; izmisli novi zakon, novi praznik da pokrijes stari..

Bog nije dao osam ili devet zapovesti nego 10.

Jer koji sav zakon odrzi a sagresi u jednome, kriv je za sve.
Jakov 2,10.


POGLEDAJTE ISTORIJSKE IZVORE:

Konstantin je 306 posle Hrista u Brritaniji proglasen kao Augustus i potpisnik je edikta kroz kojeg je vrhovni kajser Galerijus 311. promovisao podnosenje hriscana.
Kroz njegovu Konstantinovu pobedu nad Maxentiusa kod Ponte Molea (Moliv most) isrped Rima 312 zauzeo je celi zapad. I kroz nadvladjivanje Liciniusa 324 osvojio je Univeralnu monarhiju.
Preokretom od obozavatelja SUNCA obratio se hriscanstvu .
Tako su nastale postepne etape religiozne politike.
330 krajem njegove vlade pojcala se tendencija da se neznabostvo ogranicici i da se hriscanstvo ucini drzavnom religijom.
K. je umro u pripremi rata sa Persijancima posto je primio krstenje.
IZVOR: Veliki HERDER LEKSIKON STRANA 635.

Tek 4 veka je nedelja PROGLASENA danom odmora.
Prvo je starozavetni Subotni mir i blagoslov prenesen zakonski na nedelju, prvo kroz KONSTANTINA 321.
Ucesce nedlejom u Bogosluzenju pocinje 313 godine (Synode v. Elvira) kao zapovest.
Islam je svesno (namerno) postavio petak kao glavni dan Bogoslkuzenja nasurpót (hriscasnkoj)nedelji i suboti.
Izvor: DER GROSSE HERDER LEKSIKON strana 831.

VIDLJIVI DOKAZ ZA NEVERNE TOME:



Ovde imate sliku tog teksta iz herder leksikona:



https://2img.net/r/ihimg/photo/my-images/811/sontag2.jpg/

Kada je Konstantin prihvatio hriscanstvo i svi su hteli onda.
Onda su se desile promene.
Jedna od tih promena je ZAKONSKI uvodjenje nedelje sa katolicma.
Dotle se nedelja nikako nije slavila kao Dan vaskrsenja ili odmora i slicno.
To pocinje u 3 veku.
Dotle je uvek subota bila dan odmora.
Zbog olaksanja neznaboscima napravljeni su mngi ustupci.
Promenjena je subota na nedelju a onda prekrstvana da je to sada kobajagi radi vaskrsenja iako postoji praznik uskrs.
Posto se u to vreme u hriscastvu jos uvek svetkovala i subota pocela je i nedelja, islam nasuprot tome uzima petak.

Nedelja je progurana kao danas EU ZAKONI.
Ista prica se ponavlja.

Ista prica ce se ponoviti kada se verski zakoni o nedelji budu uskoro nasilno sporovodili i kada svako ko ne bude svetkovao papsku nedelju bude krsilac drzavnog zakona.

Kada pogledate istoriju, ocigledno su katolici uspostavili nedelju sa Konstantinom.

Zasto ostali hriscani slave katolicki papski dan namesto Bozje subote koja se do 4 veka slavila u hriscastvu???

Promenili su na dan sunca da bi neznabosce lakse pridobili u hriscanstvo a i valjda samom Caru konstantinu kao dotadasnjem obozavaocu sunca u dan nedljni olaksali?

Promenili Bozju zapovest???
--------------------------------------------------------------------------

KAKO JE GOSPOD REKAO DA SLAVIMO NEJGOVU SMRT I VASKRSENJE:

4 Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo.
5 Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem;
6 Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu.
7 Jer koji umre oprosti se od greha.
8 A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim,
9 Znajući da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt više neće ovladati njime.
Rimljanima 6.


1.Kor 11:26 Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dodje.


DAKLE GOSPODNJU SMRT I VASKRSENJE SLAVIMO KRSTENJEM I ZIVOTOM VERNOSTI I PRICESCEM.

Nikavim danima niti izmisljanjem dana.

Jer onda radimo kao Kain.

Bog kaze prinosenjem zrtve jaganjaca me slavite a kain kaze ja znam jos bolje, plodovima od njive.

Ja to tebi prinosim gospode nikome drugome.
Ti moras da prihvatis sluzbu koju ti ja kazem?

Cak je nejgova smrt mnogo vise naglasena nego vaskrsenje. jer je smrcu plaeno anse izbavljenje.
-------------------------------------------------------------------------------------------

Koju ustanovu nam je Bog ostavio da slavimo njegovo VASKRSENJE I SMRT?

Na primer veceru Gospodnju.

Sta slavimo Vecerom Gospodnjom?
Neke zakone ili pravila kada psotujemo neku zapovest Bozju kako pokusava da kaze Sale?
Isusa.
SECAMO SE NJEGOVE SMRTI!
NJEGOVA SMRT JE TAKO VAZNA ZA NAS???

Iako to ljudskoj logici ne prija bas, tako je.

1.Kor 11:26 Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, (secate se) dokle ne dođe.

Da li nam je Gospod ostavio neku ustanovu da slavimo njegovo VASKRSENJE???

DA!!!

TOM NOVOM USTANOVOM JOS JEDNOM SLAVIMO NJEGOVU SMRT A I VASKRSENJE!

Kojom?

KRSTENJEM I NOVIM ZIVOTOM VERNOSTI:

3 Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se? 4 Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo. 5 Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem; 6 Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu. 7 Jer koji umre oprosti se od greha. 8 A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim, 9 Znajući da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt više neće ovladati njime. 10 Jer šta umre, grehu umre jedanput; a šta živi, Bogu živi. 11 Tako i vi, dakle, držite sebe da ste mrtvi grehu a živi Bogu u Hristu Isusu Gospodu našem.
Rimljanima 6.

Krtsenjem i novim vernim zivotom slavimo Hristovu smrt i vaskrsenje svaki put kada se neko krsti a i kada taj novo krsteni zivi tim novim zivotom, sa kojim je u Hristom simbolicki umro starom zivotu, i kada je izasao iz vode simbolicki ustao kao i hristos u novi zivot vernosti sa Hristom.

Sada kao zivo svedocastvo novo obracene osobe SVOJIM ZIVOTOM SLAVI VASKRSENJE HRISTOVO I VASRKSLOG.
sADA svi koji su ga pre znali to primecucju, DA ON svojim novim zivotom vernosti i poslusnosti Bogu, slavi Hrista i njegovo vaksrsenje NA TAJ ANCIN a i sam je svedok TAKVIM ZIVOTOM, HRISTOVOG VASKRESENJA.
Jer je ta osoba koja je vaskrsla s hristom u novom zivotu to uspela samo kroz vaskrslog hrista koji cini u nama takvo delo:

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Hriscani su do 4-6 veka svetkovali subotu kao dan odmora
Sve do 4-6 veka kada Konstantin i papstvo daju nedelji aspekt subote i odmora.

To su dva poima i dva praznika.

Vaskrsenje i odmor kao secanje na stvaranje i davanje cast Bogu kao tvorcu.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ako je Bog prestao da bude tvorac onda je i subota prestala.

Dakle nedelja je dan vaskrsenja ali ne dan odmora. To je subota.

I upravo je izvorna crkva sve do 4-6 veka svetkovala SUBOTU KAO DAN ODMORA a NEDELJU KAO DAN VASKRSENJA pocev od 2 veka.

Katolici su Promenili odmor sa subote na nedelju.
Bog je sacuvao Etiopske pravoslavce kao svedocanstvo, koji su tu praksu svetkovanja subote kao dana odmora d nefelje kao dana vaskrsenja sacuvali do danas sacuvali.

Dakle papstvo je tvorac nedelje kao dana odmora...
-------------------------------------------------------------------

Nedleja kao dan vaskrsenja nastaje kao otpad izvorne crkve od istne, posle apsotola.

NA TAJ OTPAD SU APSOTOLI UPOZORILI:

2.Thes 2:3 Da vas niko ne prevari nikakvim načinom; jer neće doći dok ne dodje najpre otpad, i ne pokaže se čovek bezakonja, sin pogibli,

Otpad u crkvi na koji apsotoli upozoravaju posle njih.

------------------------------------------------------------------------------------------------

U serijalu "Sedmi dan", Hal Holbruk vodi gledaoce kroz vekove kako bi otkrili istoriju Sedmog dana. Ova dokumentarna serija traga za dokazima kroz arhive i biblioteke širom sveta.
Priča o Sedmom danu obogaćena je svedočanstvima pedeset istoričara i teologa iz čitavog sveta.
Kroz bitku za Sedmi dan u srednjovekovnim vremenima, saznaćete malo poznate istorijske podatke, legende i propagandu, istoriju papa i careva.
Uz pomoć stručnjaka putovaćete kroz istoriju hrišćanstva i borbe za autentično bogosluženje i verovanje.
Otkrićete kakvu je ulogu imalo svetkovanje Dana od odmora u vremenima religijskih previranja – od duhovne revolucije u Rusi- ji u 15. veku, preko pojave protestantizma u 16. veku pa sve do radikalnog svetkovanja Dana od odmora u Engleskoj u 17. veku.
Saznajte kakvo značenje ima biblijski Dan odmora u 21. veku.

Izdaje: Studio "Glas nade"

http://vimeo.com/33854558

BOZE, PRIHVATI MOJA PRAVILA SLAVLJENJA TEBE.
Kain.

U OVOM SLUCAJU NEDELJU KAO NOVU USTANOVU CRKVE:


1.Mo 4:3 A posle nekog vremena dogodi se, te Kajin prinese Gospodu prinos od roda zemaljskog;

1.Mo 4:4 A i Avelj prinese od prvina stada svog i od njihove pretiline. I Gospod pogleda na Avelja i na njegov prinos,

1.Mo 4:5 A na Kajina i na njegov prinos ne pogleda. Zato se Kajin rasrdi veoma, i lice mu se promeni.


Zasto Bog nije pogledao na Kainov prinos, iako vidimo da je Kain hteo da sluzi Bogu onim sto je on sam odredio da mu sluzi, ne prinevsi jagnje na zrtvu kao Avelj, nego proizvode zemlje?

Pa Bog zeli da mu sluzimo sa time sto nam Bog odredi a ne da mu sluzimo sa onim sto mi zelimo da mu odredimo za sluzbu a kamoli kada to promenimo

Nema gadnijeg pred Bogom kad ljudi odbace ono sto im je Bog odredio pa postavljaju svoja pravila i kazu, kako te mi dobro slavimo sa time a drugi ne?

I danas isto tako rade mnoge religiozne zajednice ili crkve, i ljudi, nista bolje od Kaina,.
A onda mrze na one koji hoce da postuju ono sto je Bog odredio, isto kao kain Avelja i kazu da oni ne sluze Bogu?

Tako su i jevreji uveli mnoga svoja pravila o suboti.

Nebi li pokusali da se ulizu Bogu.
Kada ih je neko krsio osudjuvali su ga a u stvari sa time nije krsio Bozje zapovesti.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Hristovo vaskrsenje slavimo uvek kada se obavi krstenje.

Krstenje je secanje i slavlenje Hristovog vaskrsenja i smrti i Euharistija na njegovu smrt. I to je Gospod ostavio da se secamo tog cina i nista drugo.

3 Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se?
4 Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo.
5 Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem;
6 Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu.
7 Jer koji umre oprosti se od greha.
8 A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim,
9 Znajući da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt više neće ovladati njime.
10 Jer šta umre, grehu umre jedanput; a šta živi, Bogu živi.
11 Tako i vi, dakle, držite sebe da ste mrtvi grehu a živi Bogu u Hristu Isusu Gospodu našem.
Rimljanima 6.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

PRAVE ISTORIJSKE CINJENICE O TOME KAKO JE PASTVO I PAPA USPOSTAVILO NEDELJU KAO DAN ODMORA NAMESTO SUBOTE KOJA SE DOTLE SLAVILA KAO DAN ODMORA:

Ta ista nepopustljiva odanost starom bogu svetlosti ostavila je svoj trag, sve do nasega vremena, na jednoj od svetih i opstih hriscanskih ustanova. Staro neznabozacko ime dies solis ili Sunday (nedelja) za sedmicni hriscanski sedmicni praznik je zadrzano u velikoj meri radi ujedinjenja neznabozaca i hriscana, iz razloga jer je Konstantin preporucio prvi dan sedmice svojim sledbenicima- neznaboscima i hriscanima kao casni dan sunca.
To je bio njegov nacin da bi ujedinio neslozne religije svojega carstva jednom zjednickom ustanovom.
History of the Eastern Church, p. 193.)

Car Konstantin osnivac je gradjanskog praznovanja nedelje.
Tako je svetkovanje nedelje u (rimskoj) crkvi moglo jedino postati univerzalno i dobro utvrdjeno... Hriscani su kao i neznabhosci bili navikli na svoje svetkovine.
Konstantin je uciniuo da njihov odmor dolazi u isto vreme, i on je izabrao nedelju.
(History of the Christian Church, vol. III, p.p. 379-380.by Philip Schaf.)

--------------------------------------------------------------------------------------------

DRUGI DEO:

Prvi zakon o svetkovanu nedelje izdao je Car Konstantin.
On je naredio 321 godine da svi gradjanski i obrtnicki poslovi prestanu u gradovima, ali je poljoprivredni posao dopustio.
Ipak tu naredbu da se nedeljom ne radi, niko nije smatrao da se temelji na trecoj zapovesti (o danu domora) sve do kraja 6 veka. od tog vremena malo po malo postala je nauka crkve.
Tako su crkveni ucitelji, ili biskupi sa rimskim papom, njihovim prevoditeljem i zamenikom Hristovim, preneli subotu Staroga zaveta njenu slavu u svetost na prvi dan endelje.
Biskup Skat Rordam: Report of the Second ECClesiastical Meetings in Copenhage, Sept 13-15, 1887, p. Taaning, p.p. 40-41.


Nedelja je katolicka ustanova..
zahtevi svetkovanja nedelje mogu se zastiti samo nacelima katolicke crkve.
Od pocetka pa do kraja svetog pisma ne postoji nijedan stih, koji ovlascuje prenos sedmicnog dana Bogusluzenja od sedmog dana sedmice na prvi dan sedmice.
I gle, celi civilizovani svet klanja se u odanoj poslusnosti neredbi Katolicke crkve.
(Archbishop T. Enright, in American Sentinel, p. 173 Kansas City, mo)

Ranije promene koje je car Konstantin ucinio s pomocu crkvenoga zakona 386. godine. bile su jos stroze poostrene i svuda civilni psolovi svake vrste, nedeljom su bili strogo zabranjeni.
genral Histry of Cristian religion and church, vol, 2, p.300, by dr. A neander.)

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------

DA PITAMO KATOLIKE KO JE PROMENIO SA SUBOTE NA NEDELJU KAO DAN ODMORA:

Komentar kardinala Gibonsa o nedelji:

Povodom svetske izlozbe koija se odrzala u Americi 1893 godine.
Rimska crkva je dobila zgodnu priliku da ucutka svoje napadace i to pitanjem:

Zasto protestanti i ostali svetkuju nedelju?

U to vreme su protenstanske vodje podigle svoj protest, zasto se izlozba odrzava nedeljom?
Oni su apelirali na koingres, da zabrani otvaranje izlozbe nedeljom.
Tako su se protestanti pokzali braniteljima nedelje koju je posvetila Rimska crkva.

Tada je kardinal Gibbons u Catholic Mirorru, koji je sluzbeni organ Rimokatoilicke crkve u Americi, opisao veliku neskladnost vere i ucenja protenstanskih crkava.
Ovako je Gibbons rekao:

ZASTO PROTESTANTI SVETKUJU NEDELJU?

.................................................. ...............................

Katolicki nadbiskup T. Engriht je zeleo da dokaze ljudima da autoritet nedelje lezi u katzolickoj crkvi ne u bibliji.
Pa se desilos ledece:



Jedan covek je hteo da se osvedoci da li je istina da je nadbiskup Enright licno izjavio i dao ponudu, od 1000 dolara. ovde je prevod tog pisma.

Dragi prijatelju.
ja sam ponudio i jos uvek nudim 1000 $ bilo kome ko bi mi mogao dokazati samo iz svetog Pisma da ja trebam svetkovati nedelju i da bi to bio grozan greh ako ne cinim.
Katolicka crkva je nacinila zakon kojim nas obavezuje da svetkujemo nedelju.
Ovaj zakon crkva je nacinili mnogo kasnije od tog vremena kada je Sveto pismo bilo pisano. Zbog toga, spomenuti zakon ne psotoji u svetome Pismu.
Katolicka crkva nije samo ukinula subotu nego i sve druge jevrjeske praznike.
Molite se i proucavajte.
Bicu uvek radostan da vam pomognem dokle god trazite sitinu.

Sa postovanjem.

T. Enright.

Gibbonsov Epilog strana 330.

-------------------------------------------------------------------------------

EVO NEKA KAZE KARDINAL GIBBONS KOJI JE SEDMI A KOJI RPVI DAN:

Gospdin Jakov Twist je licno hteo da se osvedoci da li je Katolicka crkva stvarno ucinila tu promenu u bozjem zakonu.
On se pismeno obratio Gibbonsu.

Ovde se vidi odgovOr kardinala Gibbonsa.

Gospodinu Jakovu Twistu.
Terre Houte

Dragi gospodine!
Na vase pismo u kojem vi pitate
1.je li subota sedmi dan po Svetom pismu i prema deset zapovesti?
Ja odgvoaram, jeste.
2. je li NEdelja prvi dan sedmice i jeli crkva promenila sedmi dan subotu na nedelju prvi dan edmice?
Ja dogvoaram jeste.
3. Je li Spasitelj Isus promenio dan?
Ja odgvoaram nije.

Vasi odani.

J.kardinal Gibbons.

Gibbonsov Epilog strana 330.

---------------------------------------------------------------------

Pitenje: Koji je dan odmora sabat?
Odgvor: sedi dan nasa subota.
Pitanje: da li drzite sabat?
Odgvor: ne mi svetkujemo dan gospodnji.
Pitanje: koji je tod an?
Odgvor?
Prvi dan endelje.
Pitanje: Ko ga je promeniuo?
Odgvor: katolicka crkva.

Anabrident of the christian doctrine by, henry Tuberville, p. 58.


Pitanje: Kako dokazujete da crkva ima moc da uspostavlja praznike i svete dane?
Odgvor: pa upravo cinom promene subote u nedelju koju protestanti slede i na taj nacin potpuno se suprostavljaju sebi sto stzogo drze nedelju, a krse vecinske propise koje je crkva uspostavila.
Pitanje: kako to dokazujete?
Odgvor: zato jer oni svetkuju nedelju, priznaju crkvenu moc da zapoveda praznike i da se svrstavju pod greh.

Komentar nadbiskupa vrhbosanskog Dr Ivana Evandjeliste Sarica.
Sveto pismoSstarog i novog zaveta izdala akademija Ragina Apostorum, sarajevo 1942. strana 16.

--------------------------------------------------------------------------
POREKLO NEDELJE:

Komentar kardinala Gibonsa o nedelji:

Povodom svetske izlozbe koija se odrzala u Americi 1893 godine.
Rimska crkva je dobila zgodnu priliku da ucutka svoje napadace i to pitanjem:

Zasto protestanti i ostali svetkuju nedelju?

U to vreme su protenstanske vodje podigle svoj protest, zasto se izlozba odrzava nedeljom?
Oni su apelirali na koingres, da zabrani otvaranje izlozbe nedeljom.
Tako su se protestanti pokzali braniteljima nedelje koju je posvetila Rimska crkva.

Tada je kardinal Gibbons u Catholic Mirorru, koji je sluzbeni organ Rimokatoilicke crkve u Americi, opisao veliku neskladnost vere i ucenja protenstanskih crkava.
Ovako je Gibbons rekao:

ZASTO PROTESTANTI SVETKUJU NEDELJU?
NEDELJA JE PRAVI POTOMAK KATOLICKE CRKVE. PRISVAJANJE NEDELJE OD PROTESTANATA SVEDOCI OVIM, DA JE TO NEOSNOVANO, PROTIVZAKONITO I POGUBNO.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------



POREKLO NEDELJE:

Katolicki nadbiskup T. Engriht je zeleo da dokaze ljudima da autoritet nedelje lezi u katzolickoj crkvi ne u bibliji.
Pa se desilos ledece:



Jedan covek je hteo da se osvedoci da li je istina da je nadbiskup Enright licno izjavio i dao ponudu, od 1000 dolara. ovde je prevod tog pisma.

Dragi prijatelju.
ja sam ponudio i jos uvek nudim 1000 $ bilo kome ko bi mi mogao dokazati samo iz svetog Pisma da ja trebam svetkovati nedelju i da bi to bio grozan greh ako ne cinim.
Katolicka crkva je nacinila zakon kojim nas obavezuje da svetkujemo nedelju.
Ovaj zakon crkva je nacinili mnogo kasnije od tog vremena kada je Sveto pismo bilo pisano. Zbog toga, spomenuti zakon ne psotoji u svetome Pismu.
Katolicka crkva nije samo ukinula subotu nego i sve druge jevrjeske praznike.
Molite se i proucavajte.
Bicu uvek radostan da vam pomognem dokle god trazite sitinu.

Sa postovanjem.

T. Enright.

Gibbonsov Epilog strana 330.---
----------------------------------------------------
KARDINAL GIBBONS KOJI JE SEDMI A KOJI RPOVI DAN:

Gospdin jAkov Twist je licno hteo da se osvedoci da li je Katolicka crkva stvarno ucinila tu promenu u bozjem zakonu.
On se pismeno obratio Gibbonsu.

Ovde se vidi odgovor kardinala Gibbonsa.

Gospodinu Jakovu Twistu.
Terre Houte

Dragi gospodine!
Na vase pismo u kojem vi pitate
1.je li subota sedmi dan po Svetom pismu i prema deset zapovesti?
Ja odgvoaram, jeste.
2. je li NEdelja prvi dan sedmice i jeli crkva promenila sedmi dan subotu na nedelju prvi dan -sedmice?
Ja dogvoaram jeste.
3. Je li Spasitelj Isus promenio dan?
Ja odgvoaram nije.

Vasi odani.

J.kardinal Gibbons.

Gibbonsov Epilog strana 330.
--------------------------------------------

Pitenje: Koji je dan odmora sabat?
Odgvor: sedmi dan nasa subota.
Pitanje: da li drzite sabat?
Odgvor: ne mi svetkujemo dan gospodnji.
Pitanje: koji je to dan?
Odgvor?
Prvi dan nedelje.
Pitanje: Ko ga je promeniuo?
Odgvor: katolicka crkva.

Anabrident of the christian doctrine by, henry Tuberville, p. 58.


Pitanje: Kako dokazujete da crkva ima moc da uspostavlja praznike i svete dane?
Odgvor: pa upravo cinom promene subote u nedelju koju protestanti slede i na taj nacin potpuno se suprostavljaju sebi sto stzogo drze nedelju, a krse vecinske propise koje je crkva uspostavila.
Pitanje: kako to dokazujete?
Odgvor: zato jer oni svetkuju nedelju, priznaju crkvenu moc da zapoveda praznike i da se svrstavju pod greh.

Komentar nadbiskupa vrhbosanskog Dr Ivana Evandjeliste Sarica.
Sveto pismoSstarog i novog zaveta izdala akademija Ragina Apostorum, sarajevo 1942. strana 16.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CAR JUSTINIJAN I PAPSTVO

Justinijan I (527-565) bio je najveci vladar Istocnog Rimskog carstva.
Justinijan je 533. napisao pismo rimskom biskupu Jovanu II, sa sledecom sadrzinom:
"Zurim se da upoznam Vasu svetost sa svim sto se tice prilika u crkvi,
jer je nasa najveca zelja uvek bila da sacuvamo jedinstvo Vase Apostolske Stolice...
Zato smo se trudili da ujedinimo sve svestenike Istoka da ih podvrgnemo Stolici Vase Svetosti...
Jer mi ne zelimo, sto se tice stanja u crkvi, da se o bilo cemu raspravlja, makar problemi bili jasni i nesumnjivi, a da Vasa Svetost predhodno ne bude sa tim upoznata,
buduci da ste Vi glava cele Crkve, i mi cemo se truditi da povecamo cast i autoritet Vase Stolice." Justinijanoiv Kodeks, book I. titles, 1,8.

Na ovo Justinijanovo pismo papa je odgovorio: "Stolica je zaista glava cele crkve, kao sto to potvrdjuju pravila Otaca, dekreti careva i reci Vase najdublje poboznosti."

Ovim je javno car Justinijan priznao papin primat. Cak je stim upoznao i cariugradkog patrijarha.

Znaci da je od tada pravosljavlje stavljeno pod upravu Vatigana. Steta velika.

Kao sto vidite, papin uticaj je postepeno rastao do potpune prevlasti. Jos od drugog veka izdizao se nad drugim episkopima i poceo da namece svoje misljenje crkvama i carevima.

Postoji i drugo znacajan dokumenat koji je 533. godine Jistinijan uputio carigdaskom patrijarhu Epifaniju, koje glasi: "Posto smo primetili da se neki iz svete katolicke crkve povode za zabludama zlog Nestorija i Eutiha... objavili smo sveti edikt, koji je poznat i Vasoj Svetosti, kojim smo odbacili ludost jeretika... da bismo sacuvali jedinstvo svetih crkava sa presvetim papom i patrijarhom staroga Rima, kome smo takodje pisali o tome. Jer mi zelimo da sve sto se tice stanja u Crkvi bude saopsteno Njegovoj Svetosti kao glavi celog Bozjeg svestenstva." Isto 1,7.

Godine 535 Justinijan je pisao: "Stoga, u skladu sa odlukama ovih Koncila, mi naredjujemo da presveti papa staroga Rima bude prvi medju svim svestenicima, a preuzviseni arhiepiskop carigradski, ili Novi Rim, zauzme drugo mesto iza Svete Apostolske Stolice starog Rima koji ce biti predsednici nad svim ostalim stolicama."

Od godine 538, papa je bio opsti vladar nad crkvama i carevima.

Nadbiskup grada Redjija Gaspar del Fosa je izjavio:
"Subota, najistaknutiji dan u zakonu, promenjen je u nedelju...Ovaj i slicni propisi nisu ukinuti Hristovom izjavom, jer sam kiaze da nije dosao da promeni zakon vec da ga ispuni, nego su promenjeni vlascu Crkve." Froom, Prorocka vera nasih otaca, sv. I. str. 478.
Ko je prema ovome zamenio subotu u nedelju?


Eto videli ste da Katolicka crkva priznaje da je ona promenila subotu u nedelju.
To je svakako ucinjeno uz pomoc pojedinih vladara i sabora, zapdnih i istocnih.

Od pocetka poceli su klanjati se papi.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Izjava Ivana Kuritsina

Pre nego sto ce sagoreti na lomaci ovaj veliki mucenik izjavio je: "Ja sam Ivan Kuritsin. Molim se Bogu za hrabrost da danas umrem dostojnom smr}u. Danasc}u umreti za svoju veru - za istinu koju toliko volim. Umercu za ono cto sam verovao i ucio. Po Svetom pismu, Starom i Novom zavetu, danas cu umreti zato sto sam praznovao sedmi dan u sedmici kao svetu Subotu Gospodnju. Posto je doslo do toga da umrem... Imao sam takvu nadu. Imao sam viziju reforme za celu Rusku crkvu - ozivljavanje prave istine Gospodnje. Medjutim, sada dolazi kraj.

Car Ivan III ne moze ostati po strani. Bio je nas prijatelj. Zanima me sta je danas u njegovom srcu? Pogledajte dole! Helenu i Dimitrija, postovaoce Subote, kao i ja sto sam. Careva snaha. Njegov unuk. [ta }e se sa njima desiti? Ho}e li i oni biti spaljeni?
O Sofija! Ona mora da je danas radosna. Bila je nas protivnik od samog pocetka. A Genadi, arhiepiskopu iz Novogorada. On, on je ziveo za ovaj dan - za ovu vatru. On je izjavio da smo se mi odvratili od Hrista i postali Jevreji. Me|utim, ja sam hriscanin, i danas umuirem iz ljubavi za Hrista i Njegovu rec."

One strasne vatre u Moskvi pre pet stotina godina oznacili su smrt Ruske reformacije - reformacije koja je poznata po svom naglasku na praznovanje sedmog dana Subote. Covek u kavezu, Ivan Kuritsin, bio je ugledni ruski teolog, i vodja verskog probudjenja, koje istoricari nazvaju Novogoradski - Moskovski pokret. Car Ivan Veliki osnovao je ovaj pokret, koji je bio dobro utvrdjen u Novogoradu, koji je oko 1480 bio preuzeo kontrolu grada. Car Ivan je nasao dva pravoslavna svestenika koji su bili u centru pokreta u Novogoradu i pozvao ih u Moskvu.

Dr Oleg Zhigankov objasnjava: "Razlog da je car Ivan doveo dva ugledna svestenika iz Novogorada u Moskvu, Denisa i Aleksu, bio je zato s{to je i sam bio simpatizer refotrmnog gledista. Car nije bio jedini koji je bio za reformu Crkve, u Novogorodu i Moskvi ona je dostigla do najviseg vrha vlade ukljucujuci osoblje iz carskog dvora. S jedne strane imamo Helenu Stefanovnu, udovu snaha careva i ona cje prihvatila praznovanje Subote. Na drugoj starni bila je careva zena, Sofija, rodom grcaka princeza. Odrasla je u Italiji, pod uticajem katolickih vaspitaca, koja se nadala dac}e njena udaja za cara privu}i Rusiju blize Katolickoj crkvi. Medjutim, Sofija je ipak prihvatila rusku pravoslavnu religiju. Tako je car Ivan nasao se izmedjuu dve zene, koje su obe bile postovane na njegovom dvoru - i obe su bile na suprotnim stranama verskog sukoba. Helenin sin, Dimitri - unuk cara Ivana - bio je na redu da postane sledec car, a Dimitria, kao i njegoau majka, potpomagali su svetkovatelje Subote i reformatore.

Sofija je druga careva zena, koja mu je rodila sina po imenu Vasilija i ona je zelela da njen sin posle careve smrti bude car i bila je spremna da sruci sve sto bi se kao prepreka supotstavilo na putu njenog uspeha. Sofija je imala velikog pomocnika u Genadiu, pravoslavnom arhiepiskopu u Novogoradu. Genadi je bio ljubomoran i veliki neprijatelj refprmatora, postovaoca Subote. On je pozvao da se zauzmu posebne mere. Na osnovu nekih pismam, koje je uputio caru jasno se vidi, da je Genadi predlozio da se protiv postovaoca Subote upotrebi isti metod spanskre inkvizicije i nastojao je da Ruska pravoslavna crkva i Ruska drzava upotrebe ovaj metod protiv pokreta svetkovatelja Subote.

U Moskvi sastao se sinod Ruske pravoslavne crkve i osudio ovaj pokret kao jereticki. U presuda sinoda dato je objasnjen: "... neki od vas ste hulili na mnoge ikone, a neki od vas su isekli svete ikone na kopade i spalili ih na vatri... A svi vi praznujete Subotu vise od dana Hristovog vaskrsenja." 1 Concil of Moscow, 1490.

Naravno, dan Hristovog vaskrsenja je nedelja, prvi dan u sedmici. Sinod je okrivio ove reformatore zatos{to su svetkovali sedmi dan, Subotu, vise od prvog dana nedelju, a Ono sto su verovali i sprovodili u zivot bilo je u skladu sa Bozjim zakonom. Zasedanje sinoda u Moskvi oznacilo je pocetak kraja ovog pokreta. Konacno je ugusen u plamenu na Crvenom trgu. Helen Stefanovna i njen sin Dimitri bili su podcenjeni i prezreni. Car Ivan III umro je, a Sofijin sin Vasilije zauzeo je njegovo mesto, ono sto je njegova majka i zelela. (Revelations from the Lost pages of History, p. 1.2)
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

2000 GODINA ISTINE I OTPADA IZVORNOG HRISCANSTVA


NIJE NEDELJA JEDINI POSLE APSOTOLSKI PRODUKT, NOVA NAUKA I OTPAD IZVORNOG HRISCANSTVA:

Bog kaže, "izgibe moj narod jer je bez znanja":
Evo ukratko razvoj savremnog "hrišćanstva", i otpad od izvornog Hrišćanstva:

- oko 300. godine prvi put je zabeležen slučaj da se hrišćani mole za mrtve
- otprilike u isto vreme Crkva otvara svoja vrata za učenje o besmrtnosti ljudske duše
- 321. godine prvi rimski hrišćanski imperator Konstantin je uveo zakon o praznovanju nedelje
- U 4. veku prvi put počinje obožavanje anđela i mrtvih svetaca
- 294. godine uvodi se misa kao način obožavanja Boga
-418 god pocinje krstenje beba kod katolika.
- 431. godine na Vaseljenskom saboru u Efesu doneta je odluka o obožavanju Marije
- 538. godine rimski car Justinijan donosi dekret kojim papi daje ovlašćenje da može da progoni one koje smatra jereticima
- 593. godine papa Grgur Veliki prvi put uvodi u hrišćansku doktrinu učenje o čistilištu
- Izmedju 6 i 7 veka pocinje krstenje beba kod pravoslvnih.
- oko 600. godine počinju da se upućuju molitve Mariji
- 788. godine počinju da se obožavaju krst, ikone i različite relikvije
- oko 850. godine počinje da se koristi “sveta voda”
- u 11. veku misa ili žrtva postaje obavezna
- papa Hildebrant uvodi celibat
- na saboru u Veroni 1184. prvi put je uspostavljena Inkvizicija koja je trebala da se pozabavi jereticima
- 1190. godine je počela prodaja oproštajnica
- 1215. godine papa Inoćentije III je proglasio dogmu o transupstancijaciji - verovanje da se prilikom konzumiranja hleba i vina u crkvenoj službi, hleb pretvara u meso – Hristovo pravo telo, a vino u pravu krv – Hristovu krv. Danas se objavljuju slike sa “čudima” ovakvog pojavljivanja mesa i krvi.
- 1229. godine Biblija je bila zabranjena knjiga i stavljena na spisak knjiga koje članovi crkve ne smeju da čitaju.
- 1439. godine prvi put se učenje o čistilištu prihvata kao dogma
- 1545. godine Tridetinski koncil je odlučio da tradicija ima istu vrednost i autoritet kao i Biblija
- 1854. godine proglašena je dogma o bezgrešnom začeću Marije
- 1870. godine proglašena je dogma o nepogrešivosti rimskog pape
- 1950. godine doneta je dogma da se Devica Marija uznela na nebo i sedi s desne strane Oca
- 1910. godine zvanično je započeo ekumenski pokret kada su se svi predstavnici protestanata okupili u Edinburgu, Škotska. Ovaj kongres je nazvan “Svetska misionarska konferencija”. Tema je bila “Kako evangelizirati svet bez borbe?” Dakle, kako da hrišćani međusobno ne ratuju. Donešen je zaključak da u svim ne-hrišćanskim zemljama postoji “jedna nepodeljena hrišćanska crkva” (ne mogu se stvarati različite crkve).
- 1948. godine u Amsterdamu je održan drugi veliki ekumenski skup u kojem je učestvovao 351 delegat iz 147 protestanskih zemalja i tada je osnovan “Svetski savez crkava”. Danas preko 300 crkava čini “Svetski savez crkava” sa preko 400 miliona vernika. Centar ovog Saveza je u Ženevi. Prvih 12 godina samo su protestanti bili članovi ovog Saveza.
- 1961. godine sve pravoslavne crkve su postale članice ovog Saveza.
- Rimokatolička crkva, koja broji oko milijardu članova širom sveta, još uvek nije članica ovog Saveza. Ona čeka da ostali ujedinjeni hrišćani traže prijem pod njeno okrilje i pridruže joj se.
- 1964. godine održan je Drugi vatikanski koncil. Tada su prvi put svi protestanti nazvani “odvojenom braćom”. Ova “odvojena braća” mogu da budu primljena u okrilje crkve samo ako priznaju vrhovnu vlast rimskog pape i ujedine se sa rimskom crkvom.
- 1991. godine prvi put u istoriji rimski papa je imao ekumensku službu sa dva luteranska sveštenika u bazilici Svetog Petra u Vatikanu. Luteranski sveštenik je tada izjavio: “Došao je dan kada treba da kažemo da nesporazumi iz vremena Reformacije više nisu validni.”
- 1994. godine jedan drugi luteranski sveštenik (Pol Krauč) je izjavio: “U suštini naša teologija je potpuno ista. Neke doktrinalne razlike su samo stvar semantike (problem reči). Tako da ja svim kritičarima teološkog jedinstva kažem: ‘Odlazite u ime Hristovo!’ Dođimo zajedno u duhu ljubavi i jedinstva."

[U]IMAMJO U VIDU SVA OVA NOVA UCENJA CRKVE, ZA KOJE ISUS I APSOTOLI NISU IMALI POIMA.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Dva crkvena istoricara Sokratos i Sozomen u 5. veku pisu:

"Jer iako vecina crkava sirom sveta slave svete tajne (Svetu veceru) u SUBOTU svake sedmice, hriscani Aleksandrije i Rima, na osnovu neke stare tradicije, prestali su to da cine. Egipcani iz okoline Aleksandrije, kao i stanovnici Tebe, odrzavaju svoje religiozne sastanke u SIBOTU, a ne sudeluju u svetim tajnakma na nacin kao ostali hriscani, jer posto su uzeli obrok i zadovoljili se hranom, svete tajne primaju uvece posle kada su prineli svoje derove." Socrates, Ecclesiastical History, 5, 22.

Eto vam dokaza da su jos u 5. veki hriscani svetkovali Subotu izuzem Aleksandrije i Rima. Steta je sto su i drugi poceli da slede Rim, a ne Hrista.

U to vreme i pravoslavni u Konstantinoppolju jos uvek su svetkovali i Subotu:
"Narod Konstantinopoluja, i gotovo svugda drugde, skuplja se u Subotu, kao i u prvi dan sedmice, sto nije obicaj Rima i Aleksandrije. Ima vise gradova i sela u Egiptu, gde se narod sastaje u Subiotu uvece, i premda su prethodno vecerali, sudeluju u svetim tajnama." Sozomen, Ecclesiastical History, 7,19.

Kao sto viditre, otpad je poceo u Aleksandriji i Rimu.

Poceli su da svetkuju Subotu i nedelju:

"Svetkuj Subotu, i Gospodnji dan, jer je Subota uspomena na stvaranje, a Gospodnji dan uspomena na vaskrsenje." Apostolska konstitucija, 7, 23
"Imaj pred ocima strah Gospodnji i uvek se secaj deset Bozjih zapovesti... Svetkuj Subotu radi onoga koji je prestao od rada stvaranja, ali nije prestao od svog rada providjenja: to je pocinak za razmisljanje o zakonu, a ne za lenstvovanje." Isto, 2, 36.

"Neka robovi rade pet dana, ali neka u Subotu i Gospodnji dan budu slobodni da bi mogli icu u crkvu da primaju nastavu i poboznost. Rekli smo da je Subota uspostavljena kao uspomena na stvaranje, a Gospodnji dan na vaskrsenje." Isto, 8, 23.

Rado bih vam dao jos mnoge istorijske dokaze, ali mislim d anije potrebno, a nemam vremena ni d avise pisem.

Kao sto vidite da je odstupanje od Bozjeg zakona bilo postepeno dok lkjudski zakoni nisu stavljeni na mesto Bozjeg

Praznovanje Subote i pravoslavna inkvizicija

Oleg Zhigankov, doktor teologije, napisao je clana pod naslovom: Ispred njihovog vremena, reformatori u Rusiji u 15. veku.
Kada je rec o Reformaciji obicno mislimo da Lutera, Cvinglija , Kalvina i druge. Medjutim, mnogo pre njih, u Rusiji pojavila se Reformacija koja zasluzuje nasu paznju.

Pocetak

Ruska Reforma pocela je sa Novogoradsko-Moskovskim pokretom, koji su vodili ugledni Ruski intelektualci. Odakle potice ovaj pokret? Servitski, ruski istoricar pi{e: "Pokusali smo da prondj|emo odakle dolazi ova jeres...pazljivo smo pregledali sve izvore, i dosli smo do zakljucka da ova jeres nema jasnoga pocetka."1 Drugi istoricar, A.I. Klibanov tvrdi da su se oni "pojavili pre 13 i 14. veka."2 Posto se njihovo veroanje temeljilo na Svetom pismu, na ovaj pokret nije imalo uticaja Bizantijsko hriscanstvo.

Ovaj pokret uzdizali su i clanovi carske porodice, ukljucujuci i Dimitrija, prvog krunisanog cara i mnoge ugledne clanove dvora, svestenike i hiljade vernika. Ovaj pokret svoje verovanje zasnivao je na Svetom pismu. Za vreme metropolita Pravoslavne crkve Filipa u Moskivi (1470) postovaoci Subote imali su svoje jasno biblijsko ucenje.4 Centar razvitak njihove teologije bio je Novogorad.

Pokret je imao velikog uticaja i u drugim gradovima sirom Rusije. U drugoj polovini 15. veka, veliki broj pravoslavnih svestenika u Novogotradu potpomagao je ovaj reformni pokret. Neki od najuglednijih su svestenici Dionisije, i Aleksije, koji su bili vodje pokreta u Novogoradu.9

U to vreme car Ivan III posetio je Novogorad, bio je impresioniran intelektualnom napretku grada i jednostasvnom nacinu zivota njegovih svestenika. Car je pozvao oba spomenuta svestenika u Moskvu i postavio ih za episkope Uspenske i Arhan|elske katedrale u Kremlju, dve najuglednije crkve u zemlji. U to vreme mnogi svestenici u Moskvi bili su otvorene pristalice reforme. Bio im je naklonjen cak i moskovski mitropolit Zosima. Najugledniji telog pokreta bio je Feodor Kurizin (1440-1504) ruski diplomata koji je putovao po Evropi, a on je zauzimao i znacajno mesto u ruskoj vladi, kao ministar inostranih poslova, i prvi carev savetnik.
I sam car je prihvatio neka ucenja reforme, kao sto je da dusa nije besmrtna. Neki clanovi carske porodice pripadali su pokretui. Helena careva snaha (ubijena 1505), sledila je uxenja postovalaca Subote, a tako je naucila i svoga sina Dimitrija... Neke druge vodje pokreta bili su: Ivan Cerni, Simeon Kleopov, Ivan Maksimov, Dimitrije Pustoslov, koji su bili medju najobrazovanijim ljudima u Rusiji onoga vremena.10

Neprijatelji reforme
Veliki neprijatelj reforme, Volozki, u svom gnevu pisao je: "U svakom gradu, na svakom mogucem mestu, ljudi diskutuju o reformnom verovanju."11 Genadi Gonozov, jedan drugi protivnik pokreta i osnivac ruske inkvizicije pisao je episkopu Prohoru Sarskom da se "iskusenje i obmana, prosirila ne samo u gradovima, nego i u selima". Pokret je obuhvatio sve slojeve ljudi.

Posto su neki neprijatelji reforme nazvali njene pristalice Judasijstima, da vidimos{ta su reformatori ucili i u sta su verovali:

1. Sveto pismo je najvici autoritet za vernike i ono je iznad crkvenog predanja.
2. Monastvo, ikone, svete relikvije i druge tradicije nemaju osnova u Svetom pismu, one su svestenicke izmisljotine zato ih ne treba postovati niti mi se klanajti.
3. Biblija je obodvoje, istorijski i prorocki vodic, koja povezuje zajedno proslost, sadasnjost i buducnost.
4. Hri{}ani treba da se mole Bogu bez ijednog ljudskog posrednika kao {to su sve{tenici ili sveci. Sveto pismo se mo`e razumeti bez pomo}i sve{tenika.
5. Vernici treba da drze ceo Bozji zakon, Dekaloga, ukljucujuci i sedmi dan Subotu.
6. Hristova smrt je bila zrtva otkupljenja za grehe svih ljudi
7. Ljudsko bice je monisticko (nemoze se razdvojiti), a nije dualisticko stvorenje. Ne postoji tako nesto da dusa prezivi telo, dusa nije besmrtna.
8. Svaka osoba je slobodna da izabere i sprovodi u zivot ono sta veruje. Sloboda savesti je neophodna u pitanju vere i zivota.
9. Prava religija i nauka nisu suprotne jedna drugoj.

Posto je reformni pokret u Rusiji sve vise osvajao teren, pravoslavno svestenstvo videlo je u njemu velikog neprijatelja njihovom ugledu i moci i odlucilo po svakoj ceni ucini sve sto moze da ugusi reformu. Za postizanje ovih ciljeva neprijatelji su korisdtili intrige i politiku. Posle smrti svoje supruge, Ivan III ozenio je Zoeu (Sofiju) necakinju bizantijskog imperatora, koja je bila naklonjena katolicizmu.

Pravoslavna inkvizicija
U Moskvi se sastao sinod Pravoslavne crkve i pristalice reforme proglasio za "judajisticku jeres", koju je anatemisao. Ova anatema nije uticala na narod i pokret je nastavio da napreduje.
Sofija je planirala da njen sin Vasilije nasledi presto Ivana III, ali smetao joj je carev unuk Dimitrije koga je reformni pokret podupirao, zato je ona postala glavni neprijatelj pokreta.

Godine 1497. Vasilije, Sofijin sin, pobunio se protiv cara i pokusao silom da uzme presto, ali nije uspeo. Godine 1497. car je najavio svoga unuka Dimitrija za naslednika ruskog prestola i postavio ga za cara. Sofija je uticala na cara tako da je 1502. Vasilije bio proglasen za nasledika prestola. Dimitrije i njegova majka Helena baceni su u zatvor, i kada je Ivan III umtro, oboje su bili ubijeni.

Decembra 27. 1504. Moskva je bila svedok prvog inkvizitorskog spaljivana u Rusiji. Ivan Kuritsin, Dimitrije Konoplijev, Ivan Maksimov, i drugi na Crvenom trgu stavljeni su u drvene kaveze i zivi spaljeni.

Stari Ivan III, njegov sin car Vasiljije, Metropolit Simeon, drugi episkopi i ceo crkveni sinod okrivili su ih za "judaiziranje" i osudili ih na smrt. Iste zime, Ivan Rukavov, arhimandrit Jerevskog manastira, Kasijani i njegov brat Ivan, Gridia Levasnia, Dimitrije Pustoselov, i drugi "jeretici" bili su spaljeni zvog svoje vere. Ovi ljudi za vreme ustolicenja Dimitrije za cara bili su desna ruka caru, a bili su prisitnio i na Vasilijevom sudjenju, a sada su osudjeni kao kriminalci samo zbog svoje vere. I posle ovih ubistava uglednih ljude reformnog pokreta, reforma je i dalje imala svoje pristalice u narodu. Godine 1511. car Vasilije je bio primoran da pojaca progonstva ili bi pokret unistiti Pravoslavnu crkvu u Rusiji. Tako je refiormini pokret bio zbrisan na Kremlju, a Sofijini pomocnici triumfovali su.

Iako je reforma bila unistrena, ipak je 1551. sinod Pravsolavne crkve u kom je ucestvovalo 100 vodecih ljudi Crkve, usvojio zakljucak, koji do dan danas nije ponisten u Ruskoj Pravoslavnoj crkv. Ovaj zakljucak istice da ljudi pored praznovanja nedelje, mogu takodje da imaju bogosluzenja i u Subotu.14
Da su pravoslavni u Rusiji celim srcem prigrlili reformu i uskladili svoj zivot i verovanje sa Svetim pismo, u skladu sa Bozjim zakonom, verovatno ne bi postali zrtve ateizma u 20. veku.

Objasnjena i reference
1. Servitsky, "Opyt Issledovaniia Novgordskih Eretikov, ili ‘Zhidovstvuiushchih'" [Conclusion on the Research about the Heretics, or the "Judaizers" from Novgorod], Pravoslavnoe Obozrenie (Moscow: July 1862), pp. 303-304.
2. A. I. Klibanov, History of Religious Sectarianism in Russia (1860-1917), E. Dunn, tr.; S. P. Dunn, ed. (Oxford: Pergamon Press, 1982), p. 39.
3. E. H. Broadbent, The Pilgrim Church (New York: Fleming H. Revell Company, 1955), p. 323.
4. Oleg Zhigankov, Eretiki, ili Liudi, Operedivshie Vremia [Heretics or Christians Ahead of Their Time?] (Zaoksky, Russia: Istochnik Zhizni, 1996), p. 28.
5. V. L. Ianin, Novgorodskie Posadniki [The Rulers of Novgorod] (Moscow: Moskovsky Gosudarstvenyi Universitet, 1962), p. 387.
6. Buganov and Bogdanov, The Rebels in the Russian Orthodox Church (Moscow: Politizdat, 1991), pp. 19-31.
7. Ibid., pp. 19-65.
8. V. Botsianovsky, "Russkie Volnodumtsy" [Russian Free-Thinkers], Novoe Slovo (St. Petersburg, 1896) 12:171.
9. Buganov and Bogdanov, p. 48.
10. A. I. Sobolevsky, Logika Zhidovstvuiushchih i Taina Tainyh [The Logic of the Judaizers and the Mystery of Mysteries] (St. Petersburg, 1899).
11. I. Volozky, The Instructor (Moscow, 1994), pp. 44-45.
12. A popular place of assembly in a city—somewhat like the Greek city square—where citizens gathered to discuss important matters like war, peace, choosing a ruler or a bishop, and other questions.
13. Pskovskaia I Letopis', 1468-1470 [The Chronicles of Pskov, I: Years 1468-1470].
14. D. E. Kozhachnikov, ed., Stoglav [One-Hundred-Head Council] (St. Petersburg: Tipografiia Imperatorskoi Akademy Nauk, 1863), pp. 270, 271.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

POREKLO I RAZVITAK PAPSKE MOCI

Izgleda da neki ovde misle da je papstvo iznenada tek u 6. veku dobilo svoju vlast i postalo vrhona sila
nad Crkvom i nad carevima, ali takav zakljucaak je pogresan.

Papstvo se postepeno uzdizalo. Od samog pocetka posle apostola rimski biskup je zahtevao
da mu se prizna prvo mesto iznad drugih episkopa. Ovo je postalo uocljivo od 2, veka.
"Od kraja drugoga veka, kada se linija rimskog biskopa jasnije pokazala, jer je vec tada poceo da
izjavljuje da je on naslednik Sv. Petra; i u licnosti biskupa Viktora primetio se agresivni duh,
sto ce pokazati veliku razliku rimske stolice u poslednjim vekovima." BC Vol 9, p. 677.

Prenosenjem carske stolice iz Rima u Konstantinopolj, car Konstantin je s jedne strane naneo stetu papstvu,
jer je pod njegovim uticajem 451. godine Kalcedonski sabor 28. kanonom izjednaci carigrsdkog patrijarha sa
rimskim biskupom, ali rimski biskup Leon nije hteo da podpise taj kanon.
Od tada je rimski biskup smatrao seme na mestu Cezara i postao najuzviseniji covek na Zapadu.

Papa je sebi prisvojio pravo da moze da objasni, izmeni ili protumaci i Bozji zakon. Koncil je 373, u zakljucku broj 3. zakljucio:
"Papa moze da menja Bozji zakon, jer njegova vlast nije od coveka, nego od Boga i on sluzi na mesto Boga na
zemlji sa punom vlascu da vezen i razdresuje ovce." Isto, p. 680.

"Mi odredjujemo da Sveta Apostolska Stolica i rimski Ponrifik je naslednik blagoslovenog Petra, princa apostola,
i pravi namesnik Isusa Hrista, glava cele Crkve i otac svih hriscanskih ucitelja, i da je njemu u blazenom Petru data
potpuna vlast da hrani, vlada i upravlja celom Crkvom, kao sto to nalazu i zakljucci ekumesnikh sabora i sveti kanoni." Isto, str, 680.

"Tako, papa je krunisan sa trostrukom krunom, kao car neba i zemlje i podzemlja. " Isto, str. 680.

"Papa je hteo da postane glava i Istocne crkve, i to uvek na osnovu tvrdnje, da je njegov predhodnik
Petar dobio od Hrista vlast nad celom Crkvom, i da svi ostali episkopi, incluzive i istocni patrijarsi, moraju
u njemu gledati svoj centar, svog sudiju i svog poglavicu."
Jevsevije Popovic, Opca crkvena istorija Vol 1. str. 736.

Da ne bi neko pomislio da sa branilac papstva i njegove vlasti, budiute uvereni da to nisam,
niti se slazem sa zahtevima papstva i njegovog nastojanja da vlada Carkvom i svetom.

Medjutim, cinjenica je, da je papin uticaj bio veliki jos od 2. veka i da je njegova vlast postepeno rasla.
I kao sto to katolici izjavljuju, da je njemu dato pravo da menja, objasjava i tumaci i Bozji zakon.
Varaju se oni koji misle da rimski biskup nije imao nikakvog uticaja i udela u uspostavljanju nedelje.

POREKLO NEDELJE:


Ranije promene koje je car Konstantin ucinio s pomocu crkvenoga zakona 386. godine. Bile su jos stroze po ostrene i svuda civilni poslovi svake vrste, nedeljom su bili strogo zabranjeni.
genral Histry of Cristian religion and church, vol, 2, p.300, by dr. A neander.)

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

POREKLO NEDELJE:

Ta ista nepopustljiva odanost starom bogu svetlosti ostavila je svoj trag, sve do nasega vremena, na jednoj od svetih i opstih hriscanskih ustanova. Staro neznabozacko ime dies solis ili Sunday (nedelja) za sedmicni hriscanski sedmicni praznik je zadrzano u velikoj meri radi ujedinjenja neznabozaca i hriscana, iz razloga jer je Konstantin preporucio prvi dan sedmice svojim sledbenicima- neznaboscima i hriscanima kao casni dan sunca.
To je bio njegov nacin da bi ujedinio neslozne religije svojega carstva jednom zjednickom ustanovom.
History of the Eastern Church, p. 193.)

Car Konstantin osnivac je gradjanskog praznovanja nedelje.
Tako je svetkovanje nedelje u (rimskoj) crkvi moglo jedino postati univerzalno i dobro utvrdjeno... Hriscani su kao i neznabhosci bili navikli na svoje svetkovine.
Konstantin je uciniuo da njihov odmor dolazi u isto vreme, i on je izabrao nedelju.
(History of the Christian Church, vol. III, p.p. 379-380.by Philip Schaf.)
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

POREKLO NEDELJE:

Prvi zakon o svetkovanu nedelje izdao je Car Konstantin.
On je naredio 321 godine da svi gradjanski i obrtnicki poslovi prestanu u gradovima, ali je poljoprivredni posao dopustio.
Ipak tu naredbu da se nedeljom ne radi, niko nije smatrao da se temelji na trecoj zapovesti (o danu domora) sve do kraja 6 veka. od tog vremena malo po malo postala je nauka crkve.
Tako su crkveni ucitelji, ili biskupi sa rimskim papom, njihovim prevoditeljem i zamenikom Hristovim, preneli subotu Staroga zaveta njenu slavu u svetost na prvi dan endelje.
Biskup Skat Rordam: Report of the Second ECClesiastical Meetings in Copenhage, Sept 13-15, 1887, p. Taaning, p.p. 40-41.


Nedelja je katolicka ustanova..
zahtevi svetkovanja nedelje mogu se zastiti samo nacelima katolicke crkve.
Od pocetka pa do kraja svetog pisma ne postoji nijedan stih, koji ovlascuje prenos sedmicnog dana Bogusluzenja od sedmog dana sedmice na prvi dan sedmice.
I gle, celi civilizovani svet klanja se u odanoj poslusnosti neredbi Katolicke crkve.
(Archbishop T. Enright, in American Sentinel, p. 173 Kansas City, mo)
-------------------------------------------------------------------------------------

Pravoslavlje potvrdjujw da je  DAN GOSPODNJI Hristov  drugi dolazak.

Svetosavlje

Зато се у Светом Откривењу овај дан по преимућству назива даном Господа нашега Исуса Христа,[2] даном Христовим,[3]даном Господњим.[4]

https://svetosavlje.org/dogmatika-pravoslavne-crkve-tom3-2/66/