PITANJE KRŠTENJA JEDINO "U IME ISUSOVO"

PITANJE KRŠTENJA JEDINO "U IME ISUSOVO"

Kako razumeti više izveštaja iz Dela Apostolskih gde se govori o krštenju samo u ime Isusovo, sa usporedjenjem onoga što je Isus rekao u Mateju 28:19 i krštenju u ime Oca, Sina i Svetoga Duha?
Ono što se često zanemaruju kada se govori o tome da su se prvi hrišćani krštavali u ime Isusovo je da se stvarno biblijski pogleda šta izraz "u Ime" znači. Mislim da je pravi način istrazivanja Biblije da dozvolimo Bibliji da sama sebe protumači. Recimo, ako ja zakljlucim da se trebamo krštavati samo u ime Isusovo, a Isus je rekao da se treba krštavati u ime Oca, Sina i Svetoga Duha, onda postoje tri načina kako da se suočimo sa ovom problemom. Jedni će reći da je Biblija protivurečna sama sebi jer na jednom mestu kaže jedno, a na drugom drugo. Drugi će reći da je stih iz Mateja 28:19 ubačen na tom mestu da bi se potvrdilo Trojstvo. To je ono što rade antitrinitarci jer odbacujuci Trojstvo i naglašavajuci krštenje samo u ime Isusa. Taj zaključak im je jedino logicno rešenje koje im je ostalo. Oni ne prihvataju biblijske kontradikcije i zato je prema njima neko ubacio stih iz Matej 28:19. Naravno, za to ne mogu dati nikakav validan argumenat jer najstariji manuskripti sadrže ovaj stih.
Treći način da se reši ovaj prividan problem je kao što smo rekli, da Biblija sama sebe objasni a onda će nestati svake kontradikcije i nece biti potrebno da izmišljamo ideje o ubačenom tekstu.
Zašto se koristi izraz "u ime Isusovo" u Delima apostolskim? Šta taj izraz "u ime" znači? Gledajuci ovo malo po Bibliji shvatamo da izraz "u ime" znaci odredjen autoritet onoga u čije se ime nešto radi. Na primer, Matej 24:5 kaže "Jer će mnogi doći u ime moje govoreći: Ja sam Hristos." Doći "u ime Isusovo" znači doći sa autoritetom Isusa Hrista. Jedan drugi primer je u Luka 10:17 gde učenici kažu Isusu "Gospode! i djavoli nam se pokoravaju u ime tvoje". To znači da su se djavoli pokoravali Hristovom autoritetu a ne autoritetu učenika. Još jedan primer je Matej 10:41 gde Isus kaže "Koji prima proroka u ime prorocko..." Tu znači da prorok dolazi sa autoritetom koji je svojstven prorocima i da treba da se primi sa tim autoritetom koji prorok ima.
Gledajući ovo u Delima apostolskim, mi vidimo da jedno od glavnih pitanja koji jevreji imaju prilikom susreta sa prvim hrišćanima jeste sa pitanje sa čijim autoritetom ucenici rade ono što rade. Ono što je davalo autoritet jevrejskim vodjama je bio sistem koji je Mojsije uspostavio u Starom zavetu i na osnovu toga oni su ka vodje imali izvesni autoritet da odredjuju stvari na duhovnom planu. Kada su se pojavili ušenici nakon Pentakosta koji su činili čuda i krštavali, automatski se postavilo pitanje na osnovu čijeg autoriteta oni to rade i ko im je dao pravo na to. Pogledajmo stihove u Delima 4:6,7 "I Ana poglavar sveštenički i Kajafa i Jovan i Aleksandar i koliko ih god bješe od roda svešteničkoga; I metnuvši ih na srijedu pitahu: kakom silom ili u čije ime učiniste vi ovo?" Dakle, osnovno pitanje i znašenje "u čije ime činite ovo", što zapravo znači pitanje o tome ko im je dao autoritet da to rade to što rade.
Šta je bio odgovor ucenika? Dela 4:10 "Da je na znanje svima vama i svemu narodu Izrailjevu da u ime Isusa Hrista Nazarećanina, kojega vi raspeste, kojega Bog podiže iz mrtvijeh, stoji ovaj pred vama zdrav." Odgovor je dakle da po autoritetu koji im je dao Isus Hristos, oni su uradili ono što su uradili a ne na osnovu vlastitog autoriteta. Ovo je isti konocept koji koji nalazimo u Jevandjeljima gde smo videli da su učenici na osnovu autoriteta koji im je Isus dao, isterivali djavole.
Zašto su učenici toliko naglašavali Hristov autoritet koristeći ovu terminologiju "u ime Isusa"? Da li su oni pri tome negirali autoritet Oca i Svetoga Duha? Mi nemamo osnove da napravimo takav zaključak. Bas suprotno, u Delima apostolskim se vidi da su se oni striktno pridržavali autoriteta Svetoga Duha kada im je naredjivao gde da idu i šta da rade (vidi Dela 13:4; Dela 16:6). Razlog zašto naglasavaju autoritet Isusa Hrista je prvo zato što im je Isus dao nalog da idu i propovedaju Jevandjelje i time im je dao autoritet, a drugo zato što je pitanje Mesije, Isusa Hrista, bio glavni problem koga su imale jevrejske vodje. U to vreme, najveći problem za jevreje da postanu hrisćani je bilo pitanje Isusa Hrista. Zato ucenici naglašavaju "u ime Isusovo" prilikom svega onoga što su radili.
Sa čijim autoritetom dakle učenici krštavaju? Sa autoritetom Isusa Hrista koji im je dao nalog "idi dakle i naučite sve narode krsteći ih...". To je ono što nalazimo u Delim apostolskim.
Da li krštenje na osnovu autoriteta koji im je Hristos dao negira autoritet Oca i Svetoga Duha? Nema osnove da se dodje do takvog zaključka. Izjava "krštavam vas u ime Oca, Sina i Svetoga duha" je izjava koja priznaje autoritet Božanstva. Mi se danas ne nalazimo u situaciji u kojoj su se nalazili učenici u pocetku širenja jevandjelja, gde se jevandjelje prvo širilo jevrejima i gde je bilo značajno da se naglasi Hristov autoritet. Čak i u tom okruženje, naglašavanje Hristovog autoriteta nikada nije negiralo autoritet Oca i Svetoga Duha.
Dovoljno je da pogledamo izveštaji iz Dela Apostolski i da vidimo da itekako su Otac i Sveti Duh prisutni kada se govori o krstenju i kada se krštavalo. Na primer prvi izvestaj velikog krštenja sa dana Pedesetnice u Delima 2:38,39 kaže ovako: "A Petar im reče: pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje grijeha; i primićete dar svetoga Duha; Jer je za vas obećanje i za djecu vašu, i za sve daljne koje će god dozvati Gospod Bog naš" Očito je da su i Otac i Duh sveti uključeni ovde prilikom krštenja. Primiti Duha svetoga priliko krštenja je dolazak Duha Svetoga u covekov život kao onaj koji će ga voditi i usmeravati u hrisćanskom životu. Zar je ovo krštenje suprotno onom Hristovom nalogu iz Mateja 28:19? Nikako!
Jedan drugi primer koji je ovde interesantan je zapisan u Delima 8:14-17 "A kad čuše apostoli koji bijahu u Jerusalimu da Samarija primi riječ Božiju, poslaše k njima Petra i Jovana. Koji sišavši pomoliše se Bogu za njih da prime Duha svetoga; Jer još ni na jednoga ne bješe došao, nego bijahu samo kršteni u ime Gospoda Isusa. Tada apostoli metnuše ruke na njih, i oni primiše Duha svetoga." Ovde imamo primer krštenja gde stvarno vidimo da krštenje bez Duha svetoga nije dovoljno i da krštenje nije podpuno ako nije i Duh sveti aktivno uključen u taj čin. Krstiti se samo u ime Isusa Hrista, bez primanja Duha svetoga nije bilo dovljno, zar ne? Jos jednom vidimo da je ovo u skladu sa Hristovim nalogom da krštenje obuhvata autoritet celog Trojstva.
Još jedan interesantan primer je u Dela 19:1-6 "Dogodi se pak, kad bješe Apolos u Korintu, da Pavle prolažaše gornje zemlje, i dođe u Efes, i našavši neke učenike Reče im: jeste li primili Duha svetoga kad ste vjerovali? A oni mu rekoše: nijesmo ni čuli da ima Duh sveti. A on im reče: na što se dakle krstiste? A oni rekoše: na krštenje Jovanovo. A Pavle reče: Jovan krsti krštenjem pokajanja, govoreći narodu da vjeruju onoga koji će za njim doći, to jest, Hrista Isusa. A kad to čuše, krstiše se u ime Gospoda Isusa. A kad Pavle metnu ruke na njih, siđe Duh sveti na njih, i govorahu jezike i proricahu." Ovde jasno vidimo opet da krštenje u ime Isusovo označava i krštenje Duhom.
Imajuci sve ovo u vidu, zaključujemo da oni koji insistiraju da krštenje "u ime Oca, Sina i Svetoga Duha" nije biblijsko krštenje nego se treba krštavati samo u Ime Isusovo, ne shvataju istorijski kontekst onoga što se dešavalo u Delima aposotlskim, niti shvataju šta je sam izraz "u ime Isusa" značilo u to vreme. Isto tako ne shvataju da su Otac i Duh sveti isto tako uključeni u taj čin i od neosporivog značaja u novom životu krštenika.
Elena Vajt je ovako pisala o tome šta znači kada se krstimo u ime Oca, Sina i Svetoga Duha: "Krštenje je najsvečanija ceremonija. Kada su ljudi i žene, koji su istinski obraćeni, kršteni u ime Oca, Sina i Svetoga Duha, ta tri predstavnika nebeskog autoriteta to posmatraju i prihvataju zavete ljudskih sledbenika da od sada hodaju u novom životu. Uzimajući krštenički zavet, vi ste se ujedinili sa najvišim silama u nebeskim dvorovima, da živite život po uzoru Hristovog života." (6MR 29.3) "Kada ste ušli u vodu i krstili se u ime Oca, Sina i Svetoga Duha, ove tri velike nebeske sile zavetuju Sebe da vam daju silu i blagodat da se oduprete svakom iskušenju da sramotite Boga." (19 Manuscript Releases, 235.) "Čovek se polaže u vodeni grob u ime Oca, Sina i Svetoga Duha i biva ukopan sa Hristom u krštenju, te biva podignut iz vode da živi novi život vernosti Bogu. Tri velike sile na nebu su svedoci. Oni su nevidljivi, ali su prisutni." (6 Bible Commentary, 1074,Manuscript 57, 1900).
Mislim da nema nikakvog biblijskog razloga da se ne poštuje ono što je Isus rekao u Mateju 28:19 "Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih va ime oca i sina i svetoga Duha."