8. Princip dan za godinu

8. Princip dan za godinu

Na vrhuncu rasprava oko svetilišta je takođe napadnut i princip dan za godinu. Ljudi su tvrdili, da ne važi ili da barem ne stoji izričito u Bibliji. Drugi su napali našu primenu ovog principa na Dan. 7, 8, i 9.
Ovo je odlučujuće pitanje. Ako ovaj princip ne važi ili barem nemože biti primenjen na Dan.7, 8, i 9 onda se naša poruka ruši sama po sebi. Ako princip dan za godinu važi, i ako je to slučajno tako, zašto bi se on primenio u ova tri poglavlja knjige proroka Danila?
Prvo moramo da utvrdimo, da princip dan za godinu nisu pronašli ni Milerovci a ni Adventisti. Jevreji i Hrišćani su ga koristili vekovima, često u ovim istim tekstovima, u kojima to i Adventisti čine. Klemens Aleksandrijski (Clemens of Alexandria) (drugi i treći vek po. H.) jedan od crkvenih otaca, je primenio ovaj princip na sedamdeset sedmica u Dan.9. Isto tako je činio i najveći broj naučnika u svim vremenima i to kako Jevrejskih tako i neznabožačkih.
Jedan od najvećih jevrejskih naučnika Raši (Rashi) (1040. -1150. po. H.) je preveo Dan. 8, 14. Ovako: „I on mi reče, do nakon 2300 godina“. Ovaj princip je prepoznat i prihvaćen kroz vekove. Nije nikakvo novo advenntističko otkriće.
Ali gde je biblijski dokaz? Svi poznajemo 4. Moj. 14,34: „Prema broju od četrdeset dana, u kojima ste uhodili zemlju, svaki dan treba da važi za jednu godinu:“ i Jezekilj 4,4 – 6; „koliko dana tu tako ležiš, tako dugo treba da nosiš njihovu krivicu… jer ti ovde dajem takođe dan za godinu.“ Ovi tekstovi ukazuju na princip dan za godinu, ipak koji dalji dokazi postoje?

Stari zavet je još odavno uspostavio vezu između dana i godina. Iako se u tekstu misli na reč godina, u njemu se nalazi jevrejska reč dana. Pasha se npr. slavila jedanput godišnje, (vidi 2. Moj. 13,10.)( U našoj Bibliji je prevedeno: „Zato vrši zakon ovaj na vreme , od godine do godine.“) Ali jevrejski originalni tekst glasi: „od dana do dana“ iako se misli od godine do godine.
U 1. Samuilovoj 20,6. piše: „Ako tvoj otac pita za mene, kaži mu: David me je zamolio, da ode do svog grada Vitlejema, jer se tamo prinosi godišnja žrtva, za sav njegov rod.“
Ovde je prevedeno „godišnja žrtva“ iako doslovno piše „žrtva dana“ Kao i u 2. Mojsijevoj koristi se reč dana, iako se misli godina ili godine.
U 1. Samuilovoj 27,7.piše: „Ali vreme, za koje je David stanovao u filistejskoj zemlji bilo je, godina i četiri meseca.“ U originalnom jevrejskom tekstu piše: „Dana i četiri meseca“ umesto „godina i četiri meseca“.
Postoji jedna jevrejska reč koja se češće koristi za reč godina a to je „shanah“, ali se umesto nje koristi reč dana. Ovo nam pokazuje vezu između godine i dana u Bibliji.
Ima i drugih ovakvih primera (vidi 1. Sam. 2, 19. i 1. Sam. 1,21.) Možemo li mi uprkos činjenice, da ovi i drugi tekstovi podržavaju misao o vezi između dana i godina, biti sigurni, da mi tu vezu treba da primenimo i na vremen-ska proročanstva iz 7,8, i 9 poglavlja?

Dan. 9 nam navodi, da „od vremena kada iziđe reč, da se Jerusalim ponovo izgradi, dok dođe pomazanik, jedan knez,“ će proći 69 sedmica. Čak ako bi neko u vezi sa dekretom za izgradnju Jerusalima zastupao mišljenje, koje bi odstupalo od godine 457 pr. H. čak i za pedeset godina, ostaje još oko 400 godina od ovog datuma do Isusovog dolaska – „Pomazanika , jednog kneza“.
Kada bi 69 sedmica bile doslovne, moralo bi između izdavanja dekreta, da se Jerusalim ponovo izgradi (5.vek. pr. H.), do Mesije (1. vek po. H.) da prođe 69 sedmica što iznosi 1 godina, 4 meseca i jedna sedmica. Smešno! Ovde se mora primeniti princip dan za godinu, inače bi proročanstvo bilo besmisleno.
Možda je najjači dokaz za važnost principa dan za godinu i za njegovu primenu u Danilu 9 taj, da deluje. Dali je to slučajnost, da kada primenimo ovaj princip na 69 sedmica, da dobiijemo vremenski period koji se uklapa sa obadva događaja, koji su opisani u tom stihu? Ako ne primenimo ovaj princip, proročanstvo postaje beznačajno; Ali ako ga primenimo, proročanstvo se ispu-njava savršeno. Sama ova činjenica nepobitno dokazuje važnost principa dan za godinu.
Očito je da princip dan za godinu deluje u vremenskom prororočanstvu od 70 sedmica, koje su „otsečene“ od vremenskog proročanstva od 2300 dana. One su delovi jednog te istog proročanstva. Ako princip dan za godinu važi za jedan deo proročanstva, nije li logično, da isto tako važi i za drugi deo? Naravno da jeste!
Ne samo da je logično nego je i apsolutno nužno. Primenom principa dan za godinu na 70 sedmica, dolazimo do rezultata od 490 godina ili 176400 dana. Kako možemo da otsečemo 176400 dana od 2300 dana?
Naravno da nemožemo! Jedina mogućnost, kako se mogu otseći je da se princip dan za godinu primeni i na 2300 dana. Inače bi izgledalo, kao da pokušavamo, da otsečemo dva kilometra od tri metra. Zbog toga mora isti princip da važi i za 2300 dana.

Postoji još više dokaza za primenu principa dan za godinu, kod 2300 dana. Pitanje, koje zahteva odgovor u vezi sa 2300 dana, se nalazi u Dan.8,13. gde doslovno stoji: „Koliko dugo će trajati ova vizija o dnevnoj žrtvi i o pustošećem prestupu i o svetinji koja se gazi?“  (Kod nas je ovde prevedeno: „ …dokle će trajati ta utvara…“) Nekoliko važnih tačaka se ovde moraju napomenuti:
Doslovan prevod  glasi „ Do kada…“ a ne „koliko dugo?“ Naglasak je na završetku, „Koliko dugo“ će se ovi događaji, događati?
Obrati pažnju na reč za utvaru: ha`zon, za koju smo već videli da se odnosi na celu  viziju, znači, na ovna, na jarca itd. I još nešto: Kod nas je prevedeno: „… dokle će trajati ta utvara za svagdašnju žrtvu…“ u pravom  jevrejskom tekstu se ne nalazi reč, za, a i konstrukcija reči  u jevrej-skom  jeziku  ne zahteva da ona tamo stoji, ( za one koji znaju jevrejski jezik; Utvara ima artikal He,)
Šta to znači? To znači da  pitanje cilja na završetak ( „do kada“) za sve nabrojane stvari: ha`zon  ili utvara (koja uključuje i ovna i jarca), dnevna žrtva i pustošeći prestup  su takođe uključeni. Ne pita se samo o viziji sa „dnevnom žrtvom“ i o delima Malog Roga, nego o svemu u viziji, uključujući i deo ha`zon(a) sa ovnom i jarcem.

Dokle, dok se ove sve stvari dogode sa ovnom, jarcem i Malim Rogom? Doslovan odgovor: „Do večeri jutra 2300.“
Zbog toga pokrivaju ta 2300 dana sve događaje koji su pomenuti u pitanju: Ovna, jarca i Mali Rog. Dakle vremenski okvir obuhvata Medopersiju, Grčku i takođe neznabožački i papski Rim. Svi ovi sastavni delovi se nalaze u vremenskom okviru pitanja „do kada“, i moraju biti završeni u okviru 2300 dana. Ako bi se doslovno uzelo 2300 dana iznose 6 godina, 3 meseca i 20 dana. Kako bi mogao ovaj vremenski okvir da obuhvati sve ove događaje kada bi se razumeo doslovno?
To je nemoguće, već sama Medopersija je trajala od 539. – 331. god. pr. H. Samo ovo kraljevstvo, a tek Grčka i Rim, pokrivaju mnogo veći vremenski period, nego što bi to bio period od nešto preko šest godina. Zbog toga se mora primeniti princip dan za godinu.
Time se pokriva period od preko dve hiljade godina, dovoljno da se obuhvate svi ovi događaji. Bez primene principa dan za godinu proročanstvo nema nikakav smisao.

Osim toga treba uzeti u obzir i sledeće: Iako proročanstvo započinje kraljevstvima, koja su (računajući od kraja) nestala pre hiljade godina, Danilu je rečeno, da je vizija data za „poslednje vreme“. Svaki vremenski okvir koji bi došao u obzir mora time da obuhvati mnogo više vremena od šest godina, da bi proročanstvo od milenijuma iz prošlosti doveo do „poslednjeg vremena“. Bez principa dan za godinu proročanstvo nebi dotle doseglo. I ovde princip dan za godinu rešava problem.
U Danilu 7 imamo tu strašnu silu Malog Roga. Mnogo više pojedinosti je izneto o Malom Rogu nego o svim ostalim životinjama, moćnom Vavilonu, Medopersiji, Grčkoj i neznabožačkom rimskom svetskom kraljevstvu a to su kraljevstva koja su trajala stotinama godina. Ipak naglasak je na sili, koja je prikazana simbolom Malog Roga. Ona je tako strašna, da će joj sam Bog izreći sud i učiniti joj kraj. Ipak taj Mali Rog, koji je gori od svih ostalih životinja, koje su trajale stotinama i stotinama godina, treba da deluje doslovnih tri ipo godine?
Doslovne tri ipo godine se jednostavno ne uklapaju u red veličina najvažnijih događaja, koji su prikazani u prethodnim delovima proročanstva.
Videli smo, da je četvrta životinja bila neznabožački Rim, koji je prestao da postoji pre više od 1500 godina. Sledeća sila, Mali Rog, treba da traje do poslednjeg vremena, kada će se održati sud i kada će Bog uspostaviti svoje kraljevstvo. Tri ipo godine ne dostižu ni blizu do dana neznabožačkog Rima, do poslednjeg vremena.Ovde se takođe doslovno računanje vremena ne uklapa u događaje, koji su opisani u proročanstvu. Ponovo se i ovde problem rešava primenom principa dan za godinu.
Takođe treba obratiti pažnju i na tačan naziv vreme-nskog proročanstva u Dan. 7,25. „Vreme i dva vremena i pola vremena.“ Kakva neobična formulacija, da bi se reklo, tri ipo godine. To bi bilo kao kada bi me neko pitao koliko imam godina a ja mu kažem da imam, „dvadeset godina, dve godine i deset godina“. Možda ja time želim reći nešto sasvim drugo. Zaista Dan. 4,20. kaže da će Navuhodonosor biti bolestan i živeti kao životinja, „ dok preko njega prođe sedam vremena“. Zašto tamo ne stoji: „vreme vremena i vremena i vreme i pola vremena i pola vremena?“ Princip dan za godinu se u ovom stihu nemože primeniti, inače bi kralj morao da živi skoro 4000 godina. Očito da je Danilo ovde misleo na doslovne godine, kada je pisao o trajanju bolesti kralja. Verovatno je zbog toga dao normalan broj.Možda je Danilo rekao „vreme, dva vremena i pola vremena“ u 7. poglavlju, jer nije misleo na doslovne tri ipo godine. Umesto toga je misleo na proročko vreme.

U Danilu 7 imamo kroz celo poglavlje simbole: Lava, medveda, pantera sa krilima, rogove koji govore – sve ove slike predstavljaju različite stvari. Dali onda nije logično smatrati, da i dati vemenski period isto tako predstavlja nešto drugo, posebno zato što je sve tako neobično formulisano? Naravno da jeste.
Čak i kod 2300 dana nalazimo iste pokazatelje. Dan. 8 je isto tako vizija sa simboličnim slikama. To isto nije proročanstvo o doslovnim životinjama kao ni Dan.7. Radi se neprekidno celo vreme o proročanstvu. Dali onda nije razumljivo, da se i vreme u ovim poglavljima razume simbolično a ne doslovno?
Uz to dolazi i to da „večeri i jutra“ nije uobičajen način izražavanja za pojam dani. Uobičajena normalna reč za dane u Bibliji je „yamin“, što je množina od reči „yom“, koja se u Bibliji pojavljuje više od hiljadu puta. Zar nebi i ovde bilo jednostavno, kada bi pisalo : „do šest godina, tri meseca i dvadeset dana; onda će se svetinja očistiti“ umesto 2300 dana? Dan.8, 14. nije normalan opis jednog vremenskog perioda. U 2. Samuilovoj 5,5. npr. piše, da je kralj vladao „Judom sedam godina i šest meseci“, a ne 2700 dana.
Čak i 70 sedmica u Dan. 9 nije uobičajen način opisivanja vremena. Zašto nije opisano kao godina i četiri ipo meseca?
Razlog za to bi mogao biti jednostavan, da Gospod nije govorio o doslovnom vremenu nego koristio ove
simbolične brojeve i jedinice, da bi pokazao čitaocima, da se tu radi o proročkom a ne doslovnom vremenu.
Postoje mnogi sasvim jasni dokazi za primenu principa dan za godinu u Dan. 7,8 i 9. Inače bez ovog principa ova poglavlja nemaju nikakav smisao.