6. Model Svetilišta?

6. Model Svetilišta?





Na ovom mestu, ako si ovaj materijal ponovo čitao, trebao bi već da budeš u mogućnosti, da održiš biblijski čas o 1844. godini.
U svakom slučaju ćeš pre ili kasnije naići na ponovljene argumente, koji se iznose protiv   verovanja da je istražni  sud na nebu započeo 1844. god.
Ovaj deo obrađuje najčešće prigovore.
Jedan argument protiv adventističkog shvatanja Dan. 8, 14. se odnosi na vezu između 8. poglavlja i levitskog svetilišta.
Ljudi tvrde da mi grešimo, kada dovodimo u vezu Dan. 8 i službu u svetilištu, i da je takođe pogrešno da se čišćenje svetinje iz Dan. 8  smatra ispunjenjem modela čišćenja  levitskog  svetilišta.
Dali je argument  tačan, ili ipak postoji neka veza između Dan. 8  i levitskog svetilišta?
Dan. 7 opisuje jednog lava, jednog medveda, jednog pantera i jednu četvrtu životinju - sve ovde opisane životonje su, nečiste životinje.
Koju  vrstu životinja nalazimo u Dan. 8? Jednog ovna i jednog jarca. To nisu samo čiste životinje, to su tkz. „hramske životinje“. To nisu samo „hramske životinje“, nego životinje koje su se koristile u službi na dan pomirenja (vidi 3,16.).
Iako ove životinje ne dokazuju, da se Dan. 8, odnosi na  3. Moj., one ipak ukazuju na  vezu između ova dva pogla-vlja. Glavnu vezu između Dan. 8 i 3. Mojsijeve nalazimo u jeziku koji je upotrebljen u Dan. 8, gde su upotrebljene reči koje se odnose na službu u svetinji.
Na primer Dan. 8, 11. sadrži slike iz svetilišta.  „Naraste do kneza nebeske vojske i uze mu svakodnevnu  žrtvu i opustoši stan njegove svetinje.“ Jevrejska reč za stan, makon (koja se takođe ponegde prevodi kao mesto ili temelj) je u Starom zavetu upotrebljena 17 puta, od toga se 14 puta odnosi na samu svetinju. U dva od preostala tri slučaja  ukazuje na Božji presto i time upućuje na vezu sa svetinjom. (vidi 2. Mojsijeva 15, 17; 1. Kraljevima (kod nas 1. Carevima, primedba prevodioca)  8, 13; 2. Dnevnika 6,2; 18,4.)

A još se i sama reč svetinja ovde nalazi. Ovaj pojam i sam povezuje ovo poglavlje sa 3. Mojsijevom. U 11. poglavlju je ova reč izvedena iz pojma miqdash, pojam koji se veoma često koristi za svetinju u Starom Zavetu.
Na nekim mestima se koristi i za sam stan božji (vidi Psalam 68, 35. I 96, 6.)
U Dan. 8, 14. - „I on mi odgovori: Dok prođe 2300 večeri i jutara; onda će se svetinja ponovo očistiti“ –povezuje reč za svetinju, qodesh, takođe sa levitskom službom. Ova reč može da opisuje, celo svetilište, svetinju ili svetinju nad svetinjama.
Qodesh se koristi kroz 3. Mojsijevu 16 puta, gde se qodesh, svetinja čisti.
Reč vojska, koju nalazimo u stihovima 11 i 12, dolazi od jevrejske reči tsaba, i znači „armija“ ili „vojska“ ali se u vezi sa sve-tinjom koristi za rad levita, koji su radili u svetilištu ( nekada se prevodi sa: „služba“). ( vidi 4. Mojsijeva 4, 3. 23. 30; 8, 24.)
Reč za „dnevnu“ u 11. stihu je tamid, ima jaku vezu sa svetilištem.
Najveći broj prevoda navodi ju kao „dnevnu žrtvu“, jer se reč tamid u vezi sa svetilištem koristi za dnevnu žrtvu (iako se reč žrtva ne nalazi u originalnom tekstu), koja se prinosila svakog jutra i svake večeri. ( vidi 2. Mojsijeva 29, 38. 42.)
Nekada se prevodi sa stalna ili uvek , jedan deo Talmuda je nazvan Tamid, a opisuje „sve radnje pri prinošenju redovne dnevne žrtve.“
Reč tamid se takođe koristi za hlebove koji su se svako-dnevno postavljali u prvom delu svetilišta ( vidi 2. Mojsijeva 25,30.) Takođe se koristila u vezi sa žišcima u svetinji, koji su (tamid) uvek, goreli pred Gospodom. (vidi 2. Mojsijeva 27,20.)
Tamid se takođe odnosi i na kađenje u svetinji (vidi 2. Mojsijeva 30, 8.)
U 3. Moj. 6,6. tamid ukazuje na vatru koja je gorela na žrtvenom oltaru, vatru koja je morala uvek da gori i nije se smela nikada ugasiti.
Sasvim je jasno da reč tamid ima vezu sa svetilištem, ali obrati pažnju da se ova reč koristi samo u vezi sa 1. delom svetilišta.
Nikada se ne koristi u vezi sa 2. delom svetilišta, gde se događa sud. Tamid govori samo o prvom delu svetilišta a značenje ove tačke će nam uskoro biti jasno.

Reč za „uze“ u 11. stihu ima koren u reči rum, koja se koristi u vezi sa svetilištem. Iako rum ustvari znači „podići“, u vezi sa svetilištem ima značenje „uzeti“, posebno ako se koristi u kauzalnoj glagolskoj formi (kao npr. u Dan. 8,11.) Na nekim mestima u 3. Moj. se rum često u kauzalnoj formi prevodi sa „uzeti“, tačno kao i u Dan. 8, 11. (vidi 3. Moj.2,9; 4, 8. 10. 19.) Takođe se koristi u vezi sa službom oko prinošenja žrtava, sa značenjem „uzeti“ (tela žrtvovanih životinja).
Do sada smo dokazali, da je Dan. 8 jezički povezan sa službom u svetinji. Ako tačnije zagledamo, šta se događa u nekim od ovih stihova, možemo otkriti i jaču povezanost.
Videli smo, da se Dan. 8 bavi sa Medopersijom i Grčkom. Mali Rog koji se pojavljuje u 9. stihu, započinje kao neznabožački Rim, „Naraste veoma veliki prema jugu, prema istoku i prema krasnoj zemlji.“ Ovde vidimo horizontalno širenje preko zemlje, što je zaista i činio neznabožački Rim, a savršeno se uklapa u proročanstvo.
U stihovima 10 do 12 se napori Malog Roga kreću u vertikalnom smeru i time uzimaju religiozni obrt. On se uzdiže do „Kneza vojske“ , i uze mu „dnevnu žrtvu“ i baci „istinu“ na zemlju i čak opustoši „stan njegove svetinje“. Ovde se misli na papsku fazu Malog Roga i njegov napad na jevanđelje. Ali kako je papstvo moglo da „opustoši“ mesto ili stan nebeskog svetilišta? (Mora da se odnosi na nebesko svetilište, jer papstvo nije ni postojalo u vreme zemaljskog svetilišta.) Očito je da papstvo nije moglo da ode na nebo i da doslovno napadne svetinju. Umesto toga je, sistemom mise, sveštenstvom, ispovešću, posredničkom službom itd. što je falsifi-kovanje života, smrti i gubljenje Hristove prvosvešteničke službe na nebu; U tom smislu, je sveti-nja „opustošena“.
Zamisli npr.Radio stanica Slobodna Evropa emituje pro-gram „Pisano je“ (It is Writen) u istočne zemlje. Radiotalasi se šire kroz eter, ali pre nego što signal stigne do prijemnika, vlade emituju signale za ometanje radiotalasa i time ih blokiraju. Tako da ljudi na zemlji ne dobijaju ništa i ništa neznaju o istinama, koje za njih sadrže emisije. U tom smislu je osnova – sadržaj poruke - izgubljena, uzeta ili „opustošena“.
Isti princip važi i za papski odnos prema Hristovoj prvosvešteničkoj službi. Očito je da se ovde bavimo simboličnim radnjama, jer se sama „istina“ nemože doslovno opustošiti. Papstvo isto tako nije moglo fizički da „opustoši“ Božju svetinju, kao što nije moglo ni da „istinu baci na zemlju“ (stih 12). Ali je papstvo svojim falsifikatom posredničke službe bilo u mogućnosti, da razori istinu o Hristovoj službi u svetinji, i tako „baci istinu na zemlju“
U 10. stihu piše, da papstvo „naraste do vojske nebeske“ i da „neke od vojske i od zvezda baci na zemlju“. Na koga mislimo kod „ vojske nebeske“? Naravno na Anđele. Otkrivenje 13,6. nam govori o istom religioznom napadu papstva i kaže, da ono „ otvori svoja usta da huli na Boga, i da huli na njegovo ime i njegovu kuću (Svetilište)
i na one koji stanuju na nebu.“ (naglašenost dodata) Ko stanuje na nebu? Anđeli, nebeske vojske. Otkrivenje 12,4. govori o padu Lucifera i Anđela, koji su nazvani „zvezde nebeske“. U 10. stihu papstvo baca deo te vojske dole, deo „zvezda“ koje su bile na nebu.
Opet nemamo posla sa fizičkim bacanjem, nego sa jednim duhovnim. Papstvo polaganjem prava i privilegija, npr. polaganjem prava, da poseduje moć da zapoveda i Anđelima, ili načinom kako je istorijski hulilo na one „koji stanuju na nebu“ i kako ih je bacilo, papstvo je bilo u situaciji da „raste“ čak „do vojske nebeske“ .
Bacilo ih je, isto kao što je duhovno bacilo istinu.

Pogledaj opis ove sile, Malog Roga, u 11 stihu. Jedna jevrejska Biblija prevodi ovako: „Da, uzdiže sebe, čak do kneza vojske; i uze mu stalnu žrtvu (tamid), i razori mesto njegovog svetilišta.“
U jevrejskom tekstu je doslovno rečeno, da „mu“ je, tj. knezu vojske, uzeta „dnevna“ ili „stalna“. Izraz “Knez vojske“ očito se odnosi na Isusa: „Pomazanik, knez“ (Dan. 9, 25.) „U to vreme će krenuti Mihailo veliki anđeo-ski knez“ (Dan. 12,1.) Takođe Poslanica Jevrejima vidi Isusa kao našeg prvosveštenika u nebeskoj svetinji.
Mali Rog – papstvo – uzdiže samo sebe do Isusovog nivoa. Svako ko polaže pravo na Božanske delatnosti, kao što su to činile pape, uzdiže sam sebe na nivo Boga. Oduzimanje „dnevne“, Hristove službe u svetinji, što se događa otpalim sistemom posredništva, zastupničkom molitvom itd. – Su prava koja samo Isus ima u nebeskoj svetinji a koja je papstvo prisvojilo. U tom smislu je „istina“ o „stanu njegove svetinje opustošena“. ( U našem prevodu je nešto drugačije prevedeno: „I vojska bi dana u otpad…“primedba prevodioca)
Dvanaesti stih nam kaže o Malom Rogu, „zbog greha mu je data vojska protiv dnevne žrtve. Koja je to „vojska“, koja je data Malom Rogu? Vojska koja „mu je zbog greha data protiv dnevne žrtve.“ Dr. Hazel (Hasel) piše, da je „moguće da se odnosi na duhovno.“ Zaista, delovanje papskog sveštenstva – prestupanjem božanske istine – prisvaja si stalno „posredničku službu kneza nebeske vojske. Posrednička molitva, posrednička služba i druga prava koja su povezana sa tamidom su pod potpunom kontrolom „vojske“ Malog Roga“ (Daniel and Revelation Comittee, Bd. 2, s 416, 417)

Misna žrtva, ispovest svešteniku, posrednička molitva sveštenika, molitve upućene svecima – zaista si je celi papski sistem prisvojio istinu svetinje, tako je bila izgubljena, bačena i „oduzeta“ . Sada dolazimo do jedne odlučujuće tačke. Zašto je oduzeta samo „dnevna“ - tamid ? (vidi stih 11.) . Tamid se odnosi isključivo na službu u prvom delu svetilišta, svetinji. Zašto je papstvo oduzelo samo značenje prvog dela svetilišta – svetinje? Zašto samo „dnevna“ ? Zašto ne i rad u drugom delu – svetinji nad svetinjama?
Jer je služba u svetinji nad svetinjama, godišnja služba, koja se događala pri čišćenju svetinje, a onda je još nije ni bilo.
Pre kraja 2300 dana u 1844. godini služba u drugom delu svetinje nije ni započela! Ova služba nije mogla biti oduzeta, u vreme prevlasti Malog Roga, jer u to vreme, nije ni postojala. „Dok prođe 2300 večeri i jutara; onda će svetinja biti ponovo očišćena.“ Ili nakon 2300 dana započeće godišnja!
U Danilu 8 imamo obadve faze Hristove prvosvešteničke službe u nebeskom svetilištu: Dnevna služba, koja je napadnuta od papstva; i godišnje službe, službe u drugom delu, koji započinje nakon 2300 „Večeri i jutara“ , kada će se svetinja čistiti.
Ovde se zaista ne trebaju dugo tražiti veze sa službom u svetilištu!
Nemože se zaista ništa razumeti iz Dan. 8 ako se sve ne sagleda u vezi sa 3. Mojsijevom.
Osim toga mi prepoznajemo Isusa u Dan. 7. 8. i 9. poglavlju. Danilo 9 naglašava njegovu ulogu kao jagnjeta i posebno govori o Hristu kao žrtvi, koja će biti „uništena i neće je više biti“ (stih 26.) Danilo 9 koristi isto tako kao i Danilo 8 jezik svetilišta, govori o svetilištu, o žrtvi, o oproštenju greha. Sve to čini još jednu vezu između ova dva poglavlja. Dan.9 posebno naglašava Isusovu ulogu jagnjeta, naglasak koji se ne nalazi u 8. i 9. poglavlju. U Danilu 8 vidimo Isusa kao prvosveštenika, „kneza vojske“, i ulogu posrednika u nebeskom setilištu.
Ovaj naglasak ne nalazimo ni u 7. ni u 9. poglavlju. „Glavna je stvar u tome, o čemu govorimo: Imamo takvog prvosveštenika, koji sedi s desne strane prestola
Veličanstva na nebu i služi svetinji, pravom svetilištu, koje je podigao Bog a ne čovek“ Jevrejima 8, 1 i 2. U 8. poglavlju Isus obavlja službu prvosveštenika.
U Dan. 7 nalazimo jedan novi naglasak, naglasak na kraljevstvo, jer se ovde više puta govori o „kraljevstvu“ – „sveti dobijaju kraljevstvo“ (stih 22.) sveti treba „da dobiju kraljevstvo“ (stih 18.) „ali kraljevstvo i vlast i silu nad kraljevstvima“ (stih 27.) Ovde vidimo Isusa kao poglavara ovog kraljevstva. On je kralj, uloga koja mu nije dodeljena u 8. i 9. poglavlju.
Možemo da nastavimo i dalje, Dan.9 nam govori o tome, da će „svetinja nad svetinjama“ biti očišćena. Jevrejske reči koje se ovde koriste za „svetinju nad svetinjama“, mogu se odnositi samo na svetilište. Ali koje svetilište treba da bude očišćeno u ovom vremenskom periodu od 70 sedmica, između 457. pr. H. i 34. po. H. ?

To nije moglo biti svetilište iz pustinje, koje je očišćeno pre više od hiljadu godina. To nije mogao biti ni Solomunov hram, koji je posvecen u 10. veku pre Hrista. Drugi hram je posvećen 516. god. pr. H., skoro 60 godina pre početka 70 sedmica. Jedina preostala „svetinja nad svetinjama“ koja ima značaja je „svetinja nad svetinjama“ na nebu, „prava svetinja“ gde Isus sada obavlja svoju službu.
U Dan. 9 Isus proliva svoju krv, i ta krv se onda koristi, da se „svetinja nad svetinjama“ u nebeskom svetilištu očisti. U Danilu 8 na početku vidimo Isusa gde služi u prvom delu svetilišta – u dnevnoj – a zatim u drugom delu, kada se svetilište čisti. I konačno Danilo 7 dopunjava redosled događaja i time, da Isus uspostavlja svoje kraljevstvo i vlada kao kralj.
U ovim poglavljima postoji isti redosled događaja, kako se odvijao u zemaljskom svetilištu: Žrtva, posvećenje (Dan.9), služba u prvom delu, zatim u drugom (Dan. i konačno kraj ovog vremenskog perioda (Dan. 7) – sve sa Isusom u centru zbivanja.
Ali zašto se ovi događaji u ovim poglavljima u knjizi proroka Danila nalaze u obrnutom redosledu? Dr. Šea (Shea) objašnjava, da se u starom jevrejskom načinu razmišljanja uvek išlo od posledice prema uzroku, umesto od uzroka prema delovanju, kako je slučaj u modernom zapadnjačkom načinu razmišljanja. Bilo je sasvim normalno, započeti ovaj redosled sa rezultatom, ustvari uspostavljanjem kraljevstva, a završiti ga sa uzrokom tj. Hristovom žrtvom.
Dr. Šea (Shea) piše(vol. 2, S 239): „Zbog toga ova tri proročanstva iz Danila obrazuju povezani lanac obja-šnjenja o radu ove osobe, koja je zajednička svima. U 9. Poglavlju ona je žrtva, u 8. je sveštenik, a u 7. je kralj. Pošto su ove različite faze službe povezane jednom zajedničkom niti, treba da je i ova osoba, koja se poja-vljuje u svim fazama, jedna te ista. Obadve prve faze su se ispunile u Isusu Hristu, sada očekujemo ispunjenje treće faze, kada će sveti biti odvedeni u večno Božje kraljevstvo.“
Zaista, mi ne prepoznajemo samo više povezanosti između Dan. 7. 8. i 9. Poglavlja, nego možemo prepoznati, kako su ova poglavlja, posebno 8. I 9. povezana sa službom u svetilištu. Povezanost kako ju Adventisti i propovedaju od polovine 18. Veka.