Obmane Evolucije...

Glasnik.
u 26.06.2012. 00:29 (32 pregleda)

Isecak iz knjige Harun Jahina, „Obmana Evolucije”, i na stranai 50,51 sam nasao sledeći zanimljivos o jednoj od obmana evolucije koje želim da podelim sa vama.

„Dobro poznati doktor i takođe amater paleoantropolog, Chrarles Dawson, tvrdio je da je 1912 gdine pronasao kost vilice i deo lobanje u jami u Poldaunu u Engleskoj. Pa ikao je kost vilice bila vise nalik na majmunsku, zub i lobanja bisli su kao kod coveka. Ovi primerci su nazvani ”Pildaunski covek„. Za njih se tvrdilo da su bili stari 500 hiljada godina, a izlozeni su u nekolicini muzeja ka apsolutni dokaz evoluzije coveka. Tokom vise od 40 godina napisani su mnogi naucni clanci o ”Pildaunskom coveku„, nacinjeni su mnoge interpretacije i crtezi, a ovaj fosil je bio predstavljen kao važan dokaz evolucije coveka. Ne manje od pet stotina doktorskih teza bilo ja napisano o toj temi. Poznati americki paleoantropolog Hebry Fairfield Osborn, dok je bio u poseti Britanskom muzeju 1935, rekao je: ”... Moramo se uvek nanovo podsecati da je proroda puna paradoska i ovo je jedno zadivljujuce otkrice o ranom coveku...„

Godine 1949. Kennet Oakley iz paleontoloskog odelenja Britanskog museja isprobao je metod ”testiranje fluorom„, jedan novi test koriscen za odredjivanje starosti fosila. Proba je nacinjena na fosilu Pildaunskog coveka. Rezultat je bio zapanjujuci. Za vreme testa se shvatilo da kosti vilice Pildaunskog coveka ne sadrzi nimalo fluora. Ovo pokazuje da bila sahranjena pod zemljom ne vise od nekoliko godina. A lobanja, koja je sadržavala samo malu kolicinu fluora, kako se na testu pokazalo, bila je stara samo nekoliko stotina godina.

Poslednje hronoloske studije napravljene metodom fluora potvrdile su da je lobanja stara samo nekolilo hiljadu godina. Utvrdjeno je da zubi u vilici pripadaju jednom orangutanu i da su bili vestacki umetnuti, kao i da su ”primitivne„ alatke koje su otkrivene zajedno sa fosilima u stvari samo jednostavne imitacije alatki koje su bile izostrene celičnim orudjima. U detaljnim analizama upotpunjenim od strane Weiner-a ovaj falskifikat je javnosti otkriven 1953. Lobanja je pripadala 500 godina starom coveku, a kost donje vilice pripadala je nedavno uginulom majmunu! Zubi su nakon toga bili specijalno smesteni u niz i dodati vilici, a spojevi zuba su bili popunjeni u nameri da podsecaju na spojeve zuba coveka. Onda su svi ovi delovi obojeni kalijum-dihromatom da bi dobili zastareli izgled. Ova boja pocela je nestajati kada su delovi fosila bili umoceni u kiselinu. Le Gros Clark, koji je bio clan tima koji je razotkrio falsifikat, nije mogao sakriti svoje zaprepascenje i rekao je da ”tragovi vestackog ostecenja odmah upadaju u oci. U stavri, toliko su bili ocigledni da sa pravom možemo pitati - kako to da ranije nisu bili uoceni?„ Nakon svega ovoga ”Pildaunski covek„ je brzo sklonjen iz Britanskog muzeja gde je bo izlozen vise od 40 godina.”

Evo još jedne obmane o coveku iz Nebraske na osnovu jednog jedinog svinjskog zuba.

„Godine 1922, Henri Osborn, upravnik Americkog prirodnjackog muzeja, objavio je da je u Zapadnoj Nebraski, blizu mesta Snake Brook-a, pronasao fosil zuba kutnjaka koji je navodno iz perioda pliocena (pre 3-9 miliona godina, prema evolucionistickom racunanju vremena). Ovaj zub je navodno imao karakteristike koje su zajednicke za coveka i majmuna. Zapocele su duboke naučne pasprave u kojima su neki tumacili da zub pripada organzmu Pithecanthropus erectus, dok su drugi tvrdili da je blizi ljudskom biću. Ovaj fosil, koji je izazvao obimnu debatu, nazvan je ”Covek iz Nebraske„. Odmah mu je takođe dato i ”nucno ime„: Hespropithecus haroldcooki.

Mnogi autoriteti dali su Osbornu svoju podrsku. Samo na osnovu ovog jednog zuba nacrtane su rekonstrukcije glave i tela Coveka iz Nebraske. Stavise, Covek iz Nebraske je čak naslikan zajedno sa njegovom zenom i decom, kao cela porodica u prirodom ambijentu.

Svi ovi scenariji razvijeni su samo na osnovu jednog zuba. Evolucionisticki krugovi priznali su ovog ”coveka duha„ do te mere da je jedan istrazivac, po imenu William Brayan, kada se suprotstavio ovim pristrasnim zakljuccima koji se oslanjaju samo na jednom zubu, bio veoma strogo iskritikovan.

Godine 1927. pronadjeni su takođe i ostali delovi skeleta ovog fosila. Prema ovim novootkrivenim delovima, zub nije pripadao niti coveku, a niti majmunu. Shvaceno je da je pripadao jednoj izumrloj vrsti americke divlje svninje. William Gregory ovako je naslovio svoj clanak objavljen u casopisu ”Science„ u kome je objavio svoju grešku: ”Hespropithecus: Ocigledno ni majmun, ni covek.„ Tada su svi crtezi Coveka iz Nebraske i ”njegove porodice„ bili zurno uklonjeni iz evolucionisticke literature.”

Harun Jahi, „Obmana Evolucije”, strana 52, 53

Evo još jedne interesantne obmane iz iste knjige:

Dizajn pticjeg pera

Teorijom evolucije, koja tvrdi da su ptice evoluirale iz gmizavaca, nije u stanju da objasni ogromne razlike između ove dve razlicite klase organizama. U pogledu takvih struktura kao sto su gradja skeleta, plucni sistemi i toplokrvni metabolizam, ptice se veoma mnogo razlikuju od gmizavaca. Još jedna karakteriskika koja postavlja nepremostivi jaz između ptica i gmizavaca je perje ptica koje ima oblik potpuno jedinstven za njih.

Tela gmizavaca prekrivena su krljustima, dok su tela ptica prekrivena perjem. Buduci da evolucionisti smatraju gmizavce precima ptica, oni su primorani da tvrde da je pticje perje evoluiralo od gmizavackih krljusti. Međutim, nema sličnosti između kljusti i perja.

Profesor psihologije i neurobiologije sa Universiteta Konektikat, A. H. Brush, prihvata ovu realnost iako je evolucionist: „Svaka karakteristika, od strukture i organizacije gena do razvitka, morfogeneze i organizacije tkiva je razlicita (kod perja i krljusti).” Stavise, profesor Brush se bavi ispitivanjem i proucavanjem proteinske gradje pticjeg perja i zagovara tezu da je perje „jedinsteno među kicmenjacima”.

Ne postoji fosilni dokaz koji bi kokazao da je pticje perje evoluiralo od krljusti gmizavaca. Čak suprotno, koa sto profesor Brush izjavljuje, „perje se pojavljuje iznenada u fosilnom zapisu, kao ”neporecivo jedinstvena„ osobina koja odlikuje i izdvaja ptice”. Pored toga, kod gmizavaca još nije otkrivena nikakva epidermalna struktura koja bi osiguravala poreklo za perje ptice.

Godine 1996. paleontolozi su izrazili veliko zadovoljstvo oko fosila takozvanih pernatih dinosaura po imenu Sinosauropteryx. Međutim, 1997. je otkriveno da ovi fosili nemaju nikakve veze sa pticama i da oni nisu imali savremeno perje.

Sa druge strane, kada poblize ispitamo perje ptica, nailazimo na veoma slozen dizajn koji ne može biti objašnjen nikakvim evolucionim procesom. Poznati ornitolog Alan Feducija izjavljuje da „svaka osobina perja ima aerodinamicne funkcije. Pero je izuzetno lagano, ima sposobnost podizanja, što se povecava pri manjim brzinama, i može se veoma lako vratiti u svoju predjasnu poziciju”. On dalje nastavlja: „Ne mogu stvarno da razumem kako se jedan organ, savrseno dizajniran za let, na početku mogao pojaviti zbog neke sasvim druge potrebe.”

Dizajn perja je takođe prisilio i Carls Darvina da razmišlja o njemu. Stavise, savrsena estetika paunovog perja učinila ga je „bolesnim” (njegove vlastite reci). U pismu koje je napisao Asi Greju 3. aprila 1860. rekao je: „Secam se dobro vremena kada je pomisao na oko znala celog da me zaludi, ali sam presao preko ovog stadijuma zabrinutosti...”, i onda je nastavio „... a sada, delici u gradji živih organizama često učine da se osecam veoma nelagodno. Pogled na perje paunovog repa, kada god gledam u njega, čini me bolesnim!”

Harun Jahi, „Obmana evolucije”, strana 40.

(Diskutant)
07. jun 2009. u 06.44
Kad se pronadju dokazi protiv evolucije onda ona Cuti o tome.

Na kraju mezoika u kredi (dakle pre 140 miliona godina prema sadasnjem geoloskom racunjanju vremna) jedva da bi se ocekivalo da se pronadju znaci zivota savremnog coveka.
Međutim mi imamo u ovim formacijama besprekorne dokaze za prisutnost coveka.

U jednom recnom koritu( Paluxy River Bed, Glen Rose, Texas, USA) koje je indentifikovano da pripada kredi, nadjene su lepe, jasno ocuvane stope dinosaurusa.
Izgleda skoro neverovatno da su navodno vise od 140 milona godina stope u mulju tako dobro ocuvane, ali su geolozi u pogledu ovog dugog vremenskog perioda ubeđeni.
U istom recnom koritu, nekoliko metara dalje u istoj formaciji nadjene su cisto i jasno i ljudske stope.
izgleda skoro tako da je covek lovio dinosaurusa ili su zajedno bezali od katstrofe, sto bi naravno prema danasnjem evolucionom ucenju bilo apsurdno, jer covek po njima pre 140 miliona godina još uopste nije ni bio razvijen.

Dalja otrkica:
Godine 1971 i 1972 u glen Roseu sprovedena su dalja istrazivanja.
Glavni rezultat ovog rada je taj sto su otkiveni novi ljudski tragovi, koji leze samo nekoliko santimetara od brontosaurusa.
Kako objasniti takve cinjenice?
Ono sto je ocevidno jeste da je covek napravio te korake u otprilike isto vreme kad i dinosaurus.
Tako bi se ti podaci interpretirali, kad ne bi bilo predubedjenja na osnovu drugih teorija.
Rasmislimo malo o ovoj situaciji!
Ako je dinosaurus zaista star 140 miliona godina (pa on potice nesumljivo iz krede) onda mora da je covek, koji je isao za njim, takdje star 140 miliona godina, sto Darvinovo evolucionisticko ucenje odlucno odbacuje i smatra apsurdnim.
Cela struktura darvinizma- ta baza svake geologije danas- srusila bi se sa ovom pretpostvakom.
Prema toj teoriji covek tada još nije postojao.
Ali ako se moderni covek zaista pojavio tek u najmladjem geoloskom periodu, onda je i dinosaurus živeo u najmladjem geoloskom periodu, sto darvinizam ne može da dozvoli.
Ako bi to bilo tačno, onda bi sva geologija stajla na glavi...

Stope u formacijama krede to jset (140 miliona godina )korita reke Paluxy pripadaju nekom dzinovskom coveku. druge slične dzinovske stope nadjene su u istim formacijama u arizoni, Kalifornija Mekisku.

Formacije, u kojima se ovi nlazi pojavljuju, bez pogovora pripadaju kredi to jest ( pre 140 miliona godina) Ako se sudi prema darvinizmu, u to vreme nisu postojali ljudi (oni se javljaju tek 139 miliona godina kasnije), niti divovi niti savremni ljudi.
Ali šta uraditi sa ovim cinjenicama?
Ova cinjenicnost se priznaje, ali se uglavnom u njigama o tome ne govori.
Ali postojanje dzinovskog coveka ili modernog coveka u vreme formacije krede, to jest ( pre 140 miliona godina) protivureci svakoj darvinovoj teoriji.
Prof. Dr.Dr.Dr. A. E. Wilder Smith herkunft und Zukunft des menschen Hänsöer- Verlag, neuhausen.Stutgart 1984. p.119-121.124.125.

Dakle u odbrani evolucije su njene teorije jače od vidljivih, jasnih i dokaza i cinjenica.
teorija se i dalje izonsia o cinjenicma i dokazima cuti.

Inače bi mnogi evolucionisti, geolozi morali da se preskoluju za kamiondjije.
Sto znaci, bolje cuvati radno mesto nego priznati istinu.

Dalji nalzi i prikrivanje i cutanje evolucije:

Prema toeriji Evolucije jedva da bi se ocekivalo da se otkriju ljudski ostaci u krabonskim formacijama( pre 310 milona godina) a ni udzbenici ne pominju takve nalaze.
Jer prema geoloskom shvatanju covek je star tačno 1-5 miliona godina. Ali postoji cinjenica da su stope, ljudskog porekla, u karbonskim formacijama vise puta pronadjene.
posto je ova stvar tako važna, citiracu Dr.Dr.Dr. Ignalisa doslovno:

Na mnogim mestima u virdziniji i Penislivaniji, preko Kentakija, iliniosa, Misurija i zapdno prema stenovitim planinama nadjeni su tragovi ljudskog porekla na povrsini ogoljneih stena u duzini od 5-10 inca. I stalno se javljaju novi kako vrem protice.
Albert C. Ingals the Carboniferous mystery, Scientific American, 162 (jan 1940),p.14

Ovi nalzi ljudskog porekla u formacijama takozvanog najranijeg perioda otkrivaju se uvek iznova.
Priznanje verodostojnosti jednog jedinog nalaza okrenulo bi naravno celu TEORIJU EVOLUCIJE NAGLAVACKE.
Nezamislivo je da ljudske stope mogu biti stare 310 miliona godina; zato se PRECUTKUJE ili PORICE istinitost ovih nalaza. Ponovo ću citirati Ingalsa, jer su ove cinjenice tako važne:

Ako je covek ili njegov majmunoliki predak ili sam predak ovog majmunulikog pretka postojao u karbonskom periodu u bilo kojoj formi, onda je cela nauka, koju nazivamo geologija, toliko pogresna da bi svi geolozi dali otkaz i radije postali vozaci kamiona.
Zato bar trenutno prirodna nauka odbija atraktivno objašnjenje da je covek svojim nogama napravio ove misteriozne stope u mulju karbonskog perioda.

Ove reci alberta C. Ingallsa uzimaju se vrlo ozbiljno, jer posledice prihvatanja ovih nalaza kao pravih ljudskih stopa, meodernu geologiju, biologiju i antropologiju, kave ih danas poznajemo, upravo bi unistilo.

Prof. Dr.Dr.Dr. A. E. Wilder Smith, herkunft und Zukunft des Menschen, Hänssler-Verlag, neuhausen- stitgart. 1984. p.123,124.

Dakle da nebi mnostvo izgubilo svoj posao, i odjedared postalo nepismeno, istina se sakriva i precutuje a narod i deca lažu.

Sledeća tema će pokazati kako bujna masta evolucionista izmišlja razne teorije koje drže ljude vekovima u zabludi a onda jednostavno se sve pomeri za 500 miliona godina i resi se greška stara 1 vek.
Koliko samo tu treba vere i koliko njih je verovalo i pormlo u laznom verovanju.
Koliko njih je zbog takvih zabluda odbacilo Boga.

Ako posmatramo evolucionisticki sat koji prezentuje istoriju zivota na nasoj planeti zemlji, negde oko 85% istorije zivota , koja se strucno naziva PREKAMBIJUM ili kriptozoik, nema tragova zivota. (Naziv dolazi od Grcke reci kriptos sto znaci sakriven , i zik sto znaci zivot).
Ako posmatramo geoloski stub 85% zivota nema nikakvih Fosila, a onda u preostalih 15% imamo sve fosile.Ili u periodu koji se zove KAMBIJUM, mi imamo najmanje 10 tipova, koji ukljucuje sundjere, crve, bodljokosce,čak i hordate. Dakle, visoko oragnizovani živi svet pojavljuje se odjednom, bez da uopste imamo neke njihove predke.
85%navodne zivotne istorije je prazno u odnosu na fosile, i odjendom eksplozija zivog sveta u kambrijumu, bez ikakvih predaka.

Koliko bi samo moralo da bude prelaza između bezkicmenjaka i kicemenjake a vidimo u kambrijumu su nadjeni, recimo trilobite koje su po nekim aspektima svoje morfologije slozeniji od svih dosadasnjih ili savremenih zglavkara.
Trilobite su imale slozene oci, sa kalcitnim socivima, koje su mnogo slozenije nego sto su mozaicne oci danasnjih insekata a nigde nema predaka.
Zašto odjendom imamo predstavnike mnogih tipova?
To je zato što je Bog doveo njih zajedno u isto vreme u POSTANJE.

Evo jedne recenice iz Darvinovog dela POREKLO VRSTA.
Darvin kaže:
Na pitanje zašto ne nalazimo bogate Fosilonosne naslaga koje pripadaju tim, toboznjim( i on to zove toboznjim), najstarijim periodima prekambrijskog sistema, >>ne mogu dati zadovoljavajuci odgovor<<. (sam on kaže da ne moze dati zadovoljavajuci odgovor, zato što nema predaka)>>Ovaj slučaj za sada mora ostati neobjasnjen i može se zaista upotrebiti kao ozbiljan argument protiv gledista koja su ovde izlozena<< (on misli na svoju knjigu, protiv gledista koja je on izlozio, to jest evolucionistickih gledista)

Međutim evolucionisti su se stalno nadali da će u tom prekambijumu naći primitivne organizme koji su bili preci ovih vrlo slozenih organizma. Međutim, tačno 100 godina posle izlaska Darvinovog dela Poreklo vrsta 1969.

Norman djuvel sa kolumbija univerziteta kaže:
jedan vek intezivnog traganja za fosilima prekambrijumskih stena je bacio malo svetla na ovaj problem.

Uprkos tome sto su evolucionisti stalno kopali i tražili da nadju u prekambrijumskom periodu fosile, on kaže da je to intezivno traganje bacilo vrlo malo svetla na ovaj problem.
Dakle, problem i dalje ostaje.

On dalje kaže: Rane teorije (postojale su rane teorije koje su htele da ovo objasne) da su ove stene bile pretezeno nemarinske... šta su te teorije govorile?
Ove stene u prekambijumu nisu bile morske, to su nemarinske. zato mi nemamo u njima zivota.
To je jedna cista spekulacija - BEZANJE OD ISTINE ali pokusaj da se na neki način objasni CINJENICA iz prirode.
Da su ove stene bile pretezno nemarinske ili da su prisutni fosili bili razoreni toplotom i pritiskom , napustene su zato što su prekmabijumske stene mnogih oblasti, fizicki vrlo slične mladjim stenama u svim aspektima, osim da retko sadrže ikakve zapise o bilo kakvom proslom zivotu.
Dakle te stare teorije o drugacijoj fizickoj strukturi, prirodi prekambijumskih setna, jednostavno su danas napustene.

A Simpson, poznati evolucionist kaže: Najzagonetnija karakteristika celokupnog fosilnog zapisa nije samo iznenada pojava zivota, nego i njegova ocigledna nepotpunost.

Postojale su razne teorije koje su pokusvale da objasne zašto nema fosila u prekambrijumu. Zašto nema predaka tih savrsenih organizma, recimo riba? Znate koliko mora postojati predackih formi od jednocelijskog organizma do ribe?
Milijarde a nema nijende. Postojale su razne teorije. Jedna teorija je govorila da prekambrijumska mora nisu sadržavala kalcijum, pa zato nije mogao da se formira skelet koji bi bio fosilizovan.
Međutim mi vidimo da ne mora da postoji skelet da bi bio fosilizovan.
Meduže mogu da se lepo fosilizuju.

Onda druga jedna teorija je govorila:
Jeste prekambrijumska mora su imala kalcijum ali su bila kisela tako da su razarala kalcijukski skelt.
Mi nepoznajmeo taj oblik zivota koji može da opstane u tako kiseloj sredini koja razara kalcijumkski skelet. To su ciste spekulacije. Nema to neku cinjenicnu argumentaciju, nego ako neko hoće da bezi od istine, onda on može da izmišlja. To je poziv na mastanje. Svako može da izmasta mnoge hipoteze. Međutim cinjenice su te koje ogranicavaju nasu mastu.

Taj problem je ostao i dalje i taj period je mnogo skracen.
Evolucionisti su ga onda skratili.
Prosto je neverovatno kako se evolucionisti igraju sa ljudima.
ODJEDNOM 500 MILIONA GODINA PRETVORE U 5 MILIONA GODINA.

I zamislite te sve ljude pre toga koji su verovali u te torije i te milione godina.
Zamislite danasnje milione godina i ostale teorije?