9. Značenje isražnog suda

9. Značenje isražnog suda


Postalo je jasno , da učenje o istražnom sudu od 1844. god. stoji tako čvrsto kao i celokupna Božja reč. Ali zašto je sud uopšte toliko važan? I kakvo značenje ima za naš život danas?
Da bismo razumeli sud, moramo shvatiti, da je velika borba univerzalna i da greh ne pogađa samo nas na zemlji. „Kako pade s neba, ti lepa jutarnja zvezdo!“ (Isa. 14, 12.) Greh je započeo na nebu sa Luciferom. I on pogađa sve stvoreno, pitanja o grehu, zakonu i kara-kteru Božjem , su pitanja oko kojih na zemlji traje ras-prava već hiljadama godina. „Zato radujte se nebesa i oni koji na njima žive! Ali jao si ga zemlji i moru! Jer đavo silazi k vama dole sa velikim gnevom, jer zna da ima malo vremena“ (Otk. 12,12.)
Isus je izborio odlučujuću pobedu na krstu. Tu je kazna za sve prestupe zakona potpuno plaćena, i koji prihvate krv Hristovu za sebe, biće spaseni.
Ali šta je sa univerzumom, koji sve to posmatra? Dali su sva njegova pitanja o grehu, velikoj borbi, i zakonu Božjem odgovorena na krstu? Očito je da nisu, jer Pavle piše, „time se sada obznanjuje mnogostruka mudrost Božja silama i vlastima na nebu preko crkve. Ova večna namera Božja se ispunila u Hristu Isusu, našem Gospodu.“ (Efe. 3,10. 11.)
Ovaj tekst, koji je napisan godinama nakon Hristove smrti, pokazuje, da nije sve otkriveno na krstu šta „sile i vlasti na nebu“ moraju da znaju o „mnogostrukoj mudrosti Božjoj“. Ali je Bog želeo da otkrije više o toj mudrosti „preko crkve“.
Obrati pažnju takođe na „ovu večnu Božju nameru“, da se Božja mudrost otkrije univerzumu preko crkve, „se ispunila u Hristu Isusu, našem Gospodu.“ Često mislimo na to, da je Hristova smrt bila planirana od početka – i to je tačno! Ali nam ovaj stih pokazuje, da je Božji plan, da svoju mudrost otkrije univerzumu preko svoje crkve, isto tako deo Božje „večne namere“.

Kako mi treba da doprinesemo, da se ova mudrost otkrije?
„Jer smo mi njegovo delo, stvoreni u Hristu Isusu za dobra dela, koja je Bog unapred pripremio, da u njima hodimo“ (Efe. 2,10.)
Mi nismo stvoreni samo za dobra dela, nego su ta dela „unapred pripremljena“ – tačno onako kako je bilo planirano od početka, da se Božja mudrost otkrije univerzumu preko njegove crkve. Dali postoji bilo kakva veza između naših dobrih dela i Božje mudrosti, kako bi se obznanila posmatračima iz univerzuma?
Zaista! „Time će se moj otac proslaviti, da mnogi rod rodite“ (Jov. 15,8.). „Tako neka se svetli vaše svetlo pred ljudima“ on takođe kaže, „ time će videti vaša dobra dela i slaviti oca vašega na nebu“ (Mat. 5,16.).
Knjiga O Jovu nam pokazuje, kako je Bog proslavljen pred silama neba, kroz Jovov život i karakter.
Jovovo poverenje uprkos svih neprijatnosti je dokazalo posmatračima, „sinovima Božjim“, koji su pomenuti u prvom poglavlju, da su Sotonine optužbe protiv Boga bile lažne. Zato nije nikakvo čudo što Pavle piše u 1. Kor.4,9. da smo mi postali gledanje i ljudima i svetovima i Anđelima.
Misao da se Bog proslavlja preko svog naroda, je osnovni koncept koji se nalazi i u drugim delovima Biblije. „…da učini žalosnima u Sionu i da im da nakit umesto pepela, ulje radosti umesto haljine žalosti, pesmu radosti umesto žalosnog duha, da se nazovu drveća pravde, sadnice Gospodnje, njemu na slavu.“ (Isa.61,3.) „I Tvoj narod, svi će biti pravedni, i večno će posedovati zemlju, sadnice Gospodnje, delo njegovih ruku, da bi se On proslavio.“ (Isa. 60,21.)
U 1. Moj. 3,15. prvom evanđeoskom obećanju, Gospod kaže Đavolu: „I ja stavljam neprijateljstvo između tebe i žene i između tvoga i njenog potomstva; on će ti glavu smrskati, a ti ćeš ga u petu ujesti.“
Znamo da je Isus na Golgoti smrskao zmiji glavu. Ipak Pavle u Rim.16 piše vernima i upozorava ih na pogrešne nauke. On piše u 19. stihu: „ Zbog toga se radujem vama; ali ja želim da vi budete mudri na dobro, ali odvojeni od zla.“ A zatim u sledećem stihu, kaže: „Ali će Bog mira uskoro zgaziti Sotonu pod vaše noge.“
Pod naše noge! Bog će zgaziti Sotonu pod noge vernih? Sasvim je očito da se Pavle ovde poziva na 1. Moj. 3,15. gde Bog ukazuje na Sotonin kraj. Pavle ovde ipak kaže, da verni pritom imaju svoju ulogu i svoj deo u ovoj propasti. Ovde imamo jedan tekst koji je napisan godinama nakon krsta, koji pokazuje, da Božji narod i sam učestvuje u Stoninoj propasti!

Kako mi možemo da zgazimo Sotonu? Dali mi to možemo da učinimo doslovno? Nebih rekao, ali kroz Hrista koji živi u nama možemo dozvoliti Isusu, da nas on preobrazi u svoj lik, da nam pokloni pobedu nad svim našim gresima, i da nas učini ljudima, koji su „mudri za dobro, ali odvojeni od zla. A kroz ovako promenjen karakter mi proslavljamo Boga i pokazujemo da su Sotonine optužbe protiv Boga lažne. Božji zakon se može držati, i on će nas koristiti, da to i dokaže!
Koji dalji dokazi postoje za to, da na krstu nije odgovo-reno na sva pitanja u vezi sa planom spasenja? I šta će Bog učiniti više od toga, da bi odgovorio na ova pitanja?
Zamisli si svetilište iz pustinje. Žrtveni oltar simbolizuje krst, umivaonica označava čišćenje, svetinja, prvi deo svetilišta, predstavlja obnovljenje i oproštenje. Tamo se nalazio i svećnjak (simbol Svetog Duha), sto za postavljene hlebove (simbol za Isusa) i kadioni oltar (simbol Hristove pravde, koja se uzdiže sa našim molitvama ka nebu). Drugi deo svetilišta bio je mesto, gde se održavao sud. Kovčeg zaveta je sadržavao Deset zapovesti, koje izražavaju Božji zakon. Zlatni poklopac – presto milosti – simbolizuje Božju milost, kojom On susreće one koji su prekršili taj zakon.
Iznad prestola milosti su stajala dva Anđela, koji su gledali na dole. Oni su simbolizovali nebeske vojske, koje pokazuju veliko interesovanje za plan spasenja.
Dakle tamo su Jevreji imali simboličnu sliku celokupnog plana spasenja; Pomirenje, oproštenje, opravdanje, priznanje, posvećenje, sud – sve se to tamo videlo!
Ako je sve što su nebeske vojske trebale da znaju o planu spasenja, otkriveno na krstu, zašto Bog onda nije u ovom modelu svetilišta (simbolu tog plana) ova obadva Heruvima – koji otelovljavaju interes nebeskih vojski za plan spasenja – postavio iznad žrtvenog oltara? Onda bi oni gledali nadole na ono za šta stoji krst! Umesto toga, Bog ih postavlja sasvim negde drugde, tj. u Svetinji nad svetinjama, gde gledaju na sud.

Bog je odlučio, da se interes neba ne predstavi na krstu nego kod suda.
Ova činjenica, uopšte ne umanjuje ono što je Isus izborio na krstu. Samo pokazuje da, kada je pogođen celi univerzum, a pogođen je, nije odgovoreno na sva pitanja na krstu. Ali će biti odgovoreno na sudu. Zato je Bog postavio Anđele u Svetinji nad Svetinjama, gde oni posmatraju sud a ne žrtveni oltar. Anđeli su takođe posmatrali i Golgotu, jer su bili povezani i sa svetinjom - prvim delom svetilišta. Ali oni tu nisu bili tako jasno prisutni kao kroz dve zlatne statue. Očito je da sud ima posla sa tim da, odgovori na pitanja univerzuma.
Obrati pažnju na Rim. 3, 4. gde se samom Bogu sudi. „Bog je istinit a svi ljudi su lažljivci; kao što stoji napisano (Psa.51, 4.); „Da time zadržiš pravdu u svojim rečima i pobediš, kada se sa tobom sude.“ (kod nas je ovde nešto drugačije prevedeno: „…a ti si pravedan u rečima svojim i čist u sudu svojem.“ Verovatno prevodilac nije mogao da zamisli da se i Bogu može suditi. I Luter je preveo slično: „… i čist tu stojiš, kada ti sudiš“, tako još neki prevodi, kako nemački tako i hrvatski, na ovaj ili onaj, ali na sličan način prevode ovaj tekst, da Bog sudi a ne da se neko sa njim sudi. Npr. nemački prevod „Hoffnung für alle“ –„ Nada za sve“ prevodi ovaj deo ovako „…i ti ćeš pobediti, kada te se želi osuditi"stih 4.; Primedbe prevodioca).
Ovi stihovi izražavaju misao, da sam Bog stoji pred sudom, da će biti pod istragom i da će rezultat suđenja biti njegovo opravdanje. „ Ti ćeš pobediti, kada te se želi osuditi“
Ovde citirani tekst se nalazi u 51. Psalmu; „Bože, budi mi milostiv prema svojoj milosti, i izbriši moje grehe prema tvom velikom milosrđu. Operi me i očisti od mojih zlodela, i očisti me od mojih grehova… da bi zadržao pravdu u svojim rečima i tu stajao čist, kada sudiš“. (stihovi od 3. – 6.)
David moli Boga, da ga očisti od greha i da izbriše nje-gove prestupe. Zašto? „ Da ti (Bože) zadržiš pravdu u tvojim rečima i čist tu stojiš, kada ti sudiš.“ Drugim rečima, Bog će biti „opravdan“ i stajati „čist“, na osnovu onoga, kako postupa sa gresima svojih ljudi.

U drugim tekstovima se izražava misao, da će se samom Bogu suditi: „…kada te se želi osuditi.“ Obadve izjave uzete zajedno izvanredno izražavaju misao, da će se Bog po tome meriti, kako On sudi svoj narod. Zaista 51. Psalam ne govori samo o čišćenju greha, nego i o brisanju greha. Kada će gresi biti izbrisani? Na sudu – u drugom delu svetilišta, gde dva Anđela, koji predstavljaju učešće neba, stoje nad prestolom milosti. Po svoj prilici će Bog svoj „slučaj na sudu“ dobiti, on će se pokazati „kao istinit“ i na sudu „zadržati pravo“, kada izbriše naše grehe. „Bog Savaot će biti uzvišen na sudu i Bog sveti, će se pokazati svet u pravdi.“ (Isa. 5,16.)
Pred kim će On biti „uzvišen na sudu“ i „dobiti pravo“ ?
U Dan. 7, vidimo opis istražnog suda, koji će biti „dat svetima“ (stih 22.) I ko je stajao pred Bogom, kada je sud zaseo? „Hiljdu puta hiljade služahu mu, i deset hiljada puta desetine hiljada stajahu pred njim.
Sud zasede i knjige se otvoriše.“ ( stih 10.) Doslovno milioni nebeskih bića – predstavljeni sa dva Heruvima u svetinji nad svetinjama – su svedoci, kada se sudi svetima Božjim. Pošto je čitav univerzum pogođen i zainteresovan za veliku borbu i plan spasenja, Bog sprovodi ovaj Božanski sud pred njegovim očima. Njegov univerzum se ne vodi kao neki fašistički režim, gde se ljudi uhapse, optuže i potajno pogube. Sasvim suprotno od toga, Bog se odnosi po pitanju greha i pobune sasvim otvoreno pred nebom, koje će po svim pitanjima u vezi Božjeg karaktera dobiti odgovore. Bog će sam „stajati tu čist , kada On (Bog) sudi“

Kako glasi vest prvog Anđela? „Bojte se Boga i dajte mu slavu; jer je došao čas njegovog suda!“ (Otk.14,7.) Dali ovaj tekst znači, da Bog započinje sa sudom ili da suđe-nje započinje nad njim samim? „Čas njegovog suda“. Može da znači i jedno i drugo! Sudiće se onako kako on sudi!
Otk. 14,7. nam kaže, da „je došlo“ vreme suda. Suđenje započinje u 14. poglavlju. Dva poglavlja kasnije u vreme zala (što znači da je vreme milosti prošlo, što još nije bio slučaj u 14. Poglavlju) viču glasno nebeska bića: „Da, Gospode, svemogući Bože, tvoji sudovi su istiniti i pravedni,“ (Otk.16,7.)
Otkuda ona znaju, da su njegovi sudovi istiniti i pravedni? Jer su bila svedoci suđenja. Zato objašnjavaju:
„Pravedan si, koji jesi i koji beše, Ti sveti, da si izrekao ovu presudu.“ (Otk. 16,5.)
Bog je pravedan, jer je On „izrekao ovu presudu“!
Biblija kaže sasvim jasno, da nije sve, šta bi univerzum trebao da zna o „mnogostrukoj mudrosti Božjoj“, naučeno na Golgoti. Bog im je hteo dati više. On će koristiti dve stvari, da bi odgovorio na ova pitanja: Razvoj karaktera njegovog naroda i sud na nebu.
Nakon što smo pokazali ove dve tačke, spremni smo, da razumemo istražni sud.