Raznovrsno.

PAD PAPSTVA.


,Francuska revolucija zadaje snažan udarac teokratskom sistemu negovanom u krilu katoličke crkve, pa nije iznenađujuće da je tadašnji papa Pije VI, 1791. osudio Deklaraciju o pravima čoveka i građanina i stavio se u odbranu monarhije. Pokret za ujedinjenjem Italije konačno dovodi do pada papske države i rušenja svetskog autoriteta pape. Italijanske trupe 1870. ulaze u Rim, prestonicu papske države, koji je već ranije proglašen za prestonicu ujedinjene Italije. Papa dolazi u otvoreni sukob sa italijanskim narodom. Otada, pa sve do 1929. papa se povukao u zidine Vatikana i svoj položaj okarakterisao rečima - sub hostili dominatione - pod neprijateljskom vlašću. Kompromis između poglavara katoličke crkve i Italije postignut je 1929. lateranskim ugovorima koji i danas predstavljaju pravni osnov položaja poglavara katoličke crkve. Lateranski ugovori zadali su snažan udarac teokratskom sistemu na kome je vekovima bila zasnovana papska država.

http://isra-news.net/2014/05/sila-surovog-antisemitizma-katolicka-crkva/

EGW O TROJSTVU, ORIGINALNI RUKOPISI:

https://scontent-b-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xpa1/t1.0-9/q71/s720x720/10407637_256139777915191_8504763097641065844_n.jpg



Oni koji se suprote adventističkom verovanju u Trojstvo vrlo rado postavljaju pitanje zašto sestra Vajt ne koristi reč Trojstvo (iako koristi druge reči koje znače isto), ali ne daju odgovor na pitanje zašto ona ne piše protiv Trojstva ili protiv F. M. Vilkoksa, prominentnog adventističkog vođe, urednika Rivju end heralda (Review and Herald), koga je ona lično izabrala kao jednog od poverenika nad njenom zaostavštinom, a koji je izrazio ne samo svoje verovanje u Trojstvo, nego ga proglasio i kao verovanje cele crkve. Teško da bi jedno navodno “strašno” krivoverje koje ovi portivnici Trojstva ističu prošlo nezapaženo pred očima Božjeg proroka.
Verovanja koje je Vilkoks napisao 1913. godine, 1931. godine je ušlo u izjavu adventističkih 22 verovanja, a drugo verovanje je glasilo skoro identično onome što je Vilkoks napisao 18 godina ranije:
“2. Da se Božanstvo ili Trojstvo sastoji od Večnog Oca, ličnosti, duhovnog Bića, svemoćnog, sveprisutnog, sveznajućeg, beskonačnog u mudrosti i ljubavi; od Isusa Hristosa, Sina Večnog Boga, kroz koga je stve stvoreno i kroz koga će se ostvariti spasenje otkupljenih; i od Svetog Duha, trećeg lica Božanstva, velikog činioca oživljavanja u delu otkupa.”
(“2. That the Godhead, or Trinity, consists of the Eternal Father, a personal, spiritual Being, omnipotent, omnipresent, omniscient, infinite in wisdom and love; the Lord Jesus Christ, the Son of the Eternal Father, through whom all things were created and trough whom the salvation of the redeemed hosts will be accomplished; the Holy Spirit, the third person of the Godhead, the great regenerating power in the work of redemption. Matt. 28:19” - “Fundamental Beliefs of Seventh-Day Adventists”, 1931, SDA Yearbook, p. 377)
F. M. Vilkoks je takođe te 1931.godine potvrdio to službeno učenje crkve sledećim rečima:
"Mi prepoznajemo božansko Trojstvo - Oca, Sina i Svetog Duha – pri čemu svaki od njih poseduje posebnu i odvojenu ličnost ali jedno u prirodi i svrsi, tako spojeni u tom beskrajnom jedinstvu, da apostol Jakov govori o njima kao 'jednom Bogu' (Jakov 2:19)."
("We recognize the divine Trinity,—the Father, the Son, and the Holy Spirit,—each possessing a distinct and separate personality, but one in nature and in purpose, so welded together in this infinite union that the apostle James speaks of them as 'one God'. James 2:19. " - F. M. Wilcox, "Christ Is Very God," Review and Herald, CVIII, October 29, 1931, 3.)

Evo šta su naši pioniri pisali o Trojstvu. Svi ovi članci su napisani u Adventističkim publikacijama, i svi su napisani još dok je sestra Ellen White bila živa. Zašto se onda ona nije protivila ovakvim učenjima ako ona nije vjerovala u Trojstvo, kao što neki tvrde? Ona se nikada nije ustručavala da ukori braću i sestre koji su poučavali nešto što nije bilo u skladu sa onim što joj je Bog otkrio. Nije se ustručavala da ukori dr Kellog-a, kojeg su ona i James White objeručke podržavali ili A. F. Balendžera (A. F. Ballenger) i pokret “svetog tela” (“holy flesh”), kao što se nije ustručavala da ukori ni mnoge druge koji su skretali sa puta istine i kojima je slala upozorenja koja joj je Bog davao. Kako to da nije uputila nijednu primedbu ovoj braći koja su pisala o Trojstvu?
- Biblijsko proučavanje pod naslovom “Trojstvo” potvrđuje “tri različite osobe na nebu” (Charles L.Boyd, "The Trinity" Bible Echo and Signs of the Times, October 15, 1890, p. 315 )
- Članak pod naslovom “Sveti duh je ličnost”, potvrdjuje da je Sveti Duh treća ličnost Božanstva. (R. A. Underwood, "The Holy Spirit a Person," RH, May 17, 1898, p. 310, 311)
- Članak pod naslovom “Sjedinjene ličnosti” još više pokazuje novi naglasak među adventistima o tri Božanske ličnosti. O Duhu Svetome se govori kao o onome “koga šalje Otac i Sin.” On poseduje ličnost jer “on će nam obznaniti svoju ličnost, ali uvek u živoj zajednici sa Hristom.” I ono što je svakako začudilo čitaoce onog vremena, a možda i neke danas, je upotreba izraza “trojedan Bog” (“triune God”). “Ljubazni, neka vam on [Sveti Duh] objavi kako su nenadmašno lepe sjedinjene (“blended”) ličnosti našeg trojednog Boga, manifestovane kroz ličnu prisutnost Svetoga Duha”. Ovo je svakako jedna od prvih upotreba izraza “trojedan Bog” u adventističkoj literaturi, a da ima pozitivnu konotaciju. (Blended Personalities, The King's Messenger, RH April 3, 1900, p.210)
- Članak pod naslovom “Biblijski časovi”, izveštaj da su u našoj školi u Engleskoj te godine među ostalim proučavali i o prirodi “trojednog Boga”. (H. Camden Lacey, "The Bible Classes," The Missionary Worker, London, 6 June 1906, p. 91. 41)
- Članak pod naslovom “Služba Svetoga Duha”, Sveti Duh je “treće lice Božanstva” i on je “naslednik i predstavnik Spasitelja”. (A.G. Daniells, "The Ministry of the Holy Spirit," HR, November 22, 1906, p. 6)
- U pitanjima o verovanjima Adventista, sekcija “2089 – Sveti Duh”, “nema sumnje da [Adventisti] veruju da je Sveti duh Treće lice Božanstva, ali kako tu osobu tačno treba razumeti je pitanje koje ne možemo da odgovorimo…” (C.M. Wilcox, "2089.- The Holy Spirit, "Signs of the Times, May 22, 1907, p. 322)
- Članak pod naslovom “Da li je Gavrilo Sveti Duh?”. Sveti Duh nije andjeo Gavrilo jer je Sveti Duh osoba Trojstva. Svi atributi koji se pripisuju Ocu se pripisuju Sinu i svi atributi koji se pripisuju Ocu i Sinu se pripisuju Svetom Duhu (S. N. Haskell, "Is Gabriel the Holy Spirit?" Bible Training School, June 1907, p. 10)
- Članak “Trojstvo”, dokazuje da se Božanstvo sastoji od “tri živa bića nebeskog tria”. (R. Hare, "The Trinity", Australian Union Conference Record, July 19,1909)
- Članak “Učenje zajednice biblijskim doktrinama”, prema prvoj lekciji pod naslovom “Trojstvo” kaže se da postoje “tri ličnosti” koje “čine Božanstvo” i “Sveti Duh je treća ličnost u Svetom Trojstvu”. ("Society Studies in Bible Doctrines, Lesson I - The Trinity," Youth's Instructor, October 19, 1909, p. 12, 13)
- Članak “Sveti Duh”. “U samom prvom poglavlju 1. Mojsijeve mi imamo otkirvenog velikog trojednog Boga, Oca, Sina i Svetog Duha” (“The Holy Spirit”, The Oriental Watchman, December 12, 1910, p 13).
- Serija članaka pod nazivom “Božanstvo – Bog Otac”, “Druga lice Božanstva – Isus Hristos” i “Treće lice Božanstva – Sveti Duha”. (M. E. Stewart, "The Divine Godhead -God, the Father," HR, 15 December 1910, p. 8, "The Second Person of the Godhead – Jesus Christ," HR, 22 December 1910, p. 5; "The Third Person of the Godhead - the Holy Spirit," HR, 29 December 1910, p. 4, 5.)
- Članak “Radnici za muslimane i najbolji pristup”, objašnjava da u prvom kontaktu sa muslimanima treba “izbegavati predstavljanje Trojstva, naročito javno” (JL Shaw, "Workers for Moslems and Best Methods of Approach," RH, May 18, 1911, p. 10)
- Kniga “Biblijske Doktrine”, u poglavlju “Božanstvo” on navodi da Otac, Sin i Sveti Duh su “tri osobe” koje “čine Božanstvo” ili “Trojstvo” (O.A. Johnson, Bible Doctrines Containing 150 Lessons, College Place, WA: Press of Walla Walla College, 1910, p. 13, 15-17)
- Članak “Trojstvo”, “Božanstvo je sastavljeno od tri lična bića, i tri su jedno”, sva tri lica Božanstva su učestvovala u stvaranju. (W.R. French,"The Trinity", RH, December 19, 1912, p. 5, 6)
- Knjiga “Služba Svetoga Duha” (G.B. Thompson, The Ministry of the Spirit, Washington, DC: Review and Herald, 1914)
- Članak “Molitva, biblijsko proučavanje i pobeda nad grehaom”, “u Hristu prebiva punina Božanstva telesno. U Bibliji se Trojstvo susreće i naš odnos prema Bibliji je jednostavna manifestacija našeg odnosa prema Bogu, Svetom Duhu i našem Spasitelju Isusu Hristu”. (S. N. Haskell, “Prayer, Bible Study, and Victory Over Sin”, HR, November 12, 1914.)
- Članak pod naslovom “Božji poziv”. Podnaslovi “Poziv Boga Sina” i “Poziv Boga Duha Svetoga”. Poziv trojednog Boga: “‘Daj mi svoje srce’. Priče 23:26. To je glas trojednog Boga. Otac, Sin i Sveti Duh se ujedinjuju u ovom ozbiljnom pozivu ljubavi.” (W. Letterman Smith,"The Call of God", RH, January 7, 1915, p. 5).
Sve ove članke možete naći u orginalu na http://documents.adventistarchives.org/default.aspx

100 Citata od EGW da je Sveti Duh Osoba, TREĆA Osoba nebeskog Tria i jedan od TRI VELIKODOSTOJNIKA:

"Sveti Duh je Hristov Predstavnik, ali ne u ljudskom obličju, pa je od tog obličja nezavisan. Zato što je nosio ljudsku prirodu, Hristos nije mogao biti lično na svakom mestu. Prema tome, za njih je bilo bolje da ode Ocu i pošalje Duha da bude Njegov Naslednik na Zemlji. Tada niko neće imati nikakvu prednost koju mu donosi prebivalište ili lični dodir sa Hristom. Posredstvom Duha svi će moći da pristupe Spasitelju. U ovom smislu On će im biti bliži nego da se nije vazneo na Nebo." ("The Holy Spirit is Christ's representative, but divested of the personality of humanity, and independent thereof. Cumbered with humanity, Christ could not be in every place personally. Therefore it was for their interest that He should go to the Father, and send the Spirit to be His successor on earth. No one could then have any advantage because of his location or his personal contact with Christ. By the Spirit the Saviour would be accessible to all. In this sense He would be nearer to them than if He had not ascended on high.” - The Desire of Ages, p. 669.)
"Sveti Duh je Utešitelj, u Hristovo ime. On oličava Hrista, a ipak je zasebna ličnost. Mi možemo imati Svetoga Duha ako ga tražimo i ako imamo običaj da se okrenemo i imamo poverenje u Boga rađe nego u bilo koje ograničeno ljudsko biće koje može da pogreši." ("The Holy Spirit is the Comforter, in Christ's name. He personifies Christ, yet is a distinct personality. We may have the Holy Spirit if we ask for it and make it [a] habit to turn to and trust in God rather than in any finite human agent who may make mistakes.” 20MR 324).
"Ograničen čovekovom prirodom, Hristos nije mogao da bude lično na svakom mestu; stoga je radi njih samih morao da ih napusti i da ode k svom Ocu te da pošalje Svetoga Duha da bude Njegov naslednik na Zemlji. Sveti Duh je On lično, lišen ličnosti u ljudskom obliku i prema tome nezavisan. On će se predstavljati kao Sveprisutan, svojim prisustvom na svakom mestu kroz svog Svetog Duha. 'A utešitelj Duh Sveti, kojega će Otac poslati u ime moje, On će vas (iako nevidljiv za vas) [Elen Vajt je dodala ovu rečenicu] naučiti svemu i napomenuće vam sve što vam rekoh” (Jovan 14,26). 'Nego vam ja istinu govorim: bolje je za vas da ja idem: jer ako ja ne idem, utešitelj neće doći k vama; ako li idem, poslaću ga k vama.' (Jovan 16:7)." ("Cumbered with humanity, Christ could not be in every place personally; therefore it was altogether for their advantage that He should leave them, go to His father, and send the Holy Spirit to be His successor on earth. The Holy Spirit is Himself divested of the personality of humanity and independent thereof. He would represent Himself as present in all places by His Holy Spirit, as the Omnipresent. 'But the Comforter, which is the Holy Ghost, whom the Father will send in My name, He shall (although unseen by you), [THIS PHRASE WAS ADDED BY ELLEN WHITE.] teach you all things, and bring all things to your remembrance, whatsoever I have said unto you.' (John 14:26) 'Nevertheless I tell you the truth; It is expedient for you that I go away: for if I go not away, the Comforter will come not unto you; but if I depart, I will send Him unto you.' (John 16:7) - 14MR 23)
"Opisujući svojim učenicima službu Svetoga Duha, Isus je želeo da ih nadahne radošću i nadom koja je nadahnjivala i Njegovo srce. Radovao se za tu obilnu pomoć koju je osigurao svojoj Crkvi. Sveti Duh je bio najveći od svih darova koje je mogao izmoliti od svog Oca za uzdizanje svoga naroda. Sveti Duh treba da im bude podaren kao sila koja preporađa, jer bi bez nje Hristova žrtva bila beskorisna. Sila zla vekovima je jačala i ljudi su se začuđujućom pokornošću potčinjavali sotonskom ropstvu. Čovek može da se odupre i pobedi greh jedino moćnim delovanjem Trećeg lica Božanstva, koje će doći sa neizmenjenom silom u punini božanske moći. Duh čini delotvornim ono što je izvojevao Otkupitelj sveta. Duh Sveti čisti srce. Posredstvom Duha vernik postaje sudeonik u božanskoj prirodi. Hristos je podario svoga Duha kao božansku silu u savlađivanju svih nasleđenih i stečenih sklonosti ka zlu i da Crkva primi pečat Njegovog karaktera." ("In describing to His disciples the office work of the Holy Spirit, Jesus sought to inspire them with the joy and hope that inspired His own heart. He rejoiced because of the abundant help He had provided for His church. The Holy Spirit was the highest of all gifts that He could solicit from His Father for the exaltation of His people. The Spirit was to be given as a regenerating agent, and without this the sacrifice of Christ would have been of no avail. The power of evil had been strengthening for centuries, and the submission of men to this satanic captivity was amazing. Sin could be resisted and overcome only through the mighty agency of the Third Person of the Godhead, who would come with no modified energy, but in the fullness of divine power. It is the Spirit that makes effectual what has been wrought out by the world's Redeemer. It is by the Spirit that the heart is made pure. Through the Spirit the believer becomes a partaker of the divine nature. Christ has given His Spirit as a divine power to overcome all hereditary and cultivated tendencies to evil, and to impress His own character upon His church." - DA 671.2)
"Kada Božji narod pretražuje Pismo sa željom da zna šta je istina, Isus je prisutan u ličnosti svog predstavnika, Svetoga Duha, oživljavaljući srca poniznih i skrušenih." ("When God's people search the Scriptures with a desire to know what is truth, Jesus is present in the person of His representative, the Holy Spirit, reviving the hearts of the humble and contrite ones." - 12 Manuscript Releases, 145, 1898)
"Moramo da shvatmo da Sveti Duh, koji je isto toliko ličnost kao što je Bog ličnost, hoda ovim prostorima." (Iz govora studentima škole u Avondale) ("We need to realize that the Holy Spirit, who is as much a person as God is a person, is walking through these grounds. - Evangelism, 616, 1899, From a talk to the students at the Avondale School.)
"Sveti Duh je ličnost jer On svedoči našem duhu da smo deca Božja. Kada se desi ovo svedočanstvo, ono sa sobom nosi svoj sopstveni dokaz. U tom momentu, mi verujemo i sigurni smo da smo deca Božja… Sveti Duh ima ličnost, inače On ne bi mogao da svedoči našem duhu i našim duhom da smo deca Božja. On mora da bude božansko lice, inače ne bi mogao da dokuči tajne koje leže u Božjem umu. 'Jer ko od ljudi zna šta je u čoveku osim duha čovečijega koji živi u njemu? Tako i u Bogu što je niko ne zna osim Duha Božijega.' " ("The Holy Spirit is a person, for He beareth witness with our spirits that we are the children of God. When this witness is borne, it carries with it its own evidence. At such times we believe and are sure that we are the children of God. . . . The Holy Spirit has a personality, else He could not bear witness to our spirits and with our spirits that we are the children of God. He must also be a divine person, else He could not search out the secrets which lie hidden in the mind of God. “For what man knoweth the things of a man, save the spirit of man which is in him? even so the things of God knoweth no man, but the Spirit of God.” - Evangelism, 616-617, 1906)
"Kada se uzneo sa zemlje, Hristos je odredio dar za sve one koji su verovali u Njega i one koji će verovati u Njega. Kakav poklon bi mogao podariti, a koji je dovoljno vredan da označi i oblagodari Njegovo uznesenje na posrednički tron? To mora da bude dostojno Njegove veličine i Njegovog kraljevstva. On je odlučio da pošalje svog Predstavnika, treće lice Božanstva. Ovaj poklon ne može biti nadmašen." ("Christ determined that when He ascended from this earth He would bestow a gift on those who had believed on Him and those who should believe on Him. What gift could He bestow rich enough to signalize and grace His ascension to the mediatorial throne? It must be worthy of His greatness and His royalty. He determined to give His representative, the third person of the Godhead. This gift could not be excelled." - My Life Today, 36)
“Hristos kao posrednik, je veliki Poslanik u delu otkupa. Sveti Duh je Njegov predstavnik u našem svetu i izvršava božansku nameru dodeljivanja palom čoveku sile odozgo, da bi on mogao da bude pobednik.” (“Christ, as Mediator, is the great Minister in the work of redemption. The Holy Spirit is His representative in our world, to execute the divine purpose of bringing to fallen man power from above, that he may be an overcomer.”—7 Bible Commentary, 922)
“Gospod Isus radi kroz Svetoga Duha, jer je On Njegov predstavnik.” (“The Lord Jesus acts through the Holy Spirit; for it is His representative.”—Messages to Young People, 55.)
“On [Hristos] će posredovati za njih i poslaće im Njegovog vlastitog predstavnika, Svetoga Duha, koji bi im se pridružio u njihovom radu. Ovaj predstavnik neće se pojaviti u ljudskom obliku, ali kroz veru, oni koji veruju u Hrista, će moći da ga vide i prepoznaju.” (“He [Christ] would intercede for them, and would send them His own representative, the Holy Spirit, who would attend them in their work. This representative would not appear in human form, but by faith would be seen and recognized by all who should believe in Christ.”—Review, October 26, 1896.)
“Spasitelj je obećao da će njegovo prisustvo biti uvek sa njima. On će kroz Svetoga Duha biti čak i bliže njima nego što je bio kada je vidljivo hodao među njima.” (“The Saviour promised that His presence would be always with them. Through the Holy Spirit He would be even nearer to them than when He walked visibly among men.”—Ministry of Healing, 104)
“Isus ih je uverio da će poslati Utešitelja kao ekvivalent za Njegovo vidljivo prisustvo.” (“Jesus had assured them that He would send the Comforter, as an equivalent for His visible presence.”— 3 Spirit of Prophecy, 256.)
“Oni koji odbacuju Duha istine stavljaju sebe pod kontrolom duha koji se suproti Reči i radu Božjem. Oni mogu za neko vreme da nastave da naučavaju neke elemente istine, ali odbijanje da prihvate sve svetlo koje Bog šalje, nakon određenog vremena, će ih staviti tamo gde će raditi delo lažnog stražara… Uvek će biti onih koju su u potrazi za nečim novim i koji rastežu i proceđuju Božju Reč da bi je napravili da podržava njihove ideje i teorije.” (“Those who reject the Spirit of truth place themselves under the control of a spirit that is opposed to the Word and work of God. For a time they may continue to teach some phases of the truth, but their refusal to accept all the light God sends will after a time place them where they will do the work of a false watchman . . There will always be those who are seeking for something new and who stretch and strain the Word of God to make it support their ideas and theories.”—Sermons and Talks, Vol. 1, 385, 387 Manuscript 125, September 4, 1907).
“Kroz Duha koji istražuje sve, čak i dubine Božje, su bile otkrivene dragocene istine koje se ne mogu opisati olovkom ili glasom.” (“By the Spirit which searches all things, even the deep things of God, have been revealed precious truths which cannot be described by pen or voice.”— Sons and Daughters of God, 34)
“Svetog Duha su željno tražili u proročkim školama.” (“The Holy Spirit was eagerly sought for in the schools of the prophets.”—12 Manuscript Releases, 147. Manuscript 69, June 19, 1908)
“Sveti Duh se sjedinjuje sa silama blagodati koje je Bog obezbedio da se okrenu duše ka Hristu.” (“The Holy Spirit unites with the powers of grace that God has provided to turn souls to Christ.”— Review, July 18, 1907)
“Pre ovoga, Duh je bio na svetu. Od samog početka dela iskupljenja, On je uticao na ljudska srca. Ali dok je Hristos bio na zemlji, učenici nisu želeli drugog pomoćnika. Sve dok nisu bili lišeni njegove prisutnosti oni nisu osetili potrebu za Duhom i onda bi on došao.” (“Before this the Spirit had been in the world; from the very beginning of the work of redemption He had been moving upon men’s hearts. But while Christ was on earth, the disciples had desired no other helper. Not until they were deprived of His presence would they feel their need of the Spirit, and then He would come.”—Desire of Ages, 669)
“Dok Isus služi u Svetinji na visini, On posredstvom svoga Svetoga Duha radi kroz Svoje zemaljske vesnike.” (“While Jesus ministers in the true Sanctuary above, He is through His Holy Spirit working through His earthly messengers.”—Counsels on Health, 545)
“Oni će shvatiti da nema nikakvog prekida u zajednici i nikakvog smanjenja sile kao posledica Spasiteljevog odsustva. Dok Isus služi u Svetinji na visini, On je još uvek, kroz Svog Duha, sluga crkvi na zemlji… Njegova okrepljujuća prisutnost je još uvek sa Njegovom crkvom.” (“They would realize no break in their communion, and no diminution of power because of the Saviour’s absence. While Jesus ministers in the Sanctuary above, He is still by His Spirit the minister of the church on earth . . His energizing presence is still with His church.”—Desire of Ages, 166)
“Služba Svetoga Duha je jasno naznačena u Hristovim rečima. “I kad on dođe pokaraće svijet za grijeh, i za pravdu, i za sud” (Jovan 16:8). Sveti Duh osuđuje greh. Ako grešnik odgovori na oživljavajući uticaj Duha, on će biti doveden do pokajanja i pokrenut na važnost poštovanja božanskih zahteva… Nakon što je doneo ubeđenje o grehu, i predstavio umu principe pravednosti, Sveti Duh ukida ljubav prema stvarima ovoga sveta i ispunjava dušu željom za svetošću. Spasitelj izjavljuje: “Uputiće vas na svaku istinu” (Jovan 16:12). Posvećenje celog bića će se dogoditi ako ljudi žele da budu oblikovani. Duh će uzeti od Božjega i to zapečatiti u dušu. Kroz Njegovu silu život će biti učinjen tako jasnim da niko ne mora više da greši.” (“The office of the Holy Spirit is distinctly specified in the words of Christ: ‘When He is come, He will reprove the world of sin, and of righteousness, and of judgment.” John 16:8. It is the Holy Spirit that convicts of sin. If the sinner responds to the quickening influence of the Spirit, he will be brought to repentance and aroused to the importance of obeying the divine requirements . . Having brought conviction of sin, and presented before the mind the standard of righteousness, the Holy Spirit withdraws the affections from the things of this earth and fills the soul with a desire for holiness. ‘He will guide you into all truth’ (John 16:13), the Saviour declared. If men are willing to be molded, there will be brought about a sanctification of the whole being. The Spirit will take the things of God and stamp them on the soul. By His power the way of life will be made so plain that none need err therein.”—Acts of the Apostles, 52-53)
“Uticaj Svetoga Duha je Hristov život u duši. Mi ne vidimo Hrista i ne razgovaramo sa Njime, nego je Njegov Sveti Duh tako bilizu nas na jednom mestu kao i na drugom. On radi kroz i u svakome ko prima Hrista. Oni koji upoznaju prebivanje Duha će otkriti Duhovni rod – ljubav, radost, mir, krotost, dobortu, veru.” (“The influence of the Holy Spirit is the life of Christ in the soul. We do not see Christ and speak to Him, but His Holy Spirit is just as near us in one place as in another. He works in and through every one who receives Christ. Those who know the indwelling of the Spirit reveal the fruits of the Spirit—love, joy, peace, long-suffering, gentleness, goodness, faith.”— 12 Manuscript Releases, 261. Manuscript 41, 1897).
“Pentakost im je doneo prisustvo Utešitelja, za koga je Hristos rekao ‘on će biti u vama’… Od tada, Hristos je trebao da prebiva neprestano u srcima Svoje dece. Njihova zajednica sa Njime je bliža nego da je On lično bio sa njima.” (“And Pentecost brought them the presence of the Comforter, of whom Christ had said, He ‘shall be in you’ . . Henceforth, through the Spirit, Christ was to abide continually in the hearts of His children. Their union with Him was closer than when He was personally with them.”— Steps to Christ, 74-75)
“Ali, vreme [nakon Hristovog vaznesenja] je sada došlo. Duh je čekao Hristovo raspeće, vaskrsenje, i vaznesenje. Deset dana su učenici upućivali svoje molbe za izlivanje Duha, a i Hristos na nebu je dodao svoje posredovanje. Za ovo je bila prilika Njegovog vaznesenja i inauguracije koja je bila slavlje na nebu. On se uzneo na visine i zaplenio plen, i sada je tražio dar Duha da bi mogao da ga izlije na svoje učenike.” (“But the time [after Christ’s ascension] had now come. The Spirit had been waiting for the crucifixion, resurrection, and ascension of Christ. For ten days the disciples offered their petitions for the outpouring of the Spirit, and Christ in heaven added His intercession. This was the occasion of His ascension and inauguration, a jubilee in heaven. He had ascended on high, leading captivity captive, and He now claimed the gift of the Spirit, that He might pour it out upon His disciples.” ST, December 1, 1898 par. 5)
“Zar niste strahovali od Svetoga Duha? Povremeno je taj Duh dolazio sa sveprožimajućim uticajem u školu u Batl Krik i u druge škole. Da li ste prepoznali Njegovo prisustvo? Da li ste mu upriličili čast koja se daje nebeskom vesniku? Kada se činilo da je Duh uticao na mlade, da li ste rekli: “Hajde da ostavimo po strani sve studije, jer je očigledno da imamo među nama nebeskog gosta? Dajmo hvalu i čast Bogu.” Da li ste sa skrušenim srcem poklonili u molitvi sa vašim učenicima, moleći da bi mogli da dobijete blagoslov koji vam je Gospod ponudio.” (“Have you not been afraid of the Holy Spirit? At times this Spirit has come with all-pervading influence into the school at Battle Creek and into the schools at other places. Did you recognize His presence? Did you accord Him the honor due to a heavenly messenger? When the Spirit seemed to be striving with the youth, did you say: "Let us put aside all study, for it is evident that we have among us a heavenly guest? Let us give praise and honor to God." Did you, with contrite hearts, bow in prayer with your students, pleading that you might receive the blessing that the Lord was presenting to you? 8T 61.2)
“Sveti Duh dolazi na svet kao Hristov predstavnik… Sveti Duh je često dolazio u naše škole, a nije bio prepoznat nego je bio tertiran kao stranac, možda čak i kao uljez. Svaki nastavnik bi trebao da zna i pozdravi ovog nebeskog Gosta.” (“The Holy Spirit comes to the world as Christ’s representative . . The Holy Spirit has often come to our schools, and has not been recognized, but has been treated as a stranger, perhaps even as an intruder. Every teacher should know and welcome this heavenly Guest.”—Counsels to Teachers, 68)
“Sveti Duh voli da se obrati mladima, i da otkrije za njih blaga i lepote Božje Reči. Obećanja koje je izgovorio veliki Učitelj će obuzeti čula i oživeti dušu sa duhovnom snagom koja je božanska.” (“The Holy Spirit loves to address the youth, and to discover to them the treasures and beauties of God’s Word. The promises spoken by the great Teacher will captivate the senses and animate the soul with a spiritual power that is divine.”—Christ’s Object Lessons, 132)
“Utešitelj je nazvan ‘Duhom istine’. On radi da uspostavi i održi istinu. On prvo prebiva u srcu kao Duh istine, i tako postaje Utešitelj. Postoji spokoj i mir u istini i pravi mir i spokoj se ne može naći u laži. Sotona dobija silu nad umom kroz lažne teorije i tradiciju. Usmeravajući ljude na lažne standarde, on izgrađuje loš karakter. Sveti Duh govori razumu kroz Pismo i zapečaćuje istinu u srce. Tako on izobličuje greške i izbacuje ih iz duše. Kroz Duha istine koji radi kroz Reč Božju, Hristos sebi prisvaja Svoj izabrani narod.” (“The Comforter is called ‘the Spirit of truth.’ His work is to define and maintain the truth. He first dwells in the heart as the Spirit of truth, and thus He becomes the Comforter. There is comfort and peace in the truth, but no real peace or comfort can be found in falsehood. It is through false theories and traditions that Satan gains his power over the mind. By directing men to false standards, he misshapes the character. Through the Scriptures the Holy Spirit speaks to the mind, and impresses truth upon the heart. Thus He exposes error, and expels it from the soul. It is by the Spirit of truth, working through the Word of God, that Christ subdues His chosen people to Himself.”—Desire of Ages, 671)
“Od dana Pedesetnice pa do danas, Utešitelj je poslat svima koji su se potpuno predali Gospodu u Njegovoj službi. Svima koju su prihvatili Hrista kao ličnog Spasitelja, Sveti Duh je došao kao savetnik, onaj koji ih posvećuje, koji je vodič i svedok.” (“From the Day of Pentecost to the present time, the Comforter has been sent to all who have yielded themselves fully to the Lord and to His service. To all who have accepted Christ as a personal Saviour, the Holy Spirit has come as a counselor, sanctifier, guide, and witness.”—Acts of the Apostles, 49)
“Hristos je iščekivao vreme kada je Sveti Duh, kao Njegov predstavnik, trebao doći da uradi divan posao kroz Njegove zasluge, i osećao je prednost da obavesti o Njegovom izlivanju svoje učenike.” (“Christ looked forward to the time when the Holy Spirit, as His representative, should come to do a wonderful work in and through His merits; and He felt privileged to communicate His relief to His disciples.”—Testimonies to Ministers, 402)
“‘Kad dakle vi, zli budući, umete dobre dare davati deci svojoj, koliko će više Otac nebeski dati Duha svetoga onima koji ištu u njega?’ Sveti Duh, Njegov [Očev] predstavnik je najvećih od svih darova. Svi ‘dobri dari’ su uračunati u to. Sam Tvorac nam ne može dati ništa više, ništa bolje.” (“If ye, then, being human and evil, "know how to give good gifts unto your children: how much more shall your heavenly Father give the Holy Spirit to them that ask Him?" (Luke 11:13). The Holy Spirit, the representative of [the Father] Himself, is the greatest of all gifts. All ‘good things’ are comprised in this. The Creator Himself can give us nothing greater, nothing better.”—Mount of Blessing, 132)
“Oni su trebali da se bore sa nadprirodnim silama i zato im je obećana nadprirodna pomoć. Sva inteligencija neba je u ovoj armiji, u čijim redovima su i veći od anđela. Sveti Duh, predstavnik Vojvode vojske Gospodnje., dolazi dole da upravlja borbom.” (“They are to contend with supernatural forces, but they are assured of supernatural help. All the intelligences of heaven are in this army. And more than angels are in the ranks. The Holy Spirit, the representative of the Captain of the Lord’s host, comes down to direct the battle.”—Desire of Ages, 352)
“Postavite vaš um i volju tamo gde Sveti Duh može da ih dostigne, jer on neće da radi kroz nečiji drugi um i savest da bi dostigao do vas. Kroz iskrenu molitvu za mudrost, učinite Božju reč predmetom vašeg izučavanja. Prihvatite savet posvećenog razuma koji je potpuno predan Bogu.” (“Place your mind and will where the Holy Spirit can reach them, for He will not work through another man’s mind and conscience to reach yours. With earnest prayer for wisdom, make the Word of God your study. Take counsel of sanctified reason, surrendered wholly to God.”—7 Testimonies, 214)
“Svi oni koji posvete Bogu dušu, telo i duh, će konstantno primati nove zalihe fizičke i mentalne snage. Neiscrpne zalihe neba su na njihovom raspolaganju. Hristos im daje dah svog Duha, život svog vlastitog života. Sveti Duh upotrebljava svoju najveću silu da radi u srcu i umu. Božja blagodat uvećava i umnožava njihove sposobnosti i svako savršenstvo božanske prirode dolazi da im pomogne u poslu spasavanja duša.” (“All who consecrate soul, body, and spirit to God will be constantly receiving a new endowment of physical and mental power. The inexhaustible supplies of heaven are at their command. Christ gives them the breath of His own spirit, the life of His own life. The Holy Spirit puts forth its highest energies to work in heart and mind. The grace of God enlarges and multiplies their faculties, and every perfection of the divine nature comes to their assistance in the work of saving souls.” (DA 827)
“Ne zaboravite da imate Utešitelja, Svetoga Duha, koga je Hristos postavio. Vi nikada niste sami. Ukoliko ćete slušati glas koji sada govori vama, ako ćete odgvoriti bez odlaganja na kucanje na vrata vašeg srca, ‘Uđi Gospode Isuse da mogu da večeram sa Tobom i Ti sa mnom,’ nebeski Gost će ući.” (“Do not forget that you have a Comforter, the Holy Spirit, which Christ has appointed. You are never alone. If you will listen to the voice that now speaks to you, if you will respond without delay to the knocking at the door of your heart, ‘Come in, Lord Jesus, that I may sup with Thee, and Thee with me,’ the heavenly Guest will enter.”—Adventist Home, 350. Letter 124,1897)

Kent Hovinda optuzio tuzilac koji je dokazani pedofil,(koji se kasnije obesio u zatvoru).Sada posle 10 godina zatvora Kent Hovinda ne zele da puste vec mu nalaze nove optuzbe,ocigledno im smeta svojom pricom protiv evolucije.

https://www.youtu...Pud6V6DOxM

ДА ЛИ ТРЕБА ДА СЛАВИМО ТРАДИЦИЈЕ ЗАСНОВАНЕ НА ЛАжИМА: СРЕЋАН ВАМ ПРАЗНИК КОЈИ НИЈЕ ДАН ХРИСТОВОГ РОЂЕЊА

https://facebookreportermonitor.wordpress.com/2013/12/25/da-li-treba-da-slavimo-tradicije-zasnovane-na-lazima-srecan-vam-praznik-koji-nije-dan-hristovog-rodjenja/


ДА ЛИ ТРЕБА ДА СЛАВИМО ТРАДИЦИЈЕ ЗАСНОВАНЕ НА ЛАжИМА: СРЕЋАН ВАМ ПРАЗНИК КОЈИ НИЈЕ ДАН ХРИСТОВОГ РОЂЕЊА
Posted on 25. децембар 2013. by Lilly Tatic 8 коментара






5 Votes


1-knjiga-glavnaDrugim rečima kalendar koji je zasnovan na crkvenom propagiranom datumu Isusovog rođenja je pogrešan.
Mali Denis (Dionizije) je 527-e zvanično potvrdio Konstantinovu želju da se Isusov rođendan slavi 25.12., te da je prva godina nove ere poklapa s navodnom prvom godinom Isusova života. Nikada nije pronađen nijedan jedini pismeni podatak da su ove kalkulacije tačne ili bliske istini.
Koncept kalendara -pre i posle Hrista- ili poznate skracenice „AD“ Anno Domini, je u kalendarski sistem takođe uveo već poznati monah Dionizije iliti Mali Denis. Obzirom da je ovaj redovnik bio iz Istočne Europe, te je pisao o mučenju i ubijanju hrišćana od strane cara Dioklecijana, Denis je došao na ideju kako da se Dioklecijanu osveti tako što će ga izbaciti iz tradicionalnog rimskog kalendara koji se bazirao na Aurelijanskim osnovama gde je car – cezar i „Nepobedivo Sunce“ imao središnju ulogu. Tako je smislio kalendar u kojem je Isus preuzeo središnju ulogu umesto rimskog cara.
Tradicionalne jaslice su pogrešne, tvrdi bivši papa Benedikt XVI, nikakve životinje nisu prisustvovale Isusovom rođenju.
Sol Invictus nastao iz kulta Mitre, car Konstantin je datum rađanja “Nepobjedivog Sunca” pripisao rođenju Isusa od Nazareta.
Uzmemo li u obzir da je Konstantin stvorio današnju Bibliju, izbacujući delove koji mu se nisu sviđali, te da je licno nadzirao kako će izgledati i zvučati Stari i Novi Zavet, što je kulminiralo prvim crkvenim konzilom u Niceji 325.-e posle nove ere, ne treba nas čuditi da je ovaj car Istočnog Rimskog Carstva stvorio hrišćanske običaje iz mešavine paganskih i židovsko-hrišćanskih običaja, te da su se kroz vekove oni pretvorili u navodno izvorne hrišćanske običaje.

via DA LI TREBA DA SLAVIMO TRADICIJE ZASNOVANE NA LAZIMA: SRECAN VAM PRAZNIK KOJI NIJE DAN HRISTOVOG RODJENJA.

Jedan veoma neobican dogadjaj se desio 2012. godine. Samo nekoliko meseci po objavlivanju knjigeu kojoj je priznao da dan koji slavimo kao Bozic, nije zapravo dan kada se Isus Hrist rodio, Papa Benedikt se povukao sa polazaja. Sada već bivši papa, Benedikt XVI. je priznao je u svojoj knjizi, kako je crkva napravila pogrešku u datiranju Isusovog rođendana te da se Isus rodio nekoliko godina pre nove ere, drugim rečima kalendar koji je zasnovan na crkvenom propagiranom datumu Isusova rođenja je pogrešan.

Knjiga koju je papa Benedikt XVI. objavio je postala stvar prošlosti jer su se mediji koncentrirali na njegovu ostavku. Sam Vatikan je preživio niz potresa koji su jedan za drugim objavljivani u medija; manipulacije Vatikanske banke, homoseksualnost, korištenje prostitutki – muških i ženskih, orgije unutar Vatikanskih zidova, pedofilija i njeno skrivanje, rastrošnost crkve i brojne druge teme su ostavile po strani greške u današnjem kalendaru i pogresno datiran rođendan Isusa od Nazareta iako Božić slavi preko milijardu ljudi siromplanete.Zaboravljena knjiga s porukom koja bi trebalo da zanima hrišćane

Benedikt XVI je samo četiri meseca pre odstupanja s dužnosti pontifeksa objavio knjigu „Jesus of Nazareth – The Infancy Narratives,“ u kojoj otvoreno priznaje grešku jedne od najvećih hrišćanskih dogmi. Nakon dugogodišnjeg premišljanja treba li crkva priznati grešku u dogmatičkom učenju o navodnom datumu Isusovog rođenja, Benedikt XVI je odlučio na iscrpno istraživanje i prekopavanje vatikanske arhive kako bi ustanovio koliko je kalendarsko odstupanje od navodnog Isusovog rođenja i stvarnog datuma.

Da stvar bude gora grešku je napravio Dionizije Exiguus (ili Mali Denis) – monah iz Rusije koji je pogrešno kalkulisao i zapisao Isusov datum. Papa Ivan je od Dionizija tražio da mu tačno proračuna dan rodjenja, kako bi svi hrišćani svetkovali isti datum. Dionizije je 527-e zvanično potvrdio Konstantinovu želju da se Isusov rođendan slavi 25.12., te da je prva godina nove ere poklapa s navodnom prvom godinom Isusova života. Nikada nije pronađen nijedan jedini pismeni podatak da su ove kalkulacije tačne ili bliske istini.

Iako papa Benedikt sedam godina kalendarske greške, naziva „nekoliko godina pogrešne kalkulacije“ vrlo je znacajno da su se teolozi sirom sveta složili sa ovim papinim istrazivanjem i to bez obzira pripadaju li vatikanskoj ili nekoj drugoj hrišćanskoj opciji.

Koncept kratica A.D. - Anno Domini ili "Godine božje" dobiva poptuno drugačiji naglasak ako znamo kako je ta kratica nastala.

Koncept kalendara pre i posle Hrista ili poznate skracenice „AD“ Anno Domini, je u kalendarski sistem također uveo već poznati Dionizije to jest redovnik Mali Denis. Obzirom da je ovaj redovnik bio iz Istočne Europe, te je pisao o mučenju i ubijanju hrišćana od strane cara Dioklecijana, Denis je došao na ideju kako da se Dioklecijanu osveti tako što će ga izbaciti iz tradicionalnog rimskog kalendara koji se bazirao na Aurelijanskim osnovama gde je car – cezar i „Nepobedivo Sunce“ imao središnju ulogu. Tako je smislio kalendar u kojem je Isus preuzeo središnju ulogu umesto rimskog cara.

Papa poklanja kopiju svoje kontroverzne knjige jednom od svojih izdavača. Fotografija vlasništvo Reutersa.

Ova dva koncepta su se spojila u jedan do 731. godine, a iako Biblija ne spominje datum i godinu rođenja Isusa, monahove prepiske kalendara su se širile tadašnjom Evropom velikom brzinom i ubrzo su od kalkulacija postale nepogrešiva istina.

Tradicionalne jaslice su pogrešne, tvrdi bivši papa Benedikt XVI, nikakve životinje nisu nazočile Isusovu rođenju.

Papa je takođe otkrio još jednu stvar, a to je da nikakve životinje nisu prisustvovale Isusovom rođenju, te da su tradicionalne jaslice pogrešno predstavljena slika. Bez obzira na ove informacije papa smatra kako sve treba da ostane po starom jer su u pitanju prastare tradicije, čak i ako su zasnovane na laži, a menjanje godine na našim kalendarima bi stvorile sveopstuu pometnju.

Sol Invictus i Božić

Sol Invictus nastao iz kulta MItre, car Konstantin je datum rađanja "Nepobjedivog Sunca" pripisao rođenju Isusa od Nazareta.
Sol Invictus nastao iz kulta Mitre, car Konstantin je datum rađanja “Nepobjedivog Sunca” pripisao rođenju Isusa od Nazareta.

Kritičari su jasno stavili do znanja da papino istraživanje neće učiniti nikakve promene, ponajviše zbog izrazitog konzervativizma Vatikana te smatraju da je papa napravio ovu studiju tek nakon serija zamerki i otvorenih prigovora od strane teologa siromm sveta koji su Vatikanu prigovarali na zadržavanje informacija o pravom datumu Isusova rođenja, te su datum samog Božića pripisivali Konstantinovom slavljenju „Sol Invictusa“ čije svetkovine padaju baš na 25.12.

Prvi crkveni koncil je vođen od strane cara Konstantina, kojemu možemo zahvaliti za današnju Bibliju, crkveni ustroj i običaje.

Konstantin je slovio kao veliki hrišćanin no sebe je vezivao za „Nepobjedivo Sunce“ nazivajući se Invictus Constantinius, a taj kult je preneo i namenio svojoj vojsci, koja je na štitovima imala oznake nepobedivog sunca, u kasnijim hronikama, Sol Invictus je postao Isus Hrist i znak krsta.

Uzmemo li u obzir da je Konstantin stvorio današnju Bibliju, izbacujući delove koji mu se nisu sviđali, te da je licno nadzirao kako će izgledati i zvučati Stari i Novi Zavet, što je kulminiralo prvim crkvenim saborom u Niceji 325.-e posle nove ere Ne treba nas čuditi da je ovaj car Istočnog Rimskog Carstva stvorio hrišćanske običaje iz mešavine paganskih i jevrejsko-hrišćanskih običaja, te da su se kroz vekove oni pretvorili u navodno izvorne hrišćanske običaje.

Knjiga koja se dobro prodaje ali ništa ne menja

Papa Benedikt XVI. je u svojoj knjizi pokušao da prati Isusov život od rođenja do 12-e godine, kada je prema tradiciji prezentiran u Jerusalemskom hramu od strane njegovih roditelja.

Isus iz Nazareta, knjiga bivšeg pape Benedikta XVI, se prodaje u milijunskim godišnjim nakladama.

Početni tiraz ove knjige je dosegao broj od neverovatnih pet miliona kopija, a objavljena je u 50 zemalja na osam jezika. Za nepunih godinu dana ova knjiga je prevedena na još 12 jezika, sa publikacijama u ukupno 72 zemlje. Jedna od interesantnih stvari je da se ne zna gde će završiti novac od zarade na Benediktovoj knjizi, ali poznato je da krajnji primalac nije crkveni Caritas.

Knjiga "Isusova mladost" je prevedana na brojne svjestke jezike, no ništa neće uraditi po pitanju ispravljanja kalendarskih i crkvenih dogmi.

Anthony Valle, profesor teologije smatra da je, po prvi put, neki papa koristio naucna istraživanja kako bi ispravio crkvene greške, te da sam papa poziva na dodatna ispitivanja od strane drugih naucnika:

„Papa se ne buni protiv istorijskih i kritičkih metoda ispitivanja, u stvari on ih i sam koristi. Za divno čudo spojio je veru sa razumom kako bi bolje prezentirao rani Isusov život.“

Allesandro Speciale, vatikanski korespondent za CNN je otkrio da papa nije imao nameru da razotkrije laži i manipulacije vatikanskih mitova već je pokušao mitološkog Isusa iz jevanđelja da pretoči u istorijsku figuru koja je nekada živela i delovala na Bliskom istoku. Speciale takođe tvrdi da je papa, po prvi put, objavio istraživanja vezana za Bibliju kako bi se priznalo da je tradicionalno prihvaćeni Isusov rođendan pogrešno datiran uz napomenu:

„Papa je tradicionalista i konzervativac, on ne želi da vernici i ljudi sirom sveta menjaju svoje običaje, uključujući i običaj prikaza jaslica sa životinjama iako i sam papa priznaje da se takvo nešto nije dogodilo.“

Srednjovekovne greške ili nešto više

Greška Dionizija Exiguusa iz 527-e nove ere je uključivala i formalizaciju datuma Isusovog rođenja koji se do tada poznavalo tek u istočnom delu Rimskog Carstva, pa ipak moramo se setiti da su kritike na ime datuma i godine Isusovog rođenja bile poznate još od XVII veka kada su brojni teolozi pozivali crkvu da otkrije pravi datum rođenja Isusa Hrista.

Profesor klasičnih prirodnih i istorijskih nauka sa univerziteta u Warvick – Kevin Bucher, smatra da svi oni koji se bave istorijom i teologijom znaju da se Isus nije rodio na 25.12., ali takođe priznaje da zbog velikog crkvenog uticaja ne moze naci i shvatiti pravi datum iako je godina poznata.

Rođenje Isusa Hrista se poklapa s vladavinom kralja Heroda ali zapisi sa Bliskog istoka, zajedno s kamenim ostacima i hronikama jasno pokazuju kako je kralj Herod umro četvrte godine pre nove ere. Uzimajući u obzir ovaj podatak sasvim je jasno kako se Isus nije mogao roditi prije Herodove smrti.

Teolozi i povjesničari su se složili da su Dionizijeve kalkulacije bile jedne od mnogih, pa ipak Dionizijevo i Konstantinovo računanje Isusovog datuma rođenja su postale crkvene dogme.

Caroline Farrow iz Katoličkog glasnika je također komentirala papinu objavu, kako religiozni i učeni ljudi znaju da je dan koji kršćani slave kao Božić pogrešan bez obzira radi li se o Julijanskom ili Gregorijanskom kalendaru.

Mediji van uticaja crkve su se složili kako je Benedikt pokušao ublažiti negativan publicitet i sve žešće kritike o dogmatičnim i pogrešnim učenjima crkve. S druge strane, glasila koja pripadaju crkvi su tvrdila kako se svaka Benediktova riječ prezentira u negativnom duhu.

PRAVOSLAVNO OBJASNJENJE TROUGLA I OKA:

http://forum.krstarica.com/showthread.php/460936-Pitanje-vezano-za-ikonu-Arhangela-Mihaila

Piramide na stolu u videu:

http://saff.ba/pogledajte-kako-pravoslavni-popovi-i-mali-osnovci-pjevaju-pjesmu-svi-cetnici/#.VK24ChuIXqD

https://www.youtube.com/watch?v=hB0o1qmJmGg

KO SU DVA PROROKA IZ OTRKIVENJA JOVANOVOG ?

Oni su i 2 masline i 2 ziska.

Pa neka nam sama Biblija kaze ko su ta dva proroka, to jest te 2 masline:

Off 11:3 I daću dvojici svojih svedoka, i proricaće hiljadu i dvesta i šezdeset dana obučeni u vreće.
Off 11:4 Ovi su dve masline i dva žiška što stoje pred Gospodarem zemaljskim.

Sach 4:1 Potom vrati se andjeo koji mi govoraše, i probudi me kao čoveka koji se budi oda sna.
Sach 4:2 I reče mi: Šta vidiš? A ja rekoh: Vidim, eto, svećnjak sav od zlata, i gore na njemu čaša, i sedam žižaka njegovih na njemu, i sedam levaka za sedam žižaka što su gore na njemu,
Sach 4:3 I dve masline uza nj, jedna s desne strane čaši a jedna s leve.
Sach 4:4 I progovorih andjelu koji govoraše sa mnom, i rekoh: Šta je to, gospodaru moj?
Sach 4:5 A andjeo koji govoraše sa mnom odgovori i reče mi: Zar ne znaš šta je to? I rekoh: Ne, gospodaru moj.
Sach 4:6 A on odgovori i reče mi govoreći: To je reč Gospodnja Zorovavelju: ne silom ni krepošću nego Duhom mojim, veli Gospod nad vojskama.

To je Boizja rec. Stari i Novi zuavet.

I njegov zakon.

OTRKIVENJE GORE KAZE DA SU TO TAKODJE I 2 ZISKA DVA SVETLA

Ps 119:105 Reč je Tvoja žižak nozi mojoj, i videlo stazi mojoj.

Bozja rec, Sveto pismo  je svetlo ljudima...

Sach 5:1 Potom opet podigoh oči svoje i videh; a to knjiga lećaše.
Sach 5:2 I on mi reče: Šta vidiš? A ja rekoh: Vidim knjigu gde leti, dužina joj dvadeset lakata, a širina deset lakata.
Sach 5:3 Tada mi reče: To je prokletstvo koje izadje na svu zemlju, jer svaki koji krade istrebiće se po njoj s jedne strane, i koji se god kune krivo istrebiće se po njoj s druge strane.
Sach 5:4 Ja ću je pustiti, govori Gospod nad vojskama, te će doći na kuću lupežu i na kuću onome koji se kune mojim imenom krivo, i stajaće mu usred kuće i satrće je, i drvlje joj i kamenje.

5.Mo 11:16 Čuvajte se da se ne prevari srce vaše da se odmetne i služite tudjim bogovima i poklanjate im se;
5.Mo 11:17 Da se ne bi razgnevio Gospod na vas i zatvorio nebo da ne bude dažda, i zemlja da ne da roda svog, te biste brzo izginuli u dobroj zemlji koju vam Gospod daje.

TI SI PETAR I NA TOJ STENI CU SAGRADITI CRKVU?

ti si Petar i na ovome kamenu sazidaću crkvu svoju i vrata paklena neće je nadvladati". A u sledećem stihu : " I daću ti ključeve od carstva nebeskoga ..


Rimokatolike podučavaju da je Petru bio dat taj uzvišeni položaj i da je celokupna crkva sagrađena na njemu!

Biblijski stih koji se koristi da potvrdi taj stav  u Mateju 16:18: „Ja tebi kažem: ti si Petar, i na ovom kamenu sazidaću crkvu svoju i vrata paklena neće je nadvladati.”
Ako ovaj tekst sagledamo u kontekstu, možemo da vidimo da Crkva nije bila sagrađena na Petru, već na Hristu.

U prethodnim stihovima Isus je upitao učenike šta ljudi govore o Njegovom identitetu.

Učenici su odgovorili da su mišljenja podeljena. Neki su govorili da je on Jovan Krstitelj, neki da je Ilija, dok su drugi mislili da je on Jeremija ili jedan od proroka.

Tada je Isus upitao: „A vi šta mislite, ko sam ja?”

Na to je Petar odvratio: „Ti si Hristos, Sin Boga živoga!”

Potom mu je Isus rekao: „Ti si Petar (petros – kamen, komad stene) i na toj steni (petra – stena, gromada – velika, temeljna stena istine koju je Petar upravo identifikovao) sagradiću svoju Crkvu.” Stena na kojoj je trebalo da bude sagrađena istinska Crkva povezana je s Petrovom izjavom „ti si Hristos”.

Tako je istinski temelj na kojem je sagrađena Crkva sam Hristos, a ne Petar.

Petar je i sam naglasio da je Hristos „ugaoni kamen”, temeljna stena. On je rekao za Hrista da je „kamen koji odbaciše zidari… i nema ni u jednom drugom spasenja” (Dela 4:11,12).

Kljucevi nebeskog casrtva su dati svima koji prihvate Hrista i istinu, oni nose i nude te kljuceve svim ljudima.

Kljucevi su nauka spasenja, i kome mi ljudi ponudimo te kljuceve, a on ih prihvati, bice spasen to ce na nebu biti prihvaceno.

Ko nas odbije to ce na nebu biti prihvaceno kao odbijeno.

Sto znaci da je Bog pozvao i uklucio sve verne u spasavanju coveka, i da nam je svima koji prihvatimo Hrista, data punomoc da ljudima govorimo o Bogu i spasenju, i da to Bog nije zadrzao samo u svojoj moci.

Mi smo Bozji pomocnici kao i andjeli a Bog prihvata nas rad i one koji preko nas upoznaju Hrista i spasenje i to prihvate.

Isus kaze, ja sam vrata, a kljucevi su nauka spasenja...a ljudi su ti koji ih nose i daju...a Duh sveti i Bozji andjeli nas podrzavaju u tome.

Ali licenca spasenja nije ipak u nasim ljudskim rukama, vec Bozjim...Spasenje daje Bog ne mi, mi samo nudimo kljuceve Bozjege carstva...

Znaci svi koji kao Petar, prepoznaju Hrista kao Bozjeg sina, Mesiju, spasitelja , koji je dosao da nas spasi, dobijaju kljuceve carstva koje mogu dalje da daju, ne samo Patar.

Ljudi mogu da kazu, da je to samo Bozji posao, kada ne bismo imali ovaj Biblijski izvestaj.

Ali vidimo da je Bog ukljucio ljude u spasvanju sveta, svakog od nas.

Pristupio/la: 16.01.2008 23:49

Dusan d - poruka glasi:

Ako ........ dozvoli,nadovezao bih se na metafizičara koji promoviše evoliciju.Ja kao čovek koji se dugo godina bavim biljkama mogu da kazem da evolucija nema nikakave veze sa biljkama,čak suprotno.Sto se tiče prirodnog ukrštanja biljaka to je isto kao kad se ukrsti bela rasa ljudi i crna i dobije se čoveg tamnjikavog tena.A hibridno ukrštanje u labaratorijama to je ukrštanje uz prisustvo hemije i veštačko dodavanje nekih karakteristika,te biljke su degradantne i mogu da se reprodukuju samo nekoliko godina,i to sa tendencijom losih mutacija,neke nemogu da se reprodukuju ni jednu godinu.Ako se neka posebna sorta sadi duze godina na određenom zemljištu,moze da joj godi to zemljiste da se navike na zemljiste i da postane otpornija bujnija i da ima jaci miris ako je aromatična.To nema nikakve veze sa evolucijom.To je isto kada bi covek preso na zdrav način života i onda ojaca,moze brze da trci,reaguje,radi mentalno sposobniji itd.A sto se tice mutacije kod biljaka i zivotinja to su genecke mutacije koje su lose i dovde do bolesnog stanja i kod biljaka i zivotinje i uglavnom vode ka losem ishodu zeivota jedne jedinke.Inače u biljnomsvijetu u prirodi sve nove vrste koje se stvore to su kultivisane vrste koje su se slucajno ukrstila vjetrom ili oprasivanjem insekata ako su iz iste familije i to se zovu kultivar koji nisu degradantn i koji nemaju nikakave veze ni u snu sa evolucijom a hibridi su vestacka labaratoriska tvorevina.Toliko o biljkama

EGW o potpunom Hristovom Bozanstvu:

Doktrina kopja osporava apsolutno Bozasntvo Isusa Hrista; osporava takodje  Bozanstvo Oca,
jer niko nezna Sina do Otac.
(ST June 27, 1985 par.3)



A bas doktrina o Isusu koji je navodno pozvan u postojanje i bio je kada nije bio, to jest rodjen je da bi postao, jeste ta koja osporava Isusovo apsolutno Bozanstvo.
Doktrina koja ga unizava ispod Oca mu uzima apsolutno bozanstvo.
Takva doktrina je lukavo pogubna...

----------------------------------------------------------------------------------------------

EGW:
Krist je Bog u sustini i najvisem smislu.
On je bio s bogom oduvek, bog nad svima.
blagoslovljen zauvek.
(1 SM 247)

Ne postoji vreme kada Isusa nije bilo da ga je bilo i ne psootji vreme kada nije bio sa ocem.
Po novoj neznabozackoj teoriji radjanja, je bilo vreme kada ga nije bilo dok se navbodno nije rodio i navodno poceod a bude sa Ocem.
Ovo novo mitolosko ucenje se se slaze ni sa biblijom ni sa duhom prorostva.
Isus nije Bog iz druge ruke.
Takvo unizavanje Hrista je nevidjeno.
Sa time je unizena i njegova zrtva...
To je zrtva jednog manjeg Boga, jednog iz druge ruke.
Zrtva stvorenog Boga...

---------------------------------------------------------------------------

Gospod isus krist, bozanstveni sin Bozji, postojao je od vecnosti,
zasebna osoba, a jos uvek jedno sa ocem.
(R&H5.4.1906.)


Krist je predpostojeci, samopostojeci sin Bozji
(Znaci vremena 29.8.1900)

Znaci njegovo postojanje ne azvisi od niakvog radjanja ni iz koga.
On je samopostojeci a ne iz Oca psotojeci.

------------------------------------------------------------

U Kristu je iskonski, nepozajmljeni ne IZVEDENI zivot:
In Christ is life, original unborroved, underived
Ceznja vekova 530.


Rec derive na engelskom znaci: izvesti poreklo od, izvoditi poreklo,
Derivirati poticati od.

Rec Underived znaci: neizveden,samostalan, neoivisan, izvora svega,


EVO KAKO ANTITRINITARCI I NJIHOV SEF TERY HIL TUMACE OVAJ GORE EGW TEKST KOJI JE ON POSLAO SDA INSTITUTU

Tery Hill

Krist prima ovaj zivot direktno od velikog izvora (od Oca)

Nije cudo da je ovaj zivot nazvan Iskonski nepozajmljen, neizveden.

To je Ocev zivot.

ODGOVOR KOJI JE DOBIO TERY HILL

Odgovor B.R.I.-a

Nacin na koji objasnjAvas ovu izjavu egw veoma je domisljat ali ne uverljiv.
Zao mi je brate Hill, ali to je pravi (mind twister) (nije logicno dosledno, koncistetno)
Elen vajt pise da je u hristu zivot UNDERIVED (ne steceni ne izvedeni, ne proizisao, bez porekla, a ti tvrdis da je to Ocev zivot.)
Ako je to Ocev zivot koji je u kristu, onda je DERIVED, (izveden iz Oca.)
A ako je DERIVED onda nije UNDERIVED kao sto pise EGW.

---------------------------------------------------------------

EGW:

Bozanstvo je bilo pokrenuto sazaljenjem prema covecasntvu i

Otc i Sin i Svedi Duh su dalis ebe radi iozvrsenja plana otrkupljenja.

(AUCR 1.4.1901.par.10)



Tri zasebna predstvnistva Otac Sin i Sveti duh rade zajdno za ljudski rod.

Oni su ujedinjeni u poslu da ucine crkvu na zemlji, slicnom crkvi na nebu.

(Man 27a 1900)

---------------------------------------------------------------------------------

NAPOLEONSKO DRZANJE RUKE

Posotoji Napoleonsko drzanje ruke i nacin drzanja ruke kod slobodnih zidara.
Ovo dvoje se cesto zbog neznanja, baca u isti lonac. U proslosti je u nekim zemljama bio obicaj ili moda da se desna ruka drzi ispod sakoa ili kjapuita.
Ali to je bio samo boicaj i nema nikave vgze sa masonima ili zidarima ili slicno.

Istorija:
s zeigt sich als eine Ironie der Geschichte, daß das Markenzeichen des großen Franzosen seine reichste Tradition ausgerechnet in der englischen Porträtmalerei besitzt. Denn dort diente die Geste nicht nur als Ausdruck britischer Tugenden, sondern war zugleich auch entschieden antifranzösisch gemeint. Im siebzehnten Jahrhundert begann man, die antiken Quellen unter dem Gesichtspunkt der Beredsamkeit des Leibes zu befragen. Im Rahmen dieses Unterfangens erschien 1644 in England John Bulwers 'Chirologia and Chironomia', ein einflußreiches illustriertes Kompendium, das sich ausschließlich mit Handgesten beschäftigt. Bei Bulwer findet sich zuerst die folgenreiche Auffassung der Hand in der Weste als 'modesty', als maßvoll, aber auch ehrbar, bescheiden. Die Gebärde der eingesteckten, ruhig gestellten Hand, die alle rhetorische Macht an das Wort delegiert, steht dabei der bewegten, die Rede amplifizierenden Geste entgegen. Diese Opposition wurde im Bild der Rhetoriker Aeschines und Demosthenes gefaßt, Aeschines berief sich einst auf Solon, der zu maßvoll gewesen sei, um den Arm beim Sprechen aus dem Gewand zu nehmen, und Demosthenes entgegnete den berühmten Satz, es seien weniger Reden mit verhüllten Händen nötig als vielmehr Diplomatie mit geschlossenen Händen ('De falsa legatione'). Den englischen Zeitgeist, dem dieses antike Gegensatzpaar gut bekannt war, interessierte jedoch weniger die Korrumpierbarkeit des Aeschines als vielmehr sein Ausdruck des Maßvollen. Eine Geste, die unreflektiert und als Bestandteil der modischen Etikette, schon in französischen Stichen des siebzehnten Jahrhunderts zu finden ist — etwa bei Henri Bonnart oder Antoine Trouvain —, wird also in England zu einem bestimmten historischen Zeitpunkt mit konkreter und gewichtiger Bedeutung aufgeladen. Aus einem kleinen Fragment sozialer Konvention Frankreichs entsteht eine bedeutende ikonographische Tradition Englands. Mit ihrer Rückkehr auf den Kontinent verliert die verhüllte Hand diesen Sinn. Schon für Henry Siddons ('Practical Illustrations of Rhetorical Gesture and Action', 1822) ist sie nur noch allgemeiner Ausdruck von 'Stolz'. Und von hier aus ist es nicht mehr weit zu 'Napoleon'.
http://www.g-geschichte.de/forum/franzoesische-revolution-napoleon/831-immer-hand-brusttasche.html



http://3.bp.blogspot.com/-6fKBVvBr8ZE/T53B1c_5o4I/AAAAAAAAAQo/EQBFkrd8m6w/s1600/Tierschutz+Qu%C3%A4ker+Hahnenkampf.jpg





http://resonance.hexagram.ca/witchcraft/images/year1/baillie-in-the-classroom01.jpg




Damals his das napoleonische handhaltung und es wahr üblich bei vielen Bürgern.
http://www.mitbestenempfehlungen.com/wp-content/uploads/2013/05/12_VerdiMeetsWagner_GiuseppeVerdi_CosimaWagnerFoto-Jacob-Hilsdorf.jpg
Giuseppes Napoleonische Handhaltung und Richards entspannte Witwe Cosima (Foto Verdi: Unbekannt; Foto Wagner

KRSTENJE BEBA KADA POCINJE

Zbog praroditeljskog greha katolicka crkva uz veliko kolebanje se odlucuje 418 god da pocne sa krstenjem beba.

Dakle 418 godina posle Hrista.

Dotle to nije bila praksa.

Bilo je krstavanje dece, ali ne beba.

Augustinus und die Lehre von der Erbsünde

Der theologische Disput zwischen Augustinus und Pelagius ist symptomatisch für die spätere Diskussion um die Kindertaufe. In diesem Streit um die Sünde des Menschen und die Gnade Gottes ging es insbesondere um die Erbsünde und die Größe der Gnade Gottes. Dabei war für Augustinus die bestehende kirchliche Übung, auch kleine Kinder zu taufen, ein Beleg für das Vorhandensein ererbter Schuld. Der Glaube könne später dazutreten. Die Säuglingstaufe sei dabei besonders empfehlenswert, weil das unmündige Kind der heiligen Handlung noch keine widersetzlichen Gedanken entgegensetzen könne.[5]

Da die Säuglingstaufe als Ausdruck der Gnade angesehen wurde, verschärften sich in der Folge die Positionen. Die Kirche entschied sich nach einigem Schwanken für die augustinische Position und ordnete in der 4. Synode von Karthago 418 die Taufe von Kindern christlicher Eltern bald nach der Geburt an, „um sie der Gefahr der Verdammnis zu entreißen, die ihnen droht, falls sie ungetauft sterben …“ Ebenfalls ist dort von einer Art „Zwischenhimmel“ für ungetauft verstorbene Kinder die Rede.[6] Diese Lehre vom Limbus infantium wurde im Mittelalter noch weiter spezifiziert,[7] hat aber keine biblische Grundlage.

Auch die Deutung der Taufe als Sakrament, ein ebenfalls von Augustinus geprägter Ausdruck,[8] führte dazu, dass sich das Verständnis der Taufe vom bewussten Eintritt unter die Herrschaft Christi zu einem Heilswerk (opus operandum) wandelte, das vollzogen werden musste, um Anteil an der göttlichen Sphäre zu erlangen.

https://de.wikipedia.org/wiki/Kindertaufe
------------------------------------------------------------

U istocnoj crkvi krstenje beba pocinje dosta kasnije nego u zapdanoj crkvi.
Negde oko 6 i 7 veka.

Krstenje dece je bilo ranije.

Ali krstenje beba ne.

Razlog je bio taj, zbog shvatanja da Bog ne moze biti ne milostiv bebi koja jos nije zgresila.

Ostkirche

In den nichtlateinischen Ostkirchen wurde Augustinus Erbsündenlehre zwar nicht wahrgenommen, jedoch schon früh die Taufe wie die übrigen Sakramente als „Heiliges Geheimnis“ angesehen, das niemandem vorenthalten werden darf.[9] So lehrte der Kirchenvater Hieronymus um 350 ganz selbstverständlich die Kindertaufe als die bessere Variante.[10] Allerdings sind Cyprian und Hieronymus zwar voraugustinische, aber doch westliche Kirchenväter, die daher den Ostkirchen zwar noch näher stehen als spätere westliche Theologen, aber dennoch nicht unbedingt repräsentativ für diese sind.

Der östliche Kirchenvater Gregor von Nyssa argumentierte wenig später in seiner Schrift Über den frühen Tod von Säuglingen[11], dass Gott nicht so ungerecht sei, dass er ein Neugeborenes, das noch keine Gelegenheit zum Sündigen hatte, einem langjährigen Sünder gleichstellen würde. Der Gedanke, dass ein älteres Kind ungetauft stürbe, kam ihm gar nicht, so selbstverständlich war die Kindertaufe bereits. Entsprechend diesem Glauben, dass ein ungetauft gestorbener Säugling keineswegs der Verdammnis ausgeliefert ist, wird in den Ostkirchen meist etwas später getauft als in der römisch-katholischen Kirche; üblich ist die Taufe am vierzigsten Lebenstag. Das vollständige Untertauchen des Täuflings ist hier immer beibehalten worden.

Dakle najmanje 600 godina nemamo krstenje beba u istocnoj crkvi.

Prva hriscanska crkva ne poznaje tako nesto.

Stoga ne krstavnje beba ne moze biti greh.

https://de.wikipedia.org/wiki/Kindertaufe

TVRDJENJE BRAHAMOVACA DA JE EVA ZATRUDNELA SA SOTONOM

Adam je bio Boziji sin, i kada je Eva dobila Avelja, dobila ga je od Adama, i zato je rekla da je dobila sina od Gospoda.
No ciji je sin Kain
Pitanje je jednostavno, a stihu stoji OD necastivoga, a svi znamo da je to Sotona.
Pa kako je to Kain OD Sotone.
Napisao si da je jednostavno.
Da cujemo Konkretni odgovor .

Odgovor:

Pa to ne ide tako.
Adam je vec zgresio. A i sotona je bozje direktno stvorenje on nema roditelje i on je zgresio.
Ako je Kain od sotone ko je stvorio sotonu? Bog.
A ako je Avelj od Adama ,ko je stvorio Adama. Bog. 
Onda po tvom principu mogu i Kain i Avelj da budu od Boga.
Jer sotona nije stvorio sam sebe.

Kazes da kaze da je Kain od necastivoga. 
Cak ni Eva to ne kaze.
Iz toga ipak zakljucujes da je Eva rodila Kaina od sotone? 
Ali u drugom slucaju sama Eva kaze da je Avelj od Godpoda. 
Ali tu ne primenjujes isti princip kao kod Kaina?
Tu ne ide?
To ne moze tako.
Ili isti princip kod obadvoje ili ne.
Ne mozes da kazes; to ovde vazi jer mi odgovara.
A ovde ne vazi jer mi ne odgovara.

Ovako ide dalje.

1.Mo 4:1 Iza toga Adam pozna Jevu ženu svoju, a ona zatrudne i rodi Kajina, i reče: Dobih čoveka od Gospoda.

Ko je poznao svoju zenu?
Adam?
Sta se iz toga rodilo?
Kain.
Sta kaze Eva za Kaina?
Dobih coveka od Gospoda.

Gde je Avelj?

Nije jos rodjen.

Dakle Eva kaze za Kaina dobih coveka od Gospoda.

Nikako ne moze da kaze to za Avelja jer on se rodio najamanje godinu ili dve posle ove Evine Izjave.

Jer Evi treba pauza posle radjanja, pa da zatdrudni ponovo pa da nosi 9 meseci.
Pa i da se Avelj odma posle rodio, Evina izjava se ne odnosi na njega vec na prvo dete, Kaina.

Dakle pisasc jasno kaze da je Eva legla sa Admaom ne sa sotonom.

Adam u punoj snazi tek stvoren, samo od njega moze da zatrudni.

Posle toga: 1.Mo 4:2 I rodi opet brata njegovog Avelja. I Avelj posta pastir a Kajin ratar.

Posle Kaina radja se drugi sin, Avelj.

Zasto Eva kaze za Kaina, rodih coveka od Gospoda kada je legla sa Adamom?

Pa zato sto je Eva znala Bozji plan spasenja vec.
Bog i andjeli su im obajsnili taj plan.

To vidimo ovde:

1.Mo 3:15 I još mećem neprijateljstvo izmedju tebe i žene i izmedju semena tvog i semena njenog; ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati.

Eva je znala da ce Bog poslati spasitelja da ce biti rodjen od zene i kroz zenu.
Ali Eva nije znala kada.
Kada je rodila prvo dete, pomislila je da je to on.
Pa kaze: dobih coveka od Gospoda.

Sta znaci ovaj stih gore na glavu stajati?
Znaci ovo:


Gal 4:4 A kad se navrši vreme, posla Bog Sina svog Jedinorodnog, koji je rodjen od žene i pokoren zakonu,
Heb 2:14 Budući, pak, da deca imaju telo i krv, tako i On uze deo u tome, da smrću satre onog koji ima državu smrti, to jest djavola;
Röm 16:20 A Bog mira da satre sotonu pod noge vaše skoro. Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista s vama. Amin.
Off 12:7 I posta rat na nebu. Mihailo i andjeli Njegovi udariše na aždahu, i bi se aždaha i andjeli njeni.
Off 12:17 I razgnevi se zmija na ženu, i otide da se pobije sa ostalim semenom njenim, koje drži zapovesti Božije i ima svedočanstvo Isusa Hrista.
1.Joh 3:8 Koji tvori greh od djavola je, jer djavo greši od početka. Zato se javi Sin Božji da raskopa dela djavolja.

Znaci da je Isus taj koji ce stati sotoni na glavu a vidimo da su to Adam i Eva znali.
Zato je Eva pomislila da je sada rodila spasitelja kada kaze rodih coveka od Gospoda.


Kako znamo jos da su znali ceo plan spasenja?

1.Mo 4:2 I rodi opet brata njegovog Avelja. I Avelj posta pastir a Kajin ratar.
1.Mo 4:3 A posle nekog vremena dogodi se, te Kajin prinese Gospodu prinos od roda zemaljskog;
1.Mo 4:4 A i Avelj prinese od prvina stada svog i od njihove pretiline. I Gospod pogleda na Avelja i na njegov prinos,

Kain i Avelj su znali o spasitelju koji ce doci da umre za njih kao zaklano jagnje.
To su naucili od roditelja, pa su poceli da prinose zivotinjske zrtve, jaganjce, ovce, koji simbolisu tog spasitelja koji ce doci da umre i koji ce stati sotoni na glavu.

Apg 8:32 A mesto iz pisma koje čitaše beše ovo: Kao ovca na zaklanje odvede se, i nem kao jagnje pred onim koji ga striže, tako ne otvori usta svojih.

Sta onda znaci da je Kain od necastivoga?

1.Joh 3:12 Ne kao što Kain beše od nečastivog i zakla brata svog. I za koji ga uzrok zakla? Jer dela njegova behu zla, a brata mu pravedna.

O cemu ovde govori Jovan?

Kako kazu drugi prevodi?

1.Joh 3:12 Wir dürfen nicht wie Kain sein, der zum Bösen gehörte und seinen Bruder umbrachte. Und weshalb ermordete er ihn? Weil die Taten Kains böse waren, die seines Bruders aber gerecht.

Ne kazu da je bio od necastivoga vec da je priapdnik zla.

To je tacniji prevod.

Kako se postaje pripadnik zla?

Pa kada izaberemo da cinimo zlo i greh a odbacimo Boga.

Tako je Kain postao pripadnik zla izborom da ne cini pravdu vec greh.

On je postao destruktivan, nije hteo da sluzi Bogu kako je Bog rekao..

Odma u startu nije hteo da prinosi jagnje kao zrtvu vec je nudio svoj nacin sluzenja.

Jovan kaze na drugom mestu sledece:

Joh 8:44 Vaš je otac djavo; i slasti oca svog hoćete da činite: on je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori: jer je laža i otac laži.

Kako su ovi postali deca djavola?
Da nije sotona spavao i sa njihovim majkama?

Pa nije jer sotona nema tu mogucnost, od Boga mu nije data.
Andjeli ne mogu da se razmnozavaju.
Mt 22:30 Jer o vaskrsenju niti će se ženiti ni udavati; nego su kao andjeli Božji na nebu.


Postali su deca djavola jer su poceli da cine dela djavola kaze stih.

Kako postajemo deca Bozja?


Phil 2:15 Da budete pravi i celi, deca Božja bez mane usred roda nevaljalog i pokvarenog, u kome svetlite kao videla na svetu,

Da nije Bog spavao sa majkama vernih?
Ne, svojom odlukom da slede pravdu da vole Boga, da prihvate Hrista, postaju deca Bozja.

DA LI JE ISUS RODJENA STVORENA MUDROST?

O CEMU SE GOVOTI U PRICAMA 8.GLAVA 23-25 STIH?
Jedna od najvaznijih izjava koje govore o Hristu u starom zavetu nalazi se u Pricama Solomunovim 8.poglavlje.E.G.W.citira ovaj text na prvoj stranici knjige Patrijarsi i proroci I ona ove stihove primenjuje na Isusa,a odnosi se na njegovo iskustvo sa svemirom pre pojave greha.Tokom rasprave o hristologiji u 4.veku,ovo je naime bio jedan od naomiljenijih textova.Oni koji su sledili Arija,Arijanci,koristili su ovo poglavlje da bi dokazali da Hrist nije oduvek postojao.Posebno 24. i 25. Stih.Ovde se govori o Hristu slikom mudrosti,kaze rodih se pre bezdana i opet u 25.kaze rodih se pre gora i humova.I Arije je rekao:pogledajte ovaj text,on kaze da se Isus rodio,ovi textovi to potvrdjuju.Ali ovde se ne radi o rodjenju u Vitlejemu,vec u dalekoj proslosti pre stvaranja i zato je Arije tvrdio da Isus nije u istoj meri kao Bog kao Otac,nego je rodjen u jednom trenutku u dalekoj proslosti.Neki od nasih pionira su bili polu-arijanci, I oni su verovali da je postojalo vreme ka da Hrist nije postojao.Iako gledate ovaj text povrsinski cini se da on pokazuje u tom smeru.Ali,ako pogledammo malo dublje,jabih vam zeleo pomoci,videcemo da se ne radi o Isusovom doslovnom rodjenju.Tacno je,koristi se recnik rodjenja,termini koji govore o rodjenju,ali 23.stih rec koja se ovde koristi je nasak,a ta rec na jevrejskom doslovno znaci biti ustolicen,tj. pocetak sluzbe.Dakle to je jevrejska rec nasak koja je sluzbena rec i odnosi se na kralja koji je ustolicen,koji pocinje svoju sluzbu.Jos jeena jevrejska rec se koristi,a to je u 2.Pslamu i ovde imao opis Isusa kao mesije.Verovatno se secate da Biblija govori o tome da otac daje skuzbu Hristu nakon vaskrsnuca.Ustvari 1.poglavlje poslanice Jevrejima je citat 2.psalma i koristi se za vreme kada je Isus bio uskrsnut.Ciramo 6.stih psalma.Ovde se koristi ista rec nasak kao u pricama Solomunovim.Ovde oznacava pocetak sluzbe kralja.Na koju se sluzbu ovde postavlja Isus?(kralja).Dalje citamo 7.stih.jezik rodjenja i ovde se govori o ustolicenje kada kralj postaje kralj.Ustvari ovde govori o stucnom jeziku koji govori o ustolicenju kralja.Znaci imamo rec nasak sto znaci postaviti u sluzbu, I koristi meteforu rodjenja kao paralelu ustolicenja.Niko ne bi rekao ovde u Psalmu2 da istog dana kada je postao kralj Isus se rodio.Istina je da se ovde ne radi o njegovom fizickom rodjenju,vec o postavljanju u negovu sluzbu.E sada sa ovim saznanjem vracamo se u price Solomunove 8.poglavlje.I ovde imamo istu rec nasaka povezanu sa opisom radjanja.23.stih bi bio nasak sam od vecnosti,pre pocetka I onda 24.rodila sam se I tako dalje.Ovde nije rec o fizickom rodjenju Isusovom,vec o vremenu kada je bio ustolicen u svoju sluzbu,ali ovde ne radi da je postao kralj,nego o necemu sto se dogodilo na samom pocetku stvaranja I upravo ta rec se koristi u 22. Stihu I pocetak 23.stiha ista rec se koristi kao I 1.mojsijevoj 1.1 “u pocetku”.Mi sad napinjemo svoj um da bi se nekako premestili u sam pocetak stvaranja I gledamo pred sobom Oca I Sina koji je opisan kao mudrost I sada otac dodeljuje sluzbu svome sinu.Koju to sluzbu?Koju funciju on sad treba da obavlja?To nalazimo u 30.stihu.ovde kaze da je bila majstor u gradjenju nas prevod nje tacan bas u tome,saradnik Bozji u gradjenju.Dalje kaze da je bila u radosti iz dana u dan stalno pred Gospodom.radovala sam se u njegovom svetu.2 iste reci oba puta se spominju radovati.Prvi put je radost sa Ocem jer je zajednicar u stvaranju, a drugi put dostizanje do svog stvrenja kada je stvorio coveka.Kako nazivamo sluzbu nekoga ko je izmedju jednog ovde I drugog ovde?Posrednik.Mnogi teolozi I stucnjaci upravo to vide ovde ,da se radi o posredovanju.Micesto vidimo u bibliji posrednika u kontekstu resavanja problema greha.Medjutim,ta rec znaci mngo vise osim porsedovanja za greh,posrednik moze biti I u slucaju komunikacije ne samo u slucaju greha.

Branko Jermanis Mudrost Božja ne može biti stvorena, već je Bog oduvijek posjeduje. Upravo hebrejska riječ KANANI i znači posjedovati. Neki prevodioci krivo prevode tu riječ kao da piše BARA (stvoriti). I jasno piše da je ta Mudrost OLAM (vječna). Iako riječ OLAM ne mora značiti uvijek 'vječan', ona to znači više od 90% slučajeva. Tako se 'Bog vječni' kaže EL OLAM. Ista riječ OLAM koja je iskorištena da opiše mudrost Božju, se primjenjuje u Mihej 5:1 (ili 2, negdje). Za Isusa piše da je njegovo porijeklo iz OLAM vremena.
Isus je isti izvorni Bog (koji je Duh), a koji je prikazao sebe u dvostrukoj kombinaciji: Otac i Sin. Oni su istovremenu jedan u drugome, a izvor im je u nevidljivom Duhu Svetom.

Koliko je Isus imao godina kada je umro i kako to znamo?

Glavna polazna tačka kako možemo tacno da odredimo njegove godine je godina njegovog krštenja. U Luci 3:1 navodi se da je to bila 15.godina vladanja cara Tiberija, kad je Pontije Pilat bio upravitelj Judeje,Herod tetrarh Galileje, anjegov brat Filip tetrarh zemlje Itureje i Lizanija tetrarh Abilene.

U hramu je prvosvestenik bio Ana i Kajfa.

Koja je to godina?

Prema Britanskoj enciklopediji prvi car August umro je 19.Avgusta 14.n.e.
Tiberije je na prevaru izmanipulisao senat i došao na vlast 17. Septembra.

Znaci Jovan nije počeo da krstava kada je Tiberije počeo da vlada, već 15.godine njegove vladavine.
Ali sama ta godina ne bib bila tolko uverljiva kada ne bi bilo jednog biblijskog proročanstva zapisanog u Danijelu 9:24-27.

Ovo pročanstvo o sedamdeset sedmica ukazuje na 29.godinu n.e. i govori koliko će Isusova služba trajati 3,5 godine.
Kada dodamo i druge detalje , a to je da Jovan Krstitelj rođen pola godine pre Isusa, da je Isus kada je kršten imao otprilike trideset godina,(Luka 3:23) te da je umro u proleće 33 n.e.(u vrijeme Pashe)
Tako saznajemo da je Isus kada je umro imao 33 , 5 .

I broj opisanih pashi od vremena krštenja do smrti bile su cetri- prva je bila 30.; druga je bila 31.,treca je bila 32. a cetvrta 33.
Ako je Isus krsten u jesen 29. n.e.te je od onda proslo pune tri i po godine tako je jednostavnim racunom dodjemo do Pashe 33. n.e.

Jos jedan dokaz da je to bila Pasha 33.n.e. pokazjue i podatak da je ta Pasha bila "velika"- od tuda izrazi "veliki petak" i "velika subota
"(Velika je bila zato jer se praznih Pashe poklopio sa Sabatom to jest subotom danom odmora.
Isoricari se slazu da je jedino u to vreme 33. godina mogla imati takav kalendar koji je te dane spojio na takav nacin.
Dakle Isus je rodjen u Oktombru 2.god.pr.n.e(nije postojala nulta godina.)

U astrologiji su bili posebni brojevi 1, 6, 12, 36, 111, 666 kao najsvetiji brojevi. Sveštenici boga Sunca su koristili matematički te brojeve kako su zvijezde putoale na nebu da bi proricali sudbinu. Oni su izmislili magične karte da bi izvodili taj najpopularniji način proricanja. Kao i točak ruleta, kolone su bile podijeljene u 36 brojčanih odjeljaka. Bilo je 6 kolona u svakom smjeru sa brojevima 1-36 stavljenih u cjelokupnoj tabli.

Pomoću sledeće tabele se proricala sudbina. Zapazite brojke:

6 32 3 34 35 1 111
7 11 27 28 8 30 111
19 14 16 15 23 24 111
18 20 22 21 17 13 111
25 29 10 9 26 12 111
36 5 33 4 2 31 111

111+111+111+111+111+111= 666

Zbir svake kolone bio je 111. Zbir svih 6 kolona po 111 bio je 666. Takođe, ako saberemo brojeve 1-36 jedan za drugim dobijamo 666. dakle, broj 36 označavao je sveti broj koji predstavlja 36 sobnih bogova Zodijaka, dok je broj 666 bio ukupni broj boga Sunca, koji je prikazivao njega kao vladara Zodijaka i njegovu sveukupnu vladavinu.

U samoj strukturi od 36 soba i širine prstena od 18,5 stepena, u okviru koga se kreće 7 planeta, množenjem ova dva broja (36 x 18,5) dobijamo 666.

Takođe i grčka riječ XIUN, koja označava sve avatare, ili inkarnacije Sunca (za koje budisti vjeruju da ih ima 10) sa značenjem „Mudrost Sunca“ broji zajedno 666: X=600 + I=10 + U=6 + N=50 = 666

666 dobijamo i zbirom svih latinskih brojeva: I=1 + V=5 + X=10 + L=50 + C=100 + D=500 = 666.

Na grčkom (koji je originalni jezik Novog zavjeta u Bibliji) stari naziv za satanu u svojoj transliteraciji bio je TEITAN (TITAN). Kada ga analiziramo numerički starim grčkim brojevima dobijamo ponovo isti broj:
T E I T A N
300 + 5 + 10 + 300 + 1 + 50 = 666

Ovim zaključujemo da je u Vavilonu broj 666 simbolisao Sunce i sistem njegove vladavine, u stvarnosti samog sotonu. U svim magijskim pravcima on prikazuje onoga koji se uvijek krio iza ovog simbola, Lucifera.
On se takođe nalazi u mnogim šiframa u ekonomskim oznakama. Najveći kompjuterski centar u Briselu nosi u svom nazivu broj 666 („Velika zvijer 666“). Izgledalo vjerovatno ili ne, ovaj broj se nalazi i u papskoj tituli Vicarivs Filii Dei („Namjesnik sina Božijeg“) koja je prihvaćena kao oznakaza papu na osnovu lažneKonstantinove darovnice 760. godine, koja se smatra osnovom papskog autoriteta.
MadGod

Ranko Stefanovic

Antitrinitarci redovno citiraju slijedeci paragraf is spisa Ellen White sa ciljem da podupru svoja ucenja da je Ellen White navodno ucila da je Sveti Duh sam Isus Krist. Ovaj citt je potpuno iskrivljeni prijevod. Evo ovdje je doslovan prijevod i engleski original za one koji znaju engleski pa mogu da se uvjere sami za sebe:
“Sprečen ljudskom prirodom, Krist nije mogao biti osobno na svakom mestu; zato je bilo u potpunosti u njihovoj prednosti da ih On ostavi, ode svome Ocu i pošalje im Svetoga Duha da bude Njegov naslednik na zemlji. Sam Duh Sveti je lisen ličnosti od ljudske prirode i stoga je nezavistan od nje. On će predstavljati Sebe kao da je prisutan na svim mestima svojim Svetim Duhom, kao Sveprisutni.”
“Cumbered with humanity, Christ could not be in every place personally; therefore it was altogether for their advantage that He should leave them, go to His father, and send the Holy Spirit to be His successor on earth. The Holy Spirit is Himself divested of the personality of humanity and independent thereof. He would represent Himself as present in all places by His Holy Spirit, as the Omnipresent.”
Preporucio bih vam svima da budete jako obazrivi sa prevodima koja pojedinci prave. Mnogi su zavedeni na takav nacin. Ovo je samo jedan od primjera kakvim se antitrinitarci sluze da bi uvjerili narod u svoje ideje.
Ranko Stefanovic
vor 2 Stunden
Antitrinitarci redovno citiraju slijedeci paragraf is spisa Ellen White sa ciljem da podupru svoja ucenja da je Ellen White navodno ucila da je Sveti Duh sam Isus Krist. Ovaj citt je potpuno iskrivljeni prijevod. Evo ovdje je doslovan prijevod i engleski original za one koji znaju engleski pa mogu da se uvjere sami za sebe:
“Sprečen ljudskom prirodom, Krist nije mogao biti osobno na svakom mestu; zato je bilo u potpunosti u njihovoj prednosti da ih On ostavi, ode svome Ocu i pošalje im Svetoga Duha da bude Njegov naslednik na zemlji. Sam Duh Sveti je lisen ličnosti od ljudske prirode i stoga je nezavistan od nje. On {=Krist) će predstavljati Sebe kao da je prisutan na svim mestima svojim Svetim Duhom, kao Sveprisutni.”
“Cumbered with humanity, Christ could not be in every place personally; therefore it was altogether for their advantage that He should leave them, go to His father, and send the Holy Spirit to be His successor on earth. The Holy Spirit is Himself divested of the personality of humanity and independent thereof. He would represent Himself as present in all places by His Holy Spirit, as the Omnipresent.”
Preporucio bih vam svima da budete jako obazrivi sa prevodima koja pojedinci prave. Mnogi su zavedeni na takav nacin. Ovo je samo jedan od primjera kakvim se antitrinitarci sluze da bi uvjerili narod u svoje ideje.
Ranko Stefanovic
vor 2 Stunden
Antitrinitarci redovno citiraju slijedeci paragraf is spisa Ellen White sa ciljem da podupru svoja ucenja da je Ellen White navodno ucila da je Sveti Duh sam Isus Krist. Ovaj citt je potpuno iskrivljeni prijevod. Evo ovdje je doslovan prijevod i engleski original za one koji znaju engleski pa mogu da se uvjere sami za sebe:
“Sprečen ljudskom prirodom, Krist nije mogao biti osobno na svakom mestu; zato je bilo u potpunosti u njihovoj prednosti da ih On ostavi, ode svome Ocu i pošalje im Svetoga Duha da bude Njegov naslednik na zemlji. Sam Duh Sveti je lisen ličnosti od ljudske prirode i stoga je nezavistan od nje. On {=Krist) će predstavljati Sebe kao da je prisutan na svim mestima svojim Svetim Duhom, kao Sveprisutni.” (Elen Whitet, Objavljeni Rukopisi 14, str. 23].
“Cumbered with humanity, Christ could not be in every place personally; therefore it was altogether for their advantage that He should leave them, go to His father, and send the Holy Spirit to be His successor on earth. The Holy Spirit is Himself divested of the personality of humanity and independent thereof. He would represent Himself as present in all places by His Holy Spirit, as the Omnipresent.”
Preporucio bih vam svima da budete jako obazrivi sa prevodima koja pojedinci prave. Mnogi su zavedeni na takav nacin. Ovo je samo jedan od primjera kakvim se antitrinitarci sluze da bi uvjerili narod u svoje ideje.
Dies ist für alle sichtbar, die diesen Beitrag sehen können.

Evo citata jednog povjesničara iz 5. stoljeća (Sokrat):
---
"Gotovo sve crkve u cijelom svijetu svetkuju svete tajne u subotu svakoga tjedna, ali kršćani u Aleksandriji i Rimu prestali su to činiti na temelju neke stare predaje."
---
Evo i drugog citata drugog povjesničara (Sozomen):
---
"Narod Carigrada i gotovo svuda, okuplja se subotom, kao i prvog dana tjedna, kakav se običaj nikada nije držao u Rimu ili Aleksandriji."

Odbacivanje subote i uzdizanje nedjelje je nametnuto silom. Najprije je Konstantin to naredio svima u gradovima 321. godine, a dopuštao je seljacima da rade. Kada je rimska crkva ojačala i dobila vlast, proširila je taj zakon i na seljake i to 538. godine. Tada je proglašen sveopći nedjeljni zakon o neradnoj nedjelji. Usput se i Židovima zabranila Pasha, mješani brakovi sa njima i zabranio rad kršžana u njihovim trgovinama. Čak i Hitler u svojoj knjizi spominje taj podatak (da se vidi da on nije prvi koji Židove proganja).

Svi verni iz svih vekova u 19 glavi.

Opis 144000 je opis borbe poslednje generacije vernih iz svih naroda i crkava koji su poslusali glas trojice andjela.
I opis njihove pobede i nagrade jer su prosli kroz najvecu bitku i istorije borbe dobr ai zla.
Oni 144000 nisu svi preziveli zver i njenu ikonu, mnogi su pobijeni a mnogi su prosli kroz sva zla i 7 zala i docekali Hrista zivi.
Svi oni kao zadnja generacija koja je izvojevala poslednju bitku, prvo kao disciplinovana bojna formacije prikazani su kao 144000 izrailaca i, nalaze se kao veliko mnostvo preobuceni u bele haljine pred prestolom Bozjim.

Gde su ostali verni iz svih vekova koji nisu doziveli ove poslednje dane, jer su ziveli u raznim vekovima i umrli su?

Oni su opisani u 19 glavi:

Otkrivenje 19,1

Potom ja začuh nešto kao veliku graju jednog ogromnog mnoštva koje, u nebu, govoraše: Aleluja ! Spasenje, slava i moć u našeg su Boga.

[size]

Zena Jagnjetova nisu samo 144000 ili neki deo.
Zena Jagnjetova su svi verni iz svih vekova.
Na svadbi jagnjetovoj ce biti svi spaseni iz svih vekova gosti, ne samo jedna mala grupa spasenih.
Na veceru i svadbu Jagnjetovu nisu pozvani samo 144000 vec svi verni iz svih vekova.
Nevesta jagnjetova nisu samo 144000 ili neka manja grupa vec spaseni iz svih vekova.
Nece se samo 144000 obuci u bele haljine vec svi spaseni iz svih vekova.
Zato ova velika grupa u 19 glavi opisuje vaskrsle verne iz svih vekova zajdno sa spasenima poslednje generacije kao veliko, ogromno mnostvo.

[/size]

Otkrivenje 19,6	I čuh kao glas naroda mnogoga, i kao glas voda mnogijeh, i kao glas gromova jakijeh, koji govore: aliluja! jer caruje Gospod Bog svedržitelj.
Otkrivenje 19,7	Da se radujemo i veselimo, i da damo slavu njemu; jer dođe svadba jagnjetova, i žena njegova pripravila se;
Otkrivenje 19,8	I dano joj bi da se obuče u svilu čistu i bijelu: jer je svila pravda svetijeh.
Otkrivenje 19,9	I reče mi: napiši: blago onima koji su pozvani na večeru svadbe jagnjetove. I reče mi: ove su riječi istinite Božije.

EUHARISTIJA  -  PRICEST.

Prva crkva nije imala svestenike.
Ni jedan apostol nije bio svestenik.
Zato  u novom zavetu necete naci ni jednog svestenika.
Izvolite nadji te ga.
Svestenstvo je nastalo posle apostola kada je dosao najavljeni otpad.
Svestenstvo je potrebno kada se zrtvuje.
Posto je Hristos sebe jednom zauvek zrtvovao, svestenstvo nije bilo vise potrebno.
Zato ga ni ne nalazimo u crkvi koju su Hristos i apostoli osnivali.

Njega nalazimo kasnije kada crkva pricest pocinje da proglasava zrtvovanjem.
Crkva zrtvuje Hrista tom prilikom i onda uvodi oltar u crkvu i svestenike.
Iako je pricest secanje i priznavanje prave Hristove zrtve ne krstu.
Zrtva je prineta jednom zauvek.

Jevrejima 7,27Kojemu nije potrebno svaki dan, kao starozavetnim sveštenicima, najprije za svoje grijehe žrtve prinositi, a potom za narodne, jer on ovo učini jednom, kad sebe prinese.

Nije ju potrebno uvek iznova prinositi.
Vec uvek iznova secanjem prihvatiti.

Medjutim nastalo je sasvim novo ucenje:

Литургија је најважније богослужење Хришћанске цркве, зато што се на њој, под видом хлеба и вина, приноси Богу тајанствена жртва Тела и Крви Господа Исуса Христа, а којом се ми причешћујемо, ради нашег освећења и сједињења са Христом.
Литургија је жртва, која се заснива на голготској жртви Христовој, а ми је понављамо у њеном бескрвном облику, жртвујући хлеб и вино.

Sama crkva prizna da liturgija to jest pricest nije uvek bila takva kakva je danas vec se vekovima razvijala:

ЛИТУРГИЈА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Разуме се да Литургија у овом облику, како је ми данас служимо, није настала одједном, већ је продукт вековног развоја. Но, без обзира на тај вековни развој, као и на постојање великог броја литургија

https://svetosavlje.org/objasnjenje-svete-bozanske-liturgije/

Kao da apostoli nisu znali sta je pricest i kako treba pa treba vekovima razvijati nacin pricesti?

Neupuceni vernici ne razumeju da je za to bilo potrebno uvesti svestenstvo i oltar.

Jer prva crkva nije zrtvovala Hrista vec se pricescem  secala na pravu zrtvu jednom prinesrnu zauvek.

Njen ucibak ne slabi da bismo morali uvek iznova da zrtvujemo Hrista.

Zato protestantske crkve danas nemaju svestenike i oltar.
Svestenike i oltar na kome se zrtvuje Hristos svake nedelje nalazimo kod pravoslavnih i katolika.

Kod protestanata se uzina oricest kso srcanje ba pravu zrtvu.


1. Korincanima 11,25 Tako i čašu, po večeri, govoreći: ovo je čaša novi zavjet u mojoj krvi; ovo činite, kad god pijete, meni za uspomenu.


BLAGO VAMA AKO GA IZVRSUJETE.

Na Zalost kOD katolika i pravoslavnih Pricest ili Euharistija nije kompletna.

Jer uz obred pricesti je Isus uspostavio i obred poniznosti.
Pranja nogu.
Kao sto smo duzni uzimati pricest kao sto sam Hristos kaze, uspomenu na njegovu smrt.
Duzni smo i  primeniti obred poniznosti brat bratu sestra sestri.
Koji je Hristos te veceri uspostavio i sam oprao noge ucenicima.

Jovan 13,4Ustade od večere, i skide svoje haljine, i uze ubrus te se zapreže;Jovan 13,5Potom usu vodu u umivaonicu, i poče prati noge učenicima i otirati ubrusom kojijem bješe zapregnut.Jovan 13,6Onda dođe k Simonu Petru, i on mu reče: Gospode! zar ti moje noge da opereš?Jovan 13,7Isus odgovori i reče mu: što ja činim ti sad ne znaš, ali ćeš poslije doznati.Jovan 13,8Reče mu Petar: nikad ti nećeš oprati mojijeh nogu. Isus mu odgovori: ako te ne operem nemaš dijela sa mnom.Jovan 13,9Reče mu Simon Petar: Gospode! ne samo noge moje, nego i ruke i glavu.Jovan 13,10Isus mu reče: opranome ne treba do samo noge oprati, jer je sav čist; i vi ste čisti, ali ne svi.Jovan 13,11Jer znadijaše izdajnika svojega, zato reče: nijeste svi čisti.Jovan 13,12A kad im opra noge, uze haljine svoje, i sjedavši opet za trpezu reče im: znate li što ja učinih vama?Jovan 13,13Vi zovete mene učiteljem i Gospodom; i pravo velite: jer jesam.Jovan 13,14Kad dakle ja oprah vama noge Gospod i učitelj, i vi ste dužni jedan drugome prati noge.Jovan 13,15Jer ja vam dadoh ugled da i vi tako činite kao što ja vama učinih.Jovan 13,16Zaista, zaista vam kažem: nije sluga veći od gospodara svojega, niti je poslanik veći od onoga koji ga je poslao.Jovan 13,17Kad ovo znate, blago vama ako ga izvršujete.

Vecini hriscana u svetu je izbacila ovaj obred koji je deo Euharistije, pricesti.
To im je  ispod casti danas pa umesto da praktikuju i taj obred prilikom pricesti, oni ga ismejavaju i rugaju se onima koji ga praktikuju.

Ovo je cisto informstivno.
Svako nek cini kako zeli i misli.
Niko nikome ne brani.

Zasto je obred poniznosti vazan?

Zato sto je to krstenje.

Svako od nas se jednom krstio.
Ali tokom vremena negde u necemu mozda pogresio.
Obred poniznosti je ponavljanje krstenja u malom.

OPRANOME TO JEST KRSTENOME JE DOVOLJNO OPRATI SAMO NOGE.

Jovan 13,8Reče mu Petar: nikad ti nećeš oprati mojijeh nogu. Isus mu odgovori: ako te ne operem nemaš dijela sa mnom.
Jovan 13,9 Reče mu Simon Petar: Gospode! ne samo noge moje, nego i ruke i glavu.

Jovan 13,10Isus mu reče: opranome ne treba do samo noge oprati, jer je sav čist; i vi ste čisti, ali ne svi.

Lav Nikolajevic Tolstoj, Moskva, 4. april 1901
"To da sam se ja odrekao crkve koja sebe naziva pravoslavnom, potpuno je tačno. Ali ja se nje nisam odrekao zato što sam ustao protiv Gospoda, već, naprotiv, samo zato što sam svom svojom dušom želio da mu služim. Prije nego što ću se odreći crkve i sjedinjenja s narodom koje mi je neizrecivo drago, ja sam, posumnjavši po nekim znacima u istinitost crkve, posvetio nekoliko godina da bih učenje crkve izučio teorijski i praktično: teorijski – pročitao sam sve što sam mogao o učenju crkve, izučio i kritički analizirao dogmatsku teologiju; praktično – strogo se pridržavao, tokom više godina, svih propisa crkve, posteći sve postove i posjećujući sva bogosluženja. I ja sam se uvjerio da je učenje crkve teorijski lukava i štetna laž, a praktično je skup najgrubljeg praznovjerja i vradžbina koje potpuno prikrivaju sav smisao hrišćanskog učenja. I ja sam se stvarno odrekao crkve, prestao sam da ispunjavam njene obrede i u zavještanju sam napisao svojim rođacima da ne puste k meni crkvene sluge kad budem umirao i da moje mrtvo tijelo sklone što brže, bez ikakvih zaklinjanja i molitava nad njim, kao što se sklanja svaka odvratna i nepotrebna stvar da ne bi smetala živima. Ono međutim, što je rečeno da sam ja „posvetio svoj književni rad i talent koji mi je od Boga dat na širenje učenja suprotnih Hristu i crkvi“ itd. i da „u svojim djelima i pismima koje sam razaslao u velikom broju svojim učenicima i po cijelom svijetu, a naročito u granicama naše drage otadžbine, propovijedam s fanatičkom revnošću nipodaštavanje svih dogmi pravoslavne crkve i same suštine hrišćanske vjere“ – to je netačno. Nikad se nisam brinuo za širenje svoga učenja. Istina, ja sam u svojim djelima iznosio svoje shvatanje Hristovog učenja i nisam ta djela sakrivao od ljudi koji su željeli da se s njima upoznaju, ali ih nikad sam nisam štampao; ljudima sam govorio kako ja shvatam Hristovo učenje samo onda kad su me o tome pitali. Tim ljudima sam govorio ono što mislim i, ako sam ih imao pri ruci, davao im svoje knjige. Rečeno je takođe da ja odbacujem svete tajne. To je potpuno tačno. Svete tajne smatram niskim, grubim vradžbinama koje nisu u skladu s pojmom Boga i hrišćanskih učenja i, osim toga, smatram ih kršenjem pravih zapovijesti Jevanđelja. U krštavanju novorođenčadi ja vidim očigledno izopačenje sveg onog smisla što ga je moglo imati krštavanje odraslih koji svjesno primaju hrišćanstvo; u obavljanju tajne braka među onima koji su se sjedinili ranije, i u dopuštenju razvoda i u osvećenju braka između razvedenih, vidim direktno narušavanje i smisla i slova jevanđeljskog učenja. U periodičnom opraštanju grjehova na ispovijestima vidim štetnu obmanu koja samo podstiče na grijeh i uništava strah od sagrešenja. Isto tako u sveštanju masla, kao i u miropomazanju, vidim metode prostih vradžbina, kao i u poštovanju ikona i mošti, kao i u svim onim obredima, molitvama, zakletvama kakvih je pun trebnik. U pričešćivanju vidim obogotvorenje ploti i izopačenje hrišćanskog učenja. ..........U sveštenstvu, pored toga što se javno priprema za obmanjivače, vidim i direktno kršenje Hristovih riječi koje direktno zabranjuju svakome, ma ko to bio, da se naziva učiteljem, ocem i nastavnikom (Jevanđelje po Mateju, 23, 8-10). ........Vjerujem u ljubav, a ne u vradžbine i molepstvija. Rečeno je, najzad, kao posljednja i najveća moja krivica, da ja „ismijavajući najsvetije predmete vjere nisam ni zadrhtao kad sam izložio podsmijehu najsvetiju od svih tajni – pričešće“. To da ja nisam ni zadrhtao opisujući jednostavno i objektivno ono što sveštenik radi dok priprema tu takozvanu svetu tajnu, to je sasvim tačno; ali to da je ta takozvana tajna nešto sveto, a da je jednostavno opisivanje kako se ona vrši bogohuljenje – to je potpuno netačno........ Nije huljenje vjere nazivati pregradu pregradom a ne ikonstasom, i čašu čašom a ne putirom, nego je najstrašnije i najogavnije huljenje, koje nikako ne prestaje, da ljudi, iskorišćavajući sva moguća sredstva obmane i hipnoze – uvjeravaju djecu i prostodušan narod da će ako se na određen način i uz izgovaranje određenih riječi isjeckaju komadići hljeba, pa potom stave u vino, u te komadiće ući Bog; i da će, ako se u ime nekog živog unese taj komadić u sebe, taj biti zdrav; ako se taj komadić unese u sebe u ime nekog umrlog, onda će tome na onom svijetu biti ljepše; i da će u onoga ko pojede taj komadić ući sam Bog. To je strašno! ..............Bilo kako da neko shvata Hristovu ličnost, i njegovo učenje koje uništava zlo svijeta, i tako jednostavno, lako i nesumnjivo pruža dobro ljudima, ako ga samo ljudi ne izopačavaju, to čitavo učenje je prikriveno i pretvoreno u prostačne vradžbine kupanja, mazanja uljem, pokreta tijelom, zaricanja, gutanja komadića i sl., da od tog učenja ne ostaje ništa. I ako jednom neki čovjek pokuša da opomene ljude da učenje Hristovo nije u tim vradžbinama, molepstvijima, službama, svijećama, ikonama, već u tome da ljudi vole jedan drugog, da ne plaćaju zlo zlim, da ne sude, ne ubijaju jedan drugog, onda se digne povika onih kojima su te obmane korisne, i ti ljudi na sav glas, s nepojamnom drskošću, govore u crkvama, štampaju u knjigama, novinama, katihizisima, da Hristos nikad nije zabranjivao zakletvu (prisegu), nikad nije zabranjivao ubistvo (smrtne kazne, ratove), da su njegovo učenje o neprotivljenju zlu izmislili neprijatelji Hrista sa satanskom lukavošću. ...............(Propovijed Amvrosija, harkovskog episkopa, prim L.N. Tolstoja) I što je najglavnije, strašno je što oni ljudi kojima je to korisno ne obmanjuju samo odrasle nego, imajući na to pravo, obmanjuju i djecu, onu istu za koju je Hristos govorio da teško onome ko njih obmane. Strašno je to što ti ljudi, radi svojih sitnih koristi, čine tako užasno zlo, skrivajući od ljudi istinu koju je Hristos otkrio i koja im pruža takvo dobro – čijem hiljaditom dijelu nije ravna korist koju su oni dobili od svega toga što čine. Ja sam išao obrnutim putem. Počeo sam s tim što sam zavolio svoju pravoslavnu vjeru više od svoga spokojstva, zatim sam zavolio hrišćanstvo više od svoje crkve, sad volim istinu više od svega na svijetu. I danas se za mene istina podudara s hrišćanstvom kako ga ja shvatam. I ja ispovijedam to hrišćanstvo i radosno živim i spokojno i radosno približavam se smrti.“ ........

Das Land Israel wird seit 2000 v. Chr. vom jüdischen Volk bevölkert. Hier ist die Zeitachse, falls ihr noch nicht gewusst habt, dass es ihre Heimat ist, wie sie von Jahweh bezeichnet wird.

1900 v. Chr.:
- Abraham, von Gott zum Vater ausgewählt
der jüdischen Nation.
1900 v. Chr.:
Isaak, Abrahams Sohn, herrscht über Israel.
1850 v. Chr.:
Jacob, Sohn von Issac, regiert über Israel.
1400 v. Chr.:
- Moses führt das Volk aus Ägypten raus
und zurück nach Israel.
1010 v. Chr.:
- König David vereint die 12 Stämme zu einem
Nation.
970 v. Chr.:
- König Salomon, Sohn Davids, baut die
erste Tempelanlage in Jerusalem
930 v. Chr.:
- Israel ist in zwei Königreiche aufgeteilt, die
Königreich Israel und das Königreich
Judah.
800er v. Chr.:
- Der Aufstieg der Propheten, Gottes
Boten.
722 v. Chr.:
- Das Königreich Israel wird erobert von
Assyrer.
605 v. Chr.:
- Königreich Judah wird erobert von den
Babylonier.
586 v. Chr.:
- Salomons Tempel wird zerstört durch die
Babylonier.
539 v. Chr.:
- Perser erobern die Babylonier und
Übernimm die Kontrolle über Israel.
538 v. Chr.:
Die Juden kehren aus dem Exil nach Israel zurück.
520 v. Chr.:
- Der Tempel ist wieder aufgebaut.
450 v. Chr.:
- Reformen von Ezra und Nehemia.
433 v. Chr.:
Malachi ist das Ende der Prophetische
Alter.
432 v. Chr.:
- Die letzte Gruppe Juden kommt von
Exil.
333 v. Chr.:
- Die Griechen erobern den Perser
Reich.
323 v. Chr.:
- Das ägyptische und syrische Reich nehmen
über Israel.
167 v. Chr.:
- Hasmoneans erobert Israel und die
Juden werden unabhängig regiert.
70 v. Chr.:
- Römer erobern Israel.
20 v. Chr.:
- König Herodes baut den "dritten" Tempel
6 v. Chr.:
Jesus Christus ist in Bethlehem geboren
70 nach Christus:
- Römer zerstören den Tempel

Danach waren die Menschen Gefangene der Römer, Byzantiner, Araber und Kreuzritter. Durch all diese Ereignisse lebte das jüdische Volk weiterhin in Israel. Je nach Jahrhunderten gab es mehr oder weniger von ihnen, aber es gab nie eine Zeit, in der die Juden nicht im Land lebten. Sie blieben, sie bauten ihre Gemeinschaften auf, sie zogen ihre Familien auf, praktizierten ihren Glauben und sie litten unter den Händen vieler außerhalb der Herrscher, aber sie behielten immer ihren Glauben. Es ist es, was sie erhalten, selbst jetzt.

Mai 1948:
- die UN hat den Staat Israel gegründet,
das Volk der Juden.

Jahren getan hat.