Dva svedoka ubijeni - Francuska revolucija.

od Glasnik 2019-11-02, 23:15

Verni Božji svedoci, - spisi Starog i Novog zaveta - koje je bogohulna masa posledicom delovanja Rima, prividno "poubijala", nisu dugo ostali nemi.

"I posle tri dana i po duh života od Boga uđe u njih; i staše oba na noge svoje i strah veliki napade na one koji ih gledahu" (Otkr. 11,11).

Godine 1793. Francuska je dekretom svoje zakonodavne skupštine proglasila ukidanje hrišćanske religije i potpunu zabranu Biblije. Tri i po godine kasnije rezolucijom istog tela, ovaj dekret je ukinut, a čitanje Svetih spisa je ponovo odobreno.

Svet je bio užasnut poplavom bezakonja koje je nastalo kao neizbežna posledica odbacivanja Svetog pisma i ljudi su priznali neophodnost vere u Boga i NJegovu Reč kao temelj vrline i morala. "Koga si ružio i hulio?" pita Gospod, "na koga si podigao glas? i podigao u vis oči svoje? Na Sveca Izrailjeva" (Is. 37,23). "Zato, evo, ja ću ih naučiti sada, pokazaću im ruku svoju i silu svoju, da poznaju da mi je ime Gospod" (Jer. 16,21).

od Glasnik 2019-11-02, 23:16

U vezi sa pomenutom dvojicom svedoka prorok dalje kaže:

"I čuše glas snažni s neba koji im govori: iziđite amo. I izađoše na nebo na oblacima i vidješe ih neprijatelji njihovi" (Otkr. 11,12).

Otkako je Francuska objavila rat ovoj dvojici svedoka, oni su u svetu poštovani i cenjeni više nego ikada ranije.
Godine 1804. osnovano je Britansko inostrano biblijsko društvo. Posle njega osnovane su slične organizacije sa mnogobrojnim ispostavama upravo na tlu Evrope.
Godine 1816. osnovano je Američko biblijsko društvo. Kad je bilo osnovano Britansko biblijsko društvo, Biblija je štampana i izdavana na pedeset jezika. Od tada je ona prevedena i objavljena na mnogo stotina jezika i dijalekata.

od Glasnik 2019-11-02, 23:17

U toku pedeset godina koje su prethodile godini 1792. malo je pažnje poklanjano misionarskoj delatnosti u stranim misijama. Nijedno novo društvo nije osnovano, i bilo je malo verskih zajednica koje su pokušale da hrišćanstvo šire i u neznabožačkim zemljama. Međutim, pred kraj osamnaestog veka došlo je do velike promene. LJudi se nisu više zadovoljavali rezultatima racionalizma i osetili su potrebu za božanskim otkrivenjem i verom koja se temelji na stečenom iskustvu. Od tog vremena je delo u stranim misijama krenulo sa dotada neviđenim poletom.

Usavršavanje štamparskog znanja dalo je širenju Biblije novi zamah. Povećane mogućnosti saobraćajnih veza između raznih zemalja, otklanjanje starih predrasuda ili nacionalne isključivosti, zatvaranja u sopstvene granice, i konačno lišavanje papstva svetovne vlasti - sve je to doprinelo da se otvori put širenju Božje Reči. Već nekoliko godina Biblija se slobodno prodaje i na ulicama Rima, a sada je stigla već i u svaki nastanjeni deo zemaljske kugle.

od Glasnik 2019-11-02, 23:18

XV Biblija i Frnacuska revolucija.

U šesnaestom veku reformacija je, otvorivši narodu Bibliju, nastojala da uđe u sve evropske zemlje. Neke nacije radosno su je pozdravile kao vesnika poslatog s neba. U drugim zemljama papstvu je uspelo da joj u znatnoj meri spreči ulazak; i tu je svetlost biblijskog znanja, sa njenim blagoslovenim uticajem, bila gotovo sasvim isključena.

U jednoj zemlji ova svetlost, iako je zablistala, zbog tame koja je preovlađivala nije bila shvaćena; i borba između istine i zablude trajala je vekovima.

Konačno je pobedilo zlo, a istina nebeskog porekla bila je odgurnuta.

"A sud je ovaj što vidjelo dođe na svijet, i ljudima omilje većma tama negoli vidjelo" (Jovan 3,19).

Ova nacija je morala da požnje plodove svoga izbora.

Uticaj Duha Božjeg koji jedini može da zadrži zlo bio je konačno uskraćen narodu koji je prezreo ponuđeni dar NJegove milosti. Zlu je dopušteno da sazri, i ceo svet je video posledice upornog odbacivanja svetlosti.

od Glasnik 2019-11-02, 23:21

Borba koja je u Francuskoj vekovima vođena protiv Biblije dostigla je svoju kulminaciju u prizorima revolucije. Ovaj strašni pokolj bio je neizbežna posledica suzbijanja i zabrane Svetog pisma od strane Rima.

To je bila najpotresnija slika u kojoj je svet mogao da vidi ishod papske politike - očigledna ilustracija onoga čemu je učenje rimokatoličke crkve vodilo više od hiljadu godina.

Proroci su prorekli suzbijanje i zabranu Svetog pisma koje je papstvo primenjivalo za vreme svoje prevlasti; a Otkrivenje ukazuje na strašne posledice koje su zbog dominacije

"čovjeka bezakonja" morale da pogode upravo Francusku.

Anđeo Gospodnji je rekao: "I grad sveti gaziće četrdeset i dva mjeseca. I daću dvojici svojih svjedoka, i proricaće hiljadu i dvjesta i šezdeset dana obučeni u vreće. . . I kad svrše svjedočanstvo svoje, onda će zvijer, što izlazi iz bezdana, učiniti s njima rat, i pobijediće ih i ubiće ih. I tjelesa njihova ostaviće na ulici grada velikoga, koji se duhovno zove Sodom i Misir, gdje i Gospod naš razapet bi. . . I oni koji žive na zemlji obradovaće se za njih i slaće dare jedan drugome, jer ova dva proroka mučiše one što žive na zemlji.

A posle tri dana i po duh života od Boga uđe u njih i staše oba na noge svoje i strah veliki napade na one koji ih gledahu" (Otkrivenje 11,2-11).

od Glasnik 2019-11-02, 23:22

Ovde spomenuti periodi "četrdeset i dva mjeseca" i "hiljadu i dvesta i šezdeset dana" imaju isto značenje; i predstavljaju vreme u koje je Hristova zajednica bila tlačena i progonjena od strane Rima.

Period od 1260 godina papske prevlasti počinje godine 538. posle Hrista kada Papstvo pocinje da dobija politicku moc,posto su iscupana 3 roga, i prema tome treba da se završi 1798. godine.

U to vreme 1798 je francuska vojska ušla u Rim i zarobila papu koji je zatim u izgnanstvu i umro.

Iako je ubrzo posle toga izabran novi papa, ipak papska hijerarhija nikad više nije mogla da povrati onu vlast kakvu je pre toga imala.

Progonstvo crkve ipak nije nastavljeno sve do kraja perioda prorečenog od 1260 godina. Iz samilosti prema svome narodu, Bog je skratio vreme njihovog vatrenog kušanja. U svome proročanstvu o "nevolji velikoj", koja će snaći crkvu.

Pod uticajem reformacije, progonstva su prestala i pre 1798. godine.

od Glasnik 2019-11-02, 23:23

Što se tiče dvojice svedoka, prorok dalje govori:

"Oni su dvije masline i dva svijetnjaka što stoje pred gospodarom zemaljskim" (Otkr. 11,4). "Riječ je tvoja", kaže psalmista, "žižak nozi mojoj i vidjelo stazi mojoj" (Ps. 119,105).

Ova dva svedoka predstavljaju spise Staroga i Novoga zaveta.

I jedan i drugi predstavljaju značajno svedočanstvo o poreklu i večnom trajanju Božjeg zakona.

Oba svedoče i o planu spasenja. Simboli, žrtve i proročanstva Staroga zaveta upućuju na Spasitelja koji je imao doći. Jevanđelja i poslanice Novog zaveta govore o Spasitelju koji je došao upravo onako kako je u pomenutim simbolima i proročanstvima bio najavljen.

"Oni će proricati hiljadu i dvjesta i šezdeset dana, obučeni u vreće." Najveći deo tog razdoblja, ovi svedoci Božji bili su za širu javnost nepoznati. Papska sila je nastojala da od naroda sakrije Reč božanske istine, i dala mu je lažne svedoke da pobijaju njeno svedočanstvo.

Kada je Biblija bila zabranjena od strane i crkve i svetovne vlasti, kada su njena svedočanstva izopačavana i kada se na sve načine koje su samo mogli da izmisle ljudi i demoni nastojalo da se ljudska srca odvrate od nje; kada su oni koji su se usudili da objavljuju njene svete istine bili progonjeni, izdavani, mučeni, živi sahranjivani u tamničke ćelije i zbog svoje vere završavali mučeničkom smrću ili pak bili prisiljavani da beže u zaklone po gorama, u klance i pećine - tada su ova dva verna svedoka proricali obučeni u vreće. Oni svoje svedočanstvo ipak nisu prestajali da iznose kroz celo razdoblje od 1260 godina. I u danima najvećeg mračnjaštva bilo je vernih ljudi koji su ljubili Reč Božju i koji su revnovali za NJegovu čast. Tim vernim slugama sam Bog je podario mudrost, snagu i autoritet da NJegovu istinu objavljuju tokom čitavog tog perioda.

od Glasnik 2019-11-02, 23:24

"I ako im ko nepravdu učini, oganj izlazi iz usta njihovih i poješće neprijatelje njihove; a ko bude hteo da im učini na žao, onaj valja da bude ubijen" (Otkr. 11,5).

Gaženje Božje Reči ne može ostati nekažnjeno. Značenje ove strašne pretnje dato nam je u završnom poglavlju Otkrivenja: "Jer svjedočim svakome koji čuje riječi proroštva knjige ove; ako ko šta dometne ovome, Bog će nametnuti na njega zla napisana u knjizi ovoj; i ako ko oduzme od riječi knjige proroštva ovoga, Bog će oduzeti njegov dio od knjige života i od grada svetoga, i od onoga što je napisano u knjizi ovoj" (Otkr. 22,18.19).

To su upozorenja koja je sam Bog dao ljudima da se strogo čuvaju da ne bi na bilo koji način menjali ono što je On otkrio ili zapovedio. Ove svečane i ozbiljne pretnje odnose se na sve one koji svojim uticajem, navode ljude da omalovažavaju Božji zakon. One treba da zadaju strah i trepet svima onima koji tako lakomisleno tvrde da je svejedno da li se držimo ili ne držimo Božjeg zakona. Svi oni koji svoje lično mišljenje uzdižu iznad božanskog otkrivenja i koji potpuno jasan smisao Svetog pisma menjaju samo zato da bi ugodili sebi ili da bi se prilagodili svetu, preuzimaju na sebe strašnu odgovornost. Pisana Božja Reč, Božji zakon, predstavljaće merilo karaktera svakoga pojedinca i osudiće sve one koji na osnovu ovog nepogrešivog testa budu proglašeni lakima.

od Glasnik 2019-11-02, 23:26

"I kad svrše svjedočanstvo svoje."

Vremenski period u kome su ova dva svedoka proricali obučeni u vreće završio se 1798. godine.

Kad se njihovom svedočenju u tami papstva približio kraj, posledica delovanja papastva je prouzrokovalo da im se objavi rat, i po proročanstvu budu ubijeni 3,5 dana.

" Građanskim i crkvenim vlastima većine zemalja u Evropi sotona je vekovima upravljao preko papstva. Ovde se, međutim, desava potpuna kulminacija

Politika Rima bila je da Bibliju, iz tobožnjeg strahopoštovanja prema njoj, treba držati zaključanu na nepoznatom jeziku i skrivenu od naroda.

Pod njegovom vladavinom su ova dva svedoka prorokovali "obučeni u vreće."

Ali je prema proročanstvu trebalo da dodje vreme kada ce se Božjoj Reči otvoreno objaviti rat.

od Glasnik 2019-11-02, 23:27

"Grad veliki," gde su ova dva svedoka bila zaista ubijena i gde su njihova mrtva tela ostavljena da leže na ulici "zove se duhovno. . . Misir." Od svih naroda pomenutih u biblijskoj istoriji, Misir je najdrskije poricao i samo postojanje živog Boga i odbijao da se pokori NJegovim zapovestima. Nijedan vladar sveta nije se drznuo na tako otvorenu i drsku pobunu protiv autoriteta neba kao faraon car misirski. Kad mu je Mojsije, prenoseći primljenu poruku rekao: "Ovako veli Gospod", faraon je ponosno odgovorio: "Ko je Gospod da poslušam glas NJegov i pustim Izrailja? Ne znam Gospoda, niti ću pustiti Izrailja" (II Mojs. 5,2). To je otvoreno neverovanje u Boga, i narod koji je ovde slikovito prikazan Misirom isto će tako odbiti da prizna zahteve živoga Boga i ispoljiti isti duh bezverstva i prkosa. "Grad veliki" upoređuje se "duhovno" i sa Sodomom. Pokvarenost Sodoma u kršenju Božjeg zakona, naročito se ogledala u razvratu. I ovaj greh je bio izrazito obeležje nacije koja je ispunila sve pojedinosti datog proročanstva.

od Glasnik 2019-11-02, 23:28

Prema rečima proroka, nešto pre 1798. godine trebalo je da se Bibliji otvoreno objavi rat.

A u zemlji u kojoj će svedočanstvo dvojice Božjih svedoka biti ućutkano treba, prema proročanstvu, da se ispolji bezboštvo faraona i razvrat Sodoma.

Ovo proročanstvo se najtačnije i najpotresnije ispunilo u istoriji Francuske.

Za vreme revolucije 1793. godine "svet je prvi put čuo da jedan skup ljudi rođenih i vaspitavanih u civilizaciji, skup koji na sebe preuzima pravo da vlada jednim od najistaknutijih naroda Evrope, podiže složno glas poričući najsvečaniju istinu koju uopšte može primiti ljudska duša, i odbacujući jednodušno veru u Boga i bogosluženje" - Valter Skot, (Sir NJalter Scott) Napoleonov život, I, pogl. 17. "Francuska je jedina nacija na svetu o kojoj je sačuvan autentičan izveštaj da je, kao nacija, podigla ruku protiv Tvorca vasione.

ÄPostojao je, i još uvek postoji veliki broj bogohulnika i mnoštvo bezvernika u Engleskoj, Nemačkoj, Španiji i u drugim zemljama; ali Francuska zauzima posebno mesto u istoriji sveta kao jedina država koja je dekretom svoje zakonodavne skupštine proglasila da nema Boga, i u kojoj su svi stanovnici prestonice i ogromna većina širom zemlje, žene i muškarci, pevali i igrali od radosti kad je ovaj proglas prihvaćen." - Blekvudski časopis, (Blacknjood s Magazine) novembra, 1870.

od Glasnik 2019-11-02, 23:29

Francuska je takođe pokazala i osobenosti koje su naročito obeležavale stanovnike Sodoma.
Za vreme revolucije vladalo je stanje moralne uniženosti i razvrata, slično onome koje je uslovilo propast gradova doline Sidimske.
Neverovanje u Boga i razvrat Francuske istoričar opisuje upravo ovako kako je to i najavljeno u proročanstvu. "U uskoj vezi sa zakonima koji se odnose na religiju bio je i zakon kojim je brak - ta najsvetija obaveza koju ljudska bića mogu da preuzmu i od čije stabilnosti zavisi i sam opstanak društva - sveden na privremeni, čisto građanski ugovor, koji mogu dve osobe po svojoj volji sklopiti ili raskinuti. . . Da su se sami demoni zauzeli da pronađu način kako će najsigurnije uništiti sve ono što je u porodičnom životu časno, lepo i trajno, i da u isto vreme budu sigurni da će zlo koje su nameravali stvoriti, trajno prelaziti s pokoljenja na pokoljenje, ne bi mogli izmisliti ništa efikasnije nego što je bila degradacija braka. . . Sofija Arnold, glumica čuvena po svojoj duhovitosti, nazvala je ovakav brak "sakramentom brakolomstva." - Skot, sv. I, pogl. 1

od Glasnik 2019-11-02, 23:29

"Gdje i Gospod naš razapet bi."

I ova pojedinost proročanstva takođe se ispunila u Francuskoj.

Duh neprijateljstva i protivljenja Hristu ni u jednoj zemlji se nije potresnije ispoljio.

Ni u jednoj zemlji nije istina naišla na ogorčeniji i svirepiji otpor. Progonstvima koje je tako nemilosrdno sručila na pristalice jevanđelja, Francuska je raspinjala Hrista u licu NJegovih učenika.

Vekovima je na tlu Francuske prolivana krv svetih mučenika. Dok su Valdenžani po planinama Pijemonta ubijani "za riječ Božju i za svjedočanstvo Isusa Hrista," slične su žrtve podnosili za istinu i njihova braća, francuski albigenzi. U danima reformacije njene pristalice su ubijane uz najgroznije mučenje. Kralj i plemstvo, žene visokog roda i nežne devojke, ponos i viteštvo nacije, naslađivali su se posmatrajući samrtne muke onih koji su kao mučenici umirali za Hrista. Hrabri Hugenoti, u borbi za prava koja ljudsko srce smatra najsvetijima, prolivali su svoju krv na mnogim bojištima. Protestanti su bili stavljeni van zakona, ucenjivani i progonjeni kao divlje zveri.

od Glasnik 2019-11-02, 23:30

Mali broj potomaka starih hrišćana nazivanih "Crkvom u pustinji" koji su u osamnaestom veku, postojali još samo u Francuskoj i krili se po planinama njenog juga, još uvek su čuvali veru svojih otaca.
Ako bi se usudili da se sastanu noću na obroncima planine ili u nekom usamljenom tresetištu, bili su proganjani od strane "stare zmije" (Otkr. 12, 17), i odvlačeni u doživotno ropstvo na galijama. Najbolji, najobrazovaniji i najplemenitiji Francuzi bili su često okovani u lance zajedno sa razbojnicima i ubicama i izloženi najsvirepijem mučenju. Vidi, NJylie XXII, gl. 6. Drugi, sa kojima se postupalo mnogo milosrdnije bili su hladnokrvno streljani dok su nenaoružani i nemoćni padali na kolena da se pomole Bogu. Stotine staraca, nezaštićenih žena i nedužne dece ostali su mrtvi da leže na mestu gde su se sastajali radi bogosluženja. Prolazeći planinskim obroncima ili šumom gde su se oni obično sastajali nije bilo ništa neobično na svaka četiri koraka naići na leševe u travi i obešene na drveću." NJihova zemlja "opustošena mačem, krvničkom sekirom i lomačama pretvorena je u široku, mračnu divljinu." "Ove strahote nisu se događale u mračnom srednjem veku već u blistavoj eri Luja XIV, kad je nauka negovana, kad je književnost cvetala, i kad su sveštenstvo dvora i prestonice predstavljali učeni i rečiti ljudi koji su se pretvarali da su veoma blagi, smerni i puni milosrđa." - Isto, XXII, pogl. 7.

od Glasnik 2019-11-02, 23:31

Ali najcrnji na crnom spisku zločina, najstrašniji među paklenim delima i strahotama svih vekova, bio je do tada nečuveni pokolj Vartolomejske noći.

Svet se još uvek sa zgražanjem i užasom seća tog svirepog i na najpodliji način izvedenog prepada. Francuski kralj, po nagovoru rimokatoličkih sveštenika i velikodostojnika odobrio je zločin. Jedno zvono, oglasivši se u mrtvoj tišini noći, dalo je dogovoreni znak za početak pokolja. Hiljade protestanata koji su, oslanjajući se na kraljevu časnu reč, mirno spavali u svojim domovima, bili su bez ikakve opomene ili upozorenja izvučeni iz svojih kuća i hladnokrvno poubijani.

Kao što je Hristos bio nevidljivi vođa svoga naroda pri njegovom oslobođenju iz misirskog ropstva, tako je i sotona bio neviđeni vođa svojih podanika u ovom strašnom delu masovnog ubijanja. Pokolj je u Parizu nastavljen sedam dana, a prva tri dana upravo neshvatljivom žestinom. Po posebnom kraljevom nalogu, pokolj se nije ograničio samo na grad već se proširio i na sve pokrajine i gradove u kojima su živeli protestanti. Nije se gledalo ni na starost ni na pol. Nisu pošteđeni ni sedi starci ni nevina novorođenčad u kolevci. Plemić i seljak, staro i mlado, majka i dete, svi zajedno su ubijani. Ovo zversko klanje širom cele Francuske trajalo je puna dva meseca. Sedamdeset hiljada ljudi koji su predstavljali cvet nacije poubijano je.

od Glasnik 2019-11-02, 23:31

"Kada je vest o ovom masakru stigla u Rim, radosti sveštenstva nije bilo granica.

Glasnika koji je ovu strašnu vest objavio kardinal lorenski nagradio je sa hiljadu kruna.

Ova za Rim radosna vest pozdravljena je topovskim plotunom sa tvrđave sv. Angela, zvona su odjeknula sa svih tornjeva; vatre upaljene u znak sveopšteg veselja pretvorile su noć u dan; a Grgur XIII, praćen kardinalima i ostalim crkvenim velikodostojnicima, poveo je sjajnu povorku u crkvu sv. Luja gde je lorenski kardinal pevao Te Deum. . . Iskovana je spomen medalja kao uspomena na ovaj masakr a u Vatikanu se još uvek mogu videti tri Vasarijeve freske koje prikazuju: napad na admirala, zatim kralja kako u savetu priprema zaveru za ovo mučko ubijanje, i sam prizor pokolja. Papa je francuskom vladaru poslao Zlatnu Ružu, a četiri meseca posle pokolja. . . on je pun samozadovoljstva slušao besedu jednog francuskog sveštenika. . . koji je govorio o onom danu punom radosti i sreće kad je sveti otac, primivši vest o ovom pokolju, u svečanoj povorci otišao da zahvali Bogu i svetom Luju" - Henri Vajt, (Henry NJhite) Pokolj Vartolomejske noći, pogl. XIV, par. 24.

od Glasnik 2019-11-02, 23:32

Isus je bio prakticno ponovo razapet.

Isti onaj duh koji je bio podstrekač pokolja Vartolomejske noći, bio je vođa i u strašnim prizorima revolucije. Isus Hristos je bio proglašen za varalicu i opšta lozinka francuskih bezvernika bila je: "Smrvimo bednika" pri čemu su mislili na Hrista. Bogohuljenje i gnusni razvrat išli su ruku pod ruku, a najpodliji ljudi, čudovišta od svireposti i poroka, postavljeni su na najviša mesta. U svemu je sotoni ukazivano najveće poštovanje, dok je Hristos u svojim osobinama istine, čistote i nesebične ljubavi, bio ponovo raspinjan.

"Onda će zver što izlazi iz bezdana učiniti s njima rat i pobijediće ih, i ubiće ih."

Bogohulstvo u Francuskoj izazvano kao posledica uticaja Rima, preko kojeg je sotona ispunjvao svoje ciljeve, za vreme revolucije i vladavine terora, povela je takav rat protiv Boga i NJegove svete Reči kakav svet još nije video.

Narodna skupština je zabranila svako bogosluženje. Biblije su bile pokupljene i javno spaljene uz ispoljavanje svih mogućih poruga. Božji zakon je najdrskije bačen pod noge.

Sve biblijske institucije bile su ukinute. Sedmični dan odmora odbačen je, a umesto njega svaki deseti dan je bio posvećen veselju, naslađivanju i bogohuljenju.

Krštenje i pričest su bili zabranjeni. A u nadgrobnim natpisima, upadljivo istaknutim, tvrdilo se da je smrt večni san.

od Glasnik 2019-11-02, 23:32

Strah od Boga ne samo što nije više smatran početkom mudrosti već se tvrdilo da on predstavlja početak ludosti. Zabranjeno je bilo svako versko bogosluženje, osim odavanja počasti slobodi i domovini. "Pariski biskup koji je bio priznat od nove vlasti pozvan je da preuzme glavnu ulogu u najbesramnijoj i najodvratnijoj lakrdiji koja se ikada odigrala pred predstavnicima jedne nacije. . . Doveden u svečanoj povorci, on je izjavio pred skupštinom da je religija koju je toliko godina propovedao, u svakom pogledu, samo deo popovštine koja nema nikakvog temelja ni na istoriji ni na svetoj istini. Svečano i otvoreno porekao je postojanje Boga kome je bio posvećen da služi i izjavio da će ubuduće služiti slobodi, jednakosti, vrlini i moralnosti. Zatim je položio na sto svoja biskupska odlikovanja i primio od predsednika skupštine bratski zagrljaj. Za primerom ovog velikodostojnika crkve poveli su se još neki otpadnici iz redova sveštenstva." - Skot, I, pogl. 17.

od Glasnik 2019-11-02, 23:33

"I oni koji žive na zemlji, obradovaće se i razveseliće se i slaće darove jedni drugima, jer ova dva proroka mučiše sve što žive na zemlji."

Bezverna Francuska ućutkala je glas ukora ove dvojice Božjih svedoka. Reč istine ležala je mrtva na njenim ulicama, a oni, koji su mrzeli ograničenja i zahteve Božjeg zakona sada su likovali. LJudi su javno prkosili Caru neba. Slično grešnicima iz starih vremena, dovikivali su: "Kako će razabrati Bog? Zar Višnji zna?" (Ps. 73,11).

od Glasnik 2019-11-02, 23:34

Sa bogohulnom drskošću u koju se jedva može poverovati, jedan od sveštenika novoga reda rekao je: "Bože, ako postojiš, osveti svoje uvređeno ime. Prkosim ti! Ti ćutiš. Ne usuđuješ se da baciš svoje strele i gromove. Ko će posle svega verovati da postojiš?" - Arčibald Alison, (Archibald Alison) Istorija Evrope, I, poglavlje 10. Kakav odjek faraonovog pitanja: "Ko je Gospod da poslušam glas NJegov?. . . Ne znam Gospoda!"

"Reče bezumnik u srcu svom: nema Boga" (Ps. 14,1). O onima koji izopačuju NJegovu istinu Gospod kaže: ". . . Jer će njihovo bezumlje postati javno pred svima" (II Tim. 3,9). Pošto je odbila da služi Bogu živome, koji je "visok i uzvišen i živi u večnosti", Francuska se ubrzo spustila do toliko unižavajućeg idolopoklonstva da je obožavala boginju razuma, u licu jedne razvratne žene, - i to još u skupštini nacionalnih predstavnika i njenih najviših građanskih i zakonodavnih vlasti! Jedan istoričar beleži: "Jedna od ceremonija ovog vremena prave sumanutosti nenadmašiva je po svojoj apsurdnosti kombinovanoj sa bezbožnošću. Vrata skupštine otvorila su se pred grupom muzikanata, za kojima su išli članovi gradskog veća u svečanoj povorci, pevajući himne u čast slobodi, i prateći predmet svog budućeg obožavanja, jednu velom obavijenu ženu koju nazvaše boginjom razuma. Čim je stigla u dvoranu, svečano su joj skinuli veo i posadili je desno od predsednika, i odmah su svi u njoj prepoznali igračicu iz opera. . . Ovoj osobi, kao najpodesnijem predstavniku takvog razuma koji je postao predmet njihovog obožavanja, javno se poklonila francuska narodna skupština.

Ova bezbožna i smešna ceremonija postala je neka vrsta mode, i ustoličenje boginje razuma ponavljalo se i imitiralo u celoj naciji, naročito u onim mestima gde su stanovnici hteli da dokažu da su dorasli tekovinama revolucije." - Skot, sv. I, poglavlje 17.

od Glasnik 2019-11-02, 23:35

Govornik koji je uveo obožavanje razuma, naglasio je: "Zakonodavci! Fanatizam je ustupio mesto razumu. NJegove krmeljive oči nisu mogle da podnesu sjaj svetlosti. Danas se sakupilo neizmerno mnoštvo pod ovim gotskim svodovima koji prvi put odzvanjaju od glasa istine. Tu su Francuzi danas svečano obavili jedino ispravno bogosluženje - bogosluženje slobodi i razumu. Tu smo izrazili nove želje za uspeh republikanskog oružja i grba; tu smo mrtve idole zamenili razumom - ovim živim likom, remek-delom prirode." - M. A. T. (M. A. Thiers) Istorija Francuske revolucije, II, str. 370. 371.

od Glasnik 2019-11-02, 23:35

Kada je boginja povedena u skupštinu govornik je uze za ruku i obraćajući se skupštini, reče: "Smrtnici, prestanite strepeti pred nemoćnim gromovima Boga koji je stvoren kao proizvod vašeg straha. Od sada ne priznajte nijedno božanstvo osim razuma. Ja vam predstavljam njegov najčistiji i najplemenitiji lik; ako već morate imati idole, prinosite žrtve samo ovakvima kao što je ovaj. . . O pokrivalo razuma, padni pred uzvišenim senatom slobode!"

"Pošto je predsednik boginju zagrlio ona je ušla u raskošno okićena kola, i usred neizmernog mnoštva, uvedena u katedralu Notr-Dam da tu zauzme mesto božanstva. Zatim je podignuta na glavni oltar i svi prisutni su joj se, u znak obožavanja, poklonili." - Alison, sv. I, gl. 10.

od Glasnik 2019-11-02, 23:36

Ne za dugo, posle ovoga, izvedeno je javno spaljivanje Biblije.
Jednom prilikom su tako članovi "Društva narodnog muzeja" ušli u dvoranu gradske većnice skandirajući: "Živeo razum!"

Na vrhu jedne motke nosili su polusagorele ostatke raznih knjiga, među kojima je bilo molitvenika, raznih crkvenih knjiga, kao i Starih i Novih zaveta, koji su, kako to reče predsednik "u velikom ognju ispaštali za sve ludosti na koje su naveli ljudski rod." - Pariski žurnal (Journal of Paris) 1793. br. 318.

od Glasnik 2019-11-02, 23:36

Papstvo je započelo delo koje se sada dovršilo potpunim neverstvom.

Papska politika uslovila je one društvene, političke i verske prilike koje su Francusku gurnule u propast.

Hroničari koji su opisivali strahote revolucije zaključuju da se ovi ispadi moraju staviti na teret kruni i crkvi. (Vidi Dodatak) Tačnije uzeto, moraju se pripisati crkvi. Papstvo je zatrovalo duše kraljeva protiv reformacije, prikazujući je kao neprijatelja krune, i kao uzročnika takvog razdora koji može biti sudbonosan za mir i jedinstvo nacije. U prirodi rimokatolicizma bilo je da takvim sredstvima i na takav način raspiruje najužasniju svirepost i najdrskije nasilje koje je ikada učinjeno carskim autoritetom.

Duh slobode koračao je uporedo sa Biblijom. Gde god je jevanđelje bilo prihvaćeno ljudima su se otvarale oči. Počeli su da sa sebe stresaju okove koji su ih držali kao sužnje u neznanju, poroku i praznoverju. Počeli su da misle i rade kao ljudi. To su vladari uočili i počeli su da strepe za svoj despotizam.

Rim nije propustio da rasplamsava njihova surevnjiva strahovanja.

Papa je godine 1525. rekao francuskom regentu: "Ova manija (protestantizam) iskvariće i uništiti ne samo religiju, nego istovremeno i sva poglavarstva i plemstvo, zakone, red i društveni poredak uopšte." - G. F. (G. de Felice) Istorija protestantizma u Francuskoj, I, pogl. 2.

od Glasnik 2019-11-02, 23:37

Posle nekoliko godina jedan papski poslanik je upozorio kralja: "Veličanstvo, ne zavaravajte se. Protestantizam će oboriti ne samo verski nego i građanski poredak. . . Presto je u ništa manjoj opasnosti nego li oltar. . . Uvođenje nove religije neminovno dovodi do stvaranja nove vlasti." - d’Obinje, (D’Aubigne) Istorija reformacije u Evropi u danima Kalvinovim, II, poglavlje 36. Teolozi su raspirivali predrasude naroda, govoreći da protestantsko učenje "mami ljude na novotarije i ludosti; zakida vladavini ljubav i požrtvovanu odanost njegovih podanika i pustoši i crkvu i državu." Tako je Rimu uspelo da Francusku svrsta protiv reformacije. "Da bi se održali presto i plemstvo i očuvala takozvana zakonitost, u Francuskoj je mač progonstva najpre bio isukan." - Vili, XIII, poglavlje 4.

od Glasnik 2019-11-02, 23:37

Francuski vladari nisu bili u stanju da predvide posledice ove ubistvene politike. Učenje Svetog pisma bi u srca ljudi usadila ona načela pravde, umerenosti, istine, jednakosti i čovekoljublja koja predstavljaju ugaoni kamen blagostanja i napretka svakog naroda. "Pravda uzdiže narod." "Pravdom se utvrđuje presto" (Priče 14,34; 16,12). "I mir će biti djelo pravde, što će pravda učiniti biće pokoj i bezbrižnost do vijeka" (Is. 32,17). Onaj ko se pokorava božanskom zakonu, poštovaće najodanije i zakon svoje zemlje. Ko se boji Boga poštovaće i vladara koji pravedno i zakonito primenjuje svoju vlast. Ali nesrećna Francuska je zabranila Bibliju i prognala njene pristalice. Vekovima su iskreni, čestiti, prosvećeni i savesni ljudi, ljudi koji su imali smelosti da ispovedaju svoja osvedočenja morali da pate zbog svoje vere, - vekovima su takvi bili primorani da kao robovi rade na galijama, da umiru na lomačama ili da trunu po tamničkim ćelijama. Hiljade i hiljade njih morale su da spas potraže u bekstvu; i to je potrajalo čitavih dvesta pedeset godina posle reformacije.

od Glasnik 2019-11-02, 23:38

U ovom dugom vremenskom razdoblju jedva bi se moglo izdvojiti jedno pokoljenje Francuza koje nije bilo očevidac kako pristalice jevanđelja beže pred ludačkim besom svojih progonitelja, i svoje znanje, marljivost, umetnost i smisao za red i poredak, u čemu su se redovno isticali, odnose sa sobom da time obogate zemlju u kojoj su nalazili utočište. A u istoj srazmeri u kojoj je zemlja koja bi im pružila utočište, zahvaljujući njihovim darovima i sposobnostima, postajala bogatija, njihova je domovina ostajala siromašnija. Da su svi ti prognanici ostali u Francuskoj, da su tokom tih trista godina njihove trudoljubive sposobnosti bile usmerene na izgradnju njihove zemlje; da su, za sve to vreme njihove umetničke sklonosti bile iskorišćene u raznim granama zanatstva i industrije; da su njihov stvaralački duh i istraživački um obogaćivali njenu književnost i nauku; da je njihova mudrost upravljala državnim savetima a njihova hrabrost rukovodila bitkama, da je njihova pravičnost stvarala zakone i da je religija Biblije jačala um i upravljala svešću naroda, - kakva bi slava danas ovenčavala Francusku! Kako bi velika, napredna i srećna bila ta zemlja, - primer narodima!

od Glasnik 2019-11-02, 23:38

Ali slepi i neumoljivi fanatizam odagnao je iz njene zemlje svakog učitelja vrline, svakoga borca za red, svakoga iskrenog branioca prestola; onima koji su svoju zemlju hteli učiniti uglednom i slavnom dovikivano je: "Birajte lomaču ili izgnanstvo!" Konačno je propast države bila potpuna. Nije više bilo ljudi koje bi zbog toga što traže slobodu savesti trebalo progoniti, vernika koje bi trebalo odvlačiti na lomaču, ni rodoljuba koje bi trebalo oterati u izgnanstvo." - Vili, XIII, pogl. 20. A revolucija sa svim njenim strahotama bila je kobna posledica svega toga.

"Sa bekstvom Hugenota u Francuskoj je došlo do sveopšteg opadanja. Napredni industrijski gradovi koji su do tada cvetali počeli su da propadaju; plodne oblasti povratile su svoju prvobitnu pustoš; intelektualna otupelost i moralno opadanje usledile su periodu izuzetnog napretka. Pariz je postao ogromno sirotište i smatra se da je pre izbijanja revolucije dvesta hiljada siromaha tražilo milostinju iz kraljeve ruke. U naciji koja je bila u raspadanju cvetali su još samo jezuitski red koji je užasnom tiranijom gospodario nad crkvama i školama, tamnicama i galijama."

od Glasnik 2019-11-02, 23:39

Jevanđelje bi Francuskoj donelo rešenje njenih političkih i socijalnih problema čemu umešnost njenog sveštenstva, njenog kralja i njenih zakonodavaca nije bila dorasla, i što je na kraju gurnulo naciju u anarhiju i propast. Osim toga, pod dominacijom Rima, narod je izgubio iz vida blagoslovene Hristove pouke o samopožrtvovanju i nesebičnoj ljubavi. Odbacio je praksu štednje i samoodricanja u korist drugih. Bogatašima nije prigovarano zato što ugnjetavaju sirotinju, siromasi su ostali bespomoćni u svom slugovanju i uniženosti. Sebičnost bogatih i moćnih bila je sve izrazitija i teža. Nezasito i iskvareno plemstvo vekovima je tlačilo i eksploatisalo seljake. Bogataši su zlostavljali siromašne, i činili im nepravdu, a siromasi su mrzeli bogataše.

U mnogim pokrajinama imanja su bila u vlasništvu plemstva, a radnici su bili samo najamnici; oni su zavisili od milosti zemljoposednika, i bili su primorani da zadovoljavaju njihove preterane zahteve. Izdržavanje i crkve i države palo je na pripadnike srednjeg i nižeg staleža, koji su zbog toga morali da plaćaju velike poreze i gradskim vlastima i sveštenstvu. "Samovolja plemstva smatrala se vrhovnim zakonom; farmeri i seljaci su mogli da umiru od gladi, a da se njihovi tlačitelji uopšte i ne osvrnu. . . Narod je bio primoran da isključivo pazi na interese veleposednika. Život zemljoradnika bio je život neprekidnih napora i ničim ne ublažene bede; njihove žalbe, ako bi se i usudili da ih iznesu, bile su odbacivane s najdrskijim prezirom. Sudovi su uvek bili na strani plemstva, a protiv seljaka. Sudije su javno primale mito, a najobičniji ćef aristokratije imao je, u ovome sistemu opšte pokvarenosti, snagu zakona. Ni polovina poreza koji su svetovni velikaši s jedne, a sveštenstvo s druge strane, uspeli da iznude od naroda nije stizala u kraljevsku ili crkvenu blagajnu; sve se rasipalo u razvratnim zabavama i samozadovoljavanju. A ljudi koji su na ovaj način zakidali i siromašili svoje bližnje, bili su oslobođeni od svih poreza, i po zakonu ili običajima, imali su pravo na svaku državnu službu. Pripadnika privilegovane klase bilo je sto pedeset hiljada, a da bi zadovoljili njihove rasipničke prohteve, milioni su bili osuđeni na beznadan i nedostojan život." (Vidi Dodatak).

od Glasnik 2019-11-02, 23:40

Dvor se potpuno odao raskoši i rasipnosti. Narod u takve svoje vladare nije mogao imati nikakvo poverenje. Na sve mere koje su vlasti preduzimale narod je s nepoverenjem gledao kao na njihovo lukavstvo i sebičnost. Preko pola veka, pre revolucije, sedeo je na prestolu Luj XV koji se, čak i u tim teškim vremenima, odavao lenjosti, lakomislenosti i čulnim uživanjima. Posmatrajući iskvarenost i svirepost aristokratije, osiromašenost i neprosvetljenost nižeg staleža, državu u finansijskim neprilikama i razumljivu ozlojeđenost naroda, - zaista nije bilo potrebno proročko oko da se predvidi užas predstojeće pobune koja je preteći lebdela nad Francuskom. Na upozorenja svojih savetnika kralj je obično odgovarao: "Nastojte da ovako ostane dok sam ja živ, posle moje smrti neka dođe šta hoće." Uzalud se upozoravalo i ukazivalo na potrebu reforme. On je video zlo, ali nije imao ni smelosti ni moći da ga spreči. Sudbina koja je očekivala Francusku najslikovitije je prikazana u njegovom bezosećajnom i sebičnjačkom odgovoru: "Posle mene, potop!"

Iskorišćavajući podozrivo raspoloženje i strah kraljeva i vladajućeg staleža, Rim je uticao na njih da drže narod u ropstvu, znajući dobro da će to oslabiti državu, čime je nastojao da nametne svoju vlast i vladarima i narodu. Vodeći dalekosežnu politiku, papstvo je uočilo da, ukoliko želi učiniti ljude poslušnim robovima, mora da okuje u lance i njihove duše; jer najsigurniji put da se porobljenima spreči bekstvo iz ropstva jeste učiniti ih nesposobnim da žive u slobodi. Hiljadu puta strašnija od fizičkih patnji, koje su bile posledica njihove politike, bila je ta moralna uniženost. Lišen Biblije i prepušten verskoj zatucanosti i sebičnosti sveštenstva, narod je u neznanje i praznoverje bio zaodeven kao u mrtvačko ruho i sve dublje tonuo u poroke, tako da je bio sasvim nesposoban da vlada sobom.

od Glasnik 2019-11-02, 23:40

Međutim, ishod svega toga bio je sasvim drugačiji nego što je to Rim očekivao.

Umesto da mase održi u slepoj potčinjenosti i odanosti svojim dogmama, on je od njih ovim načinio bezvernike i revolucionare.

Narod je sve ono što je bi lo rimokatoličko prezreo kao popovsku izmišljotinu, a u sveštenstvu je gledao klasu koja ga samo tlači i eksploatiše.

Jer jedini bog koga su mase poznavale bio je bog Rima, a njihova religija sastojala se samo iz rimokatoličkog učenja.

I pošto su pohlepu i svirepost Rima smatrali zakonitim plodom Biblije, zato nisu hteli da znaju ni za nju, vec.

Rim je lažno predstavljao karakter i samog Boga i izvrtao NJegove zahteve i zato su ljudi sada odbacili i Bibliju i njenog Autora.

Rim je tražio slepo verovanje u svoje dogme, tvrdeći da je to u skladu sa Svetim spisima Biblije. Kao reakcija tome, Volter i njegovi saradnici su sasvim odbacili Božju Reč i svuda širili otrov bezverja. Rim je svirepo držao narod pod svojom gvozdenom petom, a sada su mase, unižene i zlostavljane, u svojoj odvratnosti prema tiraniji crkve, odbacile svako ograničenje. Razjareni što su se tako dugo i slepo klanjali jednoj svetlucavoj varki, ljudi su sada odbacili u isto vreme i istinu i zabludu; smatrajući razuzdanost slobodom, robovi poroka su likovali u svojoj uobraženoj slobodi.

od Glasnik 2019-11-02, 23:40

U početku revolucije narodu je, posebnim kraljevim dopuštenjem, bilo omogućeno da u narodnoj skupštini ima svoje predstavništvo koje je po broju poslanika nadmašivalo predstavništvo plemstva i sveštenstva. Time je ravnoteža vlasti bila u rukama naroda, ali on nije bio spreman da je upotrebi mudro i umereno. Žudno nastojeći da što pre ispravi pretrpljene nepravde, narod je odlučio da potpuno izmeni društveno uređenje. LJuto uvređeno i razjareno stanovništvo, čije su misli bile pune gorkih i dugo taloženih sećanja na podnesene nepravde, odlučilo je da revolucionarno izmeni stanje nepodnošljive bede i da se osveti onima koje je smatralo uzročnicima svojih patnji. Potlačeni narod je iz tiranije koju je morao da podnosi izvukao pouku, i sada su potlačeni postali tlačitelji onih koji su ih dotle ugnjetavali.

od Glasnik 2019-11-02, 23:41

Nesrećna Francuska je u krvi morala da žanje strašne plodove semena koje je posejala. Užasne su bile posledice njene potčinjenosti vrhovnom gospodarenju Rima. Tamo gde je Francuska, pod uticajem rimokatolicizma, na početku reformacije podigla prvu lomaču, tu je revolucija podigla svoju prvu giljotinu. Na istom mestu gde su prvi mučenici protestantske vere bili spaljeni u šesnaestom veku, pale su pod giljotinom prve žrtve revolucije u osamnaestom veku. Odbacivši jevanđelje, koje bi joj moglo doneti ozdravljenje, Francuska je širom otvorila vrata bezverju i propasti. Kada su odbačena ograničenja Božjeg zakona, pokazalo se da su ljudski zakoni neadekvatni da zaustave strašnu poplavu ljudskih strasti; nacija je bila preplavljena duhom revolta i anarhije. Rat protiv Biblije obeležio je početak vremenskog razdoblja koji se u istoriji sveta naziva "Vladavinom terora." Mir i sreća su prognani iz domova i iz srca ljudi. Niko nije bio siguran. Ko je danas trijumfovao, sutra je već mogao biti osumnjičen i osuđen. Nasilje, razvrat i pohlepa širili su se bez ikakvih ograničenja.

od Glasnik 2019-11-02, 23:41

Kralj, sveštenstvo i plemstvo bili su primorani da podnesu groznu svirepost jednog do ludila razjarenog naroda. Ubistvo kralja samo je još više pojačalo žeđ naroda za osvetom; i oni koji su izdali naređenje da se kralj pogubi, uskoro su i sami odvučeni na gubilište. Odlučeno je da se bez milosti ubijaju svi oni na koje je pala sumnja da su neprijatelji revolucije. Tamnice su bile prepune; jedno vreme bilo je u njima više od dvesta hiljada zatočenika. Gradovi širom Francuske bili su preplavljeni prizorima strave i užasa. Jedna revolucionarna stranka ustajala je protiv druge, i Francuska se pretvorila u ogromno poprište sukobljenih masa kontrolisanih samo besom nagomilanih strasti. "U Parizu su bune i neredi izbijali jedan za drugim, a građanstvo je bilo podeljeno u različite stranke koje izgleda nisu imale nikakvog cilja do međusobnog istrebljenja." A da sveopšta beda i zlo budu još veći nacija se uplela u dugi i iscrpljujući rat sa velikim silama Evrope. "Zemlja je bila na ivici potpune propasti, vojska je bučno negodovala zbog neisplaćenih ličnih primanja. Parižani su umirali od gladi, po unutrašnjosti zemlje su pustošili razbojnici, a civilizacija se gotovo ugasila u potpunoj anarhiji i neobuzdanosti."

od Glasnik 2019-11-02, 23:42

Narod je veoma dobro zapamtio lekcije svireposti i torture kojima ga je Rim tako revnosno učio. Konačno je došao dan osvete. Sada više nisu Hristovi sledbenici bacani u tamnice i vučeni na lomače. Oni su već davno bili pobijeni ili oterani u izgnanstvo. Nemilosrdni Rim je sada imao da oseti ubilačku silu onih koje je vaspitavao da se naslađuju prolivanjem krvi. "Vekovno proganjanje i najsvirepije mučenje obespravljenih, čime je kler Francuske pružao najočigledniji primer, sada se okrenulo protiv njega samog i to svom žestinom. Gubilišta su se crvenela od krvi sveštenika. Galije i tamnice, nekada prepune Hugenota sada su bile prepune njihovih progonitelja. Okovani za veslačku klupu i s naporom dižući vesla katolički sveštenici su proživeli sve muke koje je njihova crkva tako darežljivo zadavala blagim i plemenitim krivovercima." - (V

od Glasnik 2019-11-02, 23:42

"Onda su došli dani kad su najvarvarskiji zakoni primenjivani u najvarvarskijim sudovima, kada niko nije mogao pozdraviti suseda ili se pomoliti Bogu. . . a da se ne izloži opasnosti da je i time učinio smrtni zločin; kad su špijuni vrebali iza svakog ugla; kada je svakog jutra giljotina bila zaposlena; kada su tamnice bile tako prepune kao brodovi pretovareni robljem; i kada se uličnim kanalima penušala ljudska krv, otičući u Senu. . . Dok su ulicama Pariza svakoga dana prolazila kola natovarena žrtvama koje su osuđene i vođene na gubilište u susret svojoj sudbini, dotle su se namesnici koje je vladin odbor poslao u provinciju naslađivali svirepostima koje je čak nadmašivalo i ono što se odigravalo u prestonici. Nož smrtonosne mašine dizao se i padao presporo da bi mogao izvršiti svoj jezoviti zadatak. Dugi redovi zatočenika ubijani su kartečama.* Jedrenjaci prepuni nesrećnih žrtava namerno su potapani. Lion je pretvoren u pustoš. U Arasu su hapšenicima čak uskratili i svirepu milost da brzo umru. Čitavim tokom Loare, od Somura do mora, čitava jata vrana i jastrebova gostila su se golim leševima koji su međusobno bili isprepletani u groznim zagrljajima. Nije bilo milosti ni za pol ni za starost. Broj mladića i devojaka od sedamnaest godina koji su pobijeni od strane ove gnusobne sile penjao se na stotine. Novorođenčad, otrgnuta od majčinih grudi, bacana su kao igračka s koplja na koplje postrojenih Jakobinaca." (Vidi Dodatak) U kratkom razdoblju od deset godina, uništeno je ogromno mnoštvo ljudskih bića.

od Glasnik 2019-11-02, 23:42

Sve je to bilo kako je sotona hteo. To je ono za čim on vekovima ne prestaje da teži. NJegova taktika od početka do kraja je samo obmana a njegova nepromenljiva odluka da ljudima nanosi bol, žalost i nesreću, da naruži i uprlja lik Božji u čoveku kao NJegovom stvorenju, da osujeti božanske namere dobrote i ljubavi i da time izazove žalost u nebu. Zatim svojom obmanjivačkom veštinom zaslepljuje čula ljudi i navodi ih da zlo koje dolazi od njega pripišu Bogu kao da su sve te nesreće Bogom određene i stoga neizbežne. Na sličan način on i one koje je tako dugo ponižavao i zlostavljao svojom svirepošću, kad jednom izvojuju slobodu, podstiče na ispade i strahote. Tada tirani i tlačitelji zlurado ukazuju na takav prizor nezauzdane raspuštenosti kao na ilustraciju onoga što donosi sloboda.

Kad zabluda bude razobličena u jednom ruhu, sotona joj jednostavno samo navuče drugu masku, i mase je prihvataju isto tako požudno kao i ranije. Kad su se ljudi jednom osvedočili da je rimokatolicizam obmana, i sotona tim svojim vekovnim zastupništvom nije više mogao da ih navodi da krše Božji zakon onda ih je naveo da svaku religiju smatraju prevarom, a Bibliju izmišljotinom; i kad su jednom odbacili božanske zakone, predali su se neobuzdanom bezakonju.

od Glasnik 2019-11-02, 23:43

Sudbonosna zabluda koja je stanovništvu Francuske donela toliku nesreću bilo je ignorisanje velike istine da se prava sloboda nalazi upravo u propisima Božjeg zakona. "O, da si pazio na zapovijesti moje! Mir bi tvoj bio kao rijeka, i pravda tvoja kao valovi morski." "Nema mira bezbožnicima, veli Gospod" (Is. 48,18.22). "Ali ko me sluša biće u miru i neće se bojati zla" (Priče Sol. 1,33).

Oni koji ne veruju u Boga i otpađuju se od vere protive se i Božjem zakonu i poriču njegovu važnost; ali posledice njihovog uticaja dokazuju da dobrobit čoveka zavisi od njegovog pokoravanja božanskim zakonima. Oni koji ne žele da ove pouke čitaju iz Božje knjige, prinuđeni su da ih čitaju iz istorije mnogih naroda.

Dok se sotona u odvraćanju naroda od poslušnosti Božjem zakonu služio samo katoličkom crkvom, njegova je sila bila skrivena a delo tako maskirano da uniženost i beda, koji su bili proizvod toga, nisu bili shvaćeni kao plod prestupanja Božjeg zakona. NJegova moć je delovanjem Božjeg Duha bila osujećena do te mere da se njegove namere nisu mogle u potpunosti ostvariti. Narod uopšte nije bio u stanju da utvrdi uzrok i njegove posledice i nije mogao da otkrije izvor svoje bede. Međutim, u revoluciji kad je Narodna skupština otvoreno odbacila Božji zakon, i u vladavini terora koja je zatim nastupila, svako je mogao da uoči pravu vezu između uzroka i posledica.

od Glasnik 2019-11-02, 23:44

Kada je Francuska javno odbacila Boga i Bibliju, zli ljudi i duhovi tame likovali su što su postigli tako dugo željeni cilj, - carstvo bez ograničenja Božjeg zakona. "Što nema odmah osude za zlo djelo, zato srce sinova ljudskih kipi u njima da čine zlo" (Prop. 8,11). Međutim, prekršaj pravednog i svetog zakona neizbežno uslovljava nesreću i propast. Iako kazna nije došla odmah, bezbožnost ovih ljudi je ipak uslovila njihovu neizbežnu propast. Vekovi otpadništva i zločina skupljali su gnev za dan plaćanja, a kada se mera njihovog bezakonja prepunila, tada su oni koji su tako dugo i tako prkosno prezirali Boga prekasno shvatili kako je strašno kad se iscrpi Božje strpljenje. Božji Duh koji jedini može da obuzda sotoninu svirepu silu u velikoj meri se povukao, i onome koji uživa u patnjama i bolu ljudi bilo je prepušteno da radi šta hoće. Oni koji su se odlučili za pobunu protiv Boga i NJegovog zakona prepušteni su da žanju plodove svog izbora sve dok im zemlja nije bila preplavljena zločinima isuviše strašnim da bi se mogli opisati. Iz opustošenih provincija i razorenih gradova, dizao se jeziv krik - krik očajanja. Francuska se tako uzdrmala kao da je bila zahvaćena strašnim zemljotresom. Vera, zakon, društveni poredak, porodica, država i crkva - sve je bilo oboreno rukom bezakonja koja se podigla protiv Božjeg zakona. Zaista, kako reče mudrac: "Bezbožnik pada sa svoje bezbožnosti" (Priče Sol. 11,5). "Neka grešnik sto puta čini zlo i odgodi mu se kazna, ja ipak znam da će biti dobro onima koji se boje Boga, koji se boje lica NJegova. A bezbožniku neće biti dobro" (Prop. 8,12.13). "Jer mrziše na znanje i straha Gospodnjega ne izabraše; zato će jesti plod od putova svojih i nasitiće se od savjeta svojih" (Priče Sol. 1,29.31).

od Glasnik 2019-11-02, 23:44

Verni Božji svedoci, - spisi Starog i Novog zaveta - koje je bogohulna masa posledicom delovanja Rima, prividno "poubijala", nisu dugo ostali nemi.

"I posle tri dana i po duh života od Boga uđe u njih; i staše oba na noge svoje i strah veliki napade na one koji ih gledahu" (Otkr. 11,11).

Godine 1793. Francuska je dekretom svoje zakonodavne skupštine proglasila ukidanje hrišćanske religije i potpunu zabranu Biblije.
Tri i po godine kasnije rezolucijom istog tela, ovaj dekret je ukinut, a čitanje Svetih spisa je ponovo odobreno.

Svet je bio užasnut poplavom bezakonja koje je nastalo kao neizbežna posledica odbacivanja Svetog pisma i ljudi su priznali neophodnost vere u Boga i NJegovu Reč kao temelj vrline i morala. "Koga si ružio i hulio?" pita Gospod, "na koga si podigao glas? i podigao u vis oči svoje?
Na Sveca Izrailjeva" (Is. 37,23). "Zato, evo, ja ću ih naučiti sada, pokazaću im ruku svoju i silu svoju, da poznaju da mi je ime Gospod" (Jer. 16,21).

od Glasnik 2019-11-02, 23:46

U vezi sa pomenutom dvojicom svedoka prorok dalje kaže:

"I čuše glas snažni s neba koji im govori: iziđite amo. I izađoše na nebo na oblacima i vidješe ih neprijatelji njihovi" (Otkr. 11,12).

Otkako je Francuska objavila rat ovoj dvojici svedoka, oni su u svetu poštovani i cenjeni više nego ikada ranije.

Godine 1804. osnovano je Britansko inostrano biblijsko društvo. Posle njega osnovane su slične organizacije sa mnogobrojnim ispostavama upravo na tlu Evrope. Godine 1816. osnovano je Američko biblijsko društvo. Kad je bilo osnovano Britansko biblijsko društvo, Biblija je štampana i izdavana na pedeset jezika. Od tada je ona prevedena i objavljena na mnogo stotina jezika i dijalekata. (Vidi Dodatak).

U toku pedeset godina koje su prethodile godini 1792. malo je pažnje poklanjano misionarskoj delatnosti u stranim misijama. Nijedno novo društvo nije osnovano, i bilo je malo verskih zajednica koje su pokušale da hrišćanstvo šire i u neznabožačkim zemljama. Međutim, pred kraj osamnaestog veka došlo je do velike promene. LJudi se nisu više zadovoljavali rezultatima racionalizma i osetili su potrebu za božanskim otkrivenjem i verom koja se temelji na stečenom iskustvu. Od tog vremena je delo u stranim misijama krenulo sa dotada neviđenim poletom.

Usavršavanje štamparskog znanja dalo je širenju Biblije novi zamah. Povećane mogućnosti saobraćajnih veza između raznih zemalja, otklanjanje starih predrasuda ili nacionalne isključivosti, zatvaranja u sopstvene granice, i konačno lišavanje papstva svetovne vlasti - sve je to doprinelo da se otvori put širenju Božje Reči. Već nekoliko godina Biblija se slobodno prodaje i na ulicama Rima, a sada je stigla već i u svaki nastanjeni deo zemaljske kugle.

od Glasnik 2019-11-02, 23:47

Nevernički nastrojen Volter, u jednoj svojoj hvalisavoj izjavi kaže: "Dosadilo mi je neprekidno ponavljanje priče da je dvanaest ljudi osnovalo hrišćansku religiju. Ja ću dokazati da je dosta jedan čovek da je sruši." Prošle su mnoge generacije od njegove smrti. Milioni su nastavljali sličan rat protiv Biblije. Ali ne samo što je nisu uništili, nego tamo gde je u Volterovo doba bilo sto primeraka, danas ima deset hiljada, pa čak i preko sto hiljada primeraka ove Božje knjige. Po rečima jednog ranijeg reformatora hrišćanske crkve, "Biblija je nakovanj koji je istrošio mnoge čekiće." "Nikakvo oružje načinjeno protiv tebe", kaže Gospod, "neće biti srećno, i svaki jezik koji se podigne na te na sudu, biće osujećeno" (Is. 54, 17).

"Ali riječ Boga našega ostaje do vijeka" (Is. 40,8). "Vjerne su sve zapovijesti NJegove; tvrde su za va vijek vijeka, osnovane na istini i pravdi" (Ps. 111,7.8). Sve što je sazdano na ljudskom autoritetu, ruši se; ali ono što je utemeljeno na steni nepromenljive Božje Reči, ostaće čvrsto i postojano zauvek.

od Glasnik 2022-07-15, 10:44

14. Maja 1789. Pariz – koji je bio stvarni razlog napada na Bastillu i početka Francuske revolucije?

https://narod.hr/kultura/14-srpnja-1789-pariz-koji-je-bio-stvarni-razlog-napada-na-bastillu-i-pocetka-francuske-revolucije-2

od Sponsored content