Prihvatanje Hrista na osnovu tradicije, zbog predaka i u tome smo rodjeni?

Kada neki hriscani kazu: prihvatili smo Isusa na osnovu naseg rodjenja i zbog nasih predaka i tradicije.

Takvo prihvatanje Hrista nema nikakvu vrednost, jer nije formirano iskreno na osnovu lične spoznaje, već na osnovu tudjeg autoriteta i pravila. Prihvatanje Hrista ima smisla ako je uspostavljeno na osnovu svesti o ličnoj potrebi za Iskupiteljem. Naime, onda kada čovek postane svestan da je grešan i da je kriv za svoje grehe i kada ga potreba za očišćenjem od greha i oproštenjem krivice navede da u Isusu prepozna svog Iskupitelja i Spasitelja, onda takvo priznanje Isusa ima vrednost pred Bogom.

Zapazimo da Isus nije hteo da svojim autoritetom, kao autoritetom onoga ko je ustao iz groba, dokaže učenicima svoju Misiju kao Spasitelja, već je učinio da Ga nisu prepoznali kada im se pridružio na putu za Emaus, posle svog vaskrsenja. On je hteo da oni, na osnovu smisla događaja koji ispunjavaju biblijska proročanstva o Mesiji, sami shvate da je Isus obećani Mesija. Isus im je zamerio da su bezumni što Ga nisu prepoznali kao Mesiju, što znači da je hteo da oni to sami shvate svojim razumom.

"I On im reče: O bezumni i sporog srca za verovanje svega što govoriše proroci! Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da uđe u slavu svoju? I počevši od Mojsija i od svih proroka kazivaše im šta je za Njega u svemu pismu. ..." (Luka 24,25-27),

Umesto slepe vere u ono što jasno mogu da vide i čuju sa usana svoga Spasitelja, oni su bili navedeni da misle i da na osnovu smisla njegovog raspeća, razumno prepoznaju Hrista kao svog Spasitelja. Tek kada su shvatili da su ti svi događaji trebali da se ispune po Pismu, Isus im se otkrio da su ga prepoznali: "Tada se njima otvoriše oči i poznaše ga." (Luka 24,31)

Mnogi ljudi prihvataju Hrista samo iz razloga jer su tu rodjeni ili zbog tradicije i obicaja i zbog familije i drugih ljudi, a ne kao Iskupitelja čovečanstva. Takvo prihvatanje je gore i skaradnije od otvorenog negiranja postojanja samog Isusa,.

"Iako Biblija u mnogo tekstova ukazuje na lažne učitelje, mnogi su na ovaj način spremni da sveštenstvu povere staranje o svojoj duši. Danas ima na hiljade vernika samo po imenu, koji ne mogu da pronađu nikakav drugi razlog za svoje verovanje osim da su ih tako poučile njihove verske starešine.
Oni prolaze pored Spasiteljevih učenja ne obraćajući na njih skoro nikakvu pažnju, dok skoro neograničeno poverenje poklanjaju rečima svojih sveštenika.
Međutim, da li su njihovi sveštenici nepogrešivi? Kako svoju dušu možemo poveriti njihovom vođstvu ukoliko iz Božje Reči nismo saznali da su zaista svetlonoše?
Nedostatak moralne snage da skrenu s ugažene staze svetovnosti, navodi mnoge da slede učene ljude, a svojim oklevanjem da sami započnu istraživanje postaju beznadežno sputani lancima zabluda.
Oni vide da je istina za ovo vreme jasno objavljena u Bibliji, osećaju silu Svetoga Duha koja prati njeno objavljivanje, a ipak dozvoljavaju da ih protivljenje sveštenstva odvrati od videla.
Iako su im i razum i savest osvedočeni, ove zavedene duše ne usuđuju se da misle drugačije od svog svestenika, i tako njihovo rasuđivanje, njihovi večni interesi, padaju kao žrtva neverovanja, oholosti i predrasuda drugih."

* Velika Borba*