Drugi Adam Isus, od samog pocetka nagovesten u bibliji

Proročanstvo o drugom Adamu i drugoj Evi

Stvaranje Eve je proročanstvo o novom stvaranju ljudi
preko smrti i vaskrsenja drugog Adama

Da li ste znali da je prva hirurška operacija opisana u Bibliji? 
Prilikom stvaranja sveta Bog je pod anestezijom hirurški uzeo jedno rebro od tek stvorenog Adama, i od rebra stvorio prvu ženu – Evu.
 Ma koliko je Božja hirurgija savršenija od ljudske, Bog je upotrebio sliku koja ljude asocira na bol i krvarenje. U to vreme postojalo je samo dobro, ljudi još nisu bili neposlušni Bogu, ali je Bog ipak izabrao da od rebra stvori ženu za prvog čoveka. Pitanje se nameće zašto je u savršenom svetu Bog izabrao da Adam prolije krv da bi dobio ženu, kada je Bog mogao da kao i ostala bića stvori Evu bezbolno od praha zemaljskog? 
Takođe je pitanje zašto su sva živa bića stvorena u paru, a jedino je kod ljudskog roda stvoren prvo Adam, pa onda Eva, i to na potpuno drugačiji način od svih drugih stvorenih bića? 
Zato što je stvaranjem Eve Bog pokazao da je napravio plan šta će se dogoditi ako ljudski rod izabere da odbaci Božje principe i postane smrtan: 
Bog će poslati drugog Adama - Mesiju, Isusa,  preko kojega će ponovo stvoriti nove ljude koji će izabrati da budu na Božjoj strani bez obzira na okolnosti i iskušenja. 
Žena je u Bibliji simbol Božjeg naroda, to jest ljudi koji iskreno poštuju Boga, a stvaranjem Eve Bog nam je dao proročanstvo o stvaranju novih, duhovnih ljudi. 
Pogledajmo argumente koji to pokazuju.
Svaki detalj oko stvaranja Eve predstavlja proročanstvo o Mesiji koji će kao drugi Adam omogućiti da ljudi odluče da se vrate Bogu i budu ponovo stvoreni da žive večno sa Bogom.

Stvaranje Adama

Stvaranje Adama već je bilo drugačije od stvaranja životinja, jer ljudi nisu stvoreni grupno kao vrsta, na izgovorenu Božju Reč kao životinje, nego je Bog od zemlje stvorio telo jednog jedinog čoveka - Adama i udahnuo mu je dah života.
 Prilikom utelovljenja Isusa Hrista, Bog je ponovo na jedinstven način u istoriji sveta stvorio čoveka koji će kasnije postati prvenac iz mrtvih, novi čovek po čijem modelu karaktera će biti stvoren novi ljudski rod. 
Dakle, stvaranje prvog Adama bilo je jedinstveno, jedino takvo od svih stvorenja, kao što je i stvaranje drugog Adama - Mesije bilo jedino takvo u istoriji sveta. 
Prvi Adam nije rođen prirodnim putem kako se rađaju svi ostali ljudi, i drugi Adam nije začet kao svi ostali ljudi. 
Ni prvi ni drugi Adam nemaju zemaljskog oca.
 Obojica su došli na svet čisti, bez greha. 
Obojica su iskušavani, a posledice njihovog iskušenja odrazile su se na ceo ljudski rod
 Kao što za prvog Adama nije bilo dobro da bude sam, tako ni drugi Adam nije došao na svet da bi ostao sam, nego da nađe ljude koji žele da žive sa Bogom celu večnost.
Ne samo da postoji drugi Adam, nego postoji i stvaranje druge Eve, Hristove neveste u simboličkom smislu. 
Stvaranje Eve bilo je proročanstvo za novo stvaranje Božjeg naroda.

San - smrt


„I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa…“ 1.Mojsijeva 2:21
Postavlja se pitanje zašto je Bog na Adama pustio tvrd san kada je stvarao Evu.
 Bog je svemoćan i mogao je da stvori Evu ni iz čega, mogao je samo da kaže reč kao kad je stvorio životinje ili da i nju stvori od zemlje kao što je stvorio Adama. 
Ali, Bog u svetu u kojem nije bilo bola niti greha, izabire hirušku operaciju, radi koje je morao da prvog Adama uspava.
 U Bibliji san je simbol smrti. 
Za Lazara koji je umro, Isus je rekao da spava („Lazar, naš prijatelj, zaspa; nego idem da ga probudim.“ Jovan 11.11). 
Za ljude koji su odbacili Boga, prorok kaže „da će zaspati večnim snom i neće se probuditi“ Jeremija 51:57
Tako je san kojim je Adam zaspao bio proročanstvo da kad ljudi zgreše, Bog će poslati Mesiju, koji će zaspati, to jest umreti. 
Adam koji je uspavan bio je predslika drugog Adama koji će umreti da bi dobio svoju nevestu.
Drugi Adam nije učinio nikakvo zlo. 
Probodena su  mu  rebra iako nije učinio nijedan greh!
 Prvi Adam je bio bez greha u trenutku stvaranja Eve, ali morao je da zaspi kao da je mrtav (1.Mojsijeva 2:21)
To je bilo proročanstvo da će drugi Adam biti bez greha kad će na krstu zaspati smrtnim snom da bi Božji narod mogao da vaskrsne na večni život.
Kada je Isus umro na krstu, Njegov san bio je mnogo strašniji nego Adamov san.
Ceo ovaj proces uspavanog drugog Adama Bog je dopustio da bi poništio smrtonosno dejstvo greha, za sve ljude koji će poželeti da se vrate Bogu.
Prvi Adam je morao da zaspi da bi Bog od njega uzeo materijal od kojeg je stvorio ženu iz rane na čovekovom telu. 
Tako je i Hristova smrt obezbedila materijal za život Božjeg naroda.

Rana ispod grudnog koša

“I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa; pa mu uze jedno rebro, i mesto popuni mesom; I Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je k Adamu.” 1.Mojsijeva 2:21,22)
Bog je probio Adamov grudni koš sa strane, i napravio mu je ranu. 
Iz te rane, Bog je uzeo materijal od kojeg je stvorio nevestu za čoveka, a zatim je iscelio Adamovu ranu.
Kao što je Adam žrtvovao svoje rebro da bi dobio svoju suprugu Evu, tako je Isus na krstu proboden između rebara da bi dobio svoju nevestu – Božji narod. 
Bezgrešnom Adamu je otvoren grudni koš, kao što je bezgrešnom Isusu otvoren grudni koš.
Drugi Adam takođe je dobio ranu ispod grudnog koša sličnu rani koju je prvi Adam pretrpeo u Raju: „

Nego jedan od vojnika probode mu rebra kopljem; i odmah iziđe krv i voda.“ Jovan 19.34

Isus je u teškim bolovima umirao na krstu, ali je umro  zbog greha koje je Isus uzeo na sebe da spasi ljude.
 Tek kad je Isus umro, kao i kad je prvi Adam zaspao, tek onda mu je vojnik kopljem probo rebra, kada njegovo telo zbog smrti više nije registrovalo bol:
„
A došavši na Isusa, kad ga videše da je već umro… Nego jedan od vojnika probode mu rebra kopljem; i odmah iziđe krv i voda.“ Jovan 19:33,34

Kao što je Eva stvorena iz rane na Adamovim grudima, tako je Božji narod očišćen i stvoren ranom na Hristovom grudima.
 Prva Eva je stvorena od rebra, a druga Eva, to jest (Božji narod) grešnici koji se kaju, morala je da bude očišćena od greha, pa je iz Hristove rane istekla krv i voda, koji su Biblijski simboli čišćenja od greha.

Kao dokaz svog vaskrsenja, Isus je pokazao učenicima svoja probodena rebra: 

„I ovo rekavši pokaza im ruke i rebra svoja. Onda se učenici obradovaše videvši Gospoda.“ Jovan 20:20

Adam je izgubio svoje rebro da bi dobio svoju suprugu Evu, a Isus je na krstu izgubio svoj život da bi dobio svoju nevestu – Božji narod.
Drugim rečima, ranjavanje Adama radi stvaranja Eve prilikom stvaranja sveta, pre nego što je greh i nastao,  predstavlja objavu Bozjeg plana spasenja ako se desi pad coveka, 
Kao što je prvi Adam imao ožiljak i jedno rebro manje na grudima, tako i novi Adam takođe nosi ožiljak ispod grudnog koša jer mu je nešto uzeto iz tela dok je spavao smrtnim snom, kako bi oživela njegova nevesta (Jovan 20:27).
Kad je Adam uspavan, Eva je stvorena od kosti, to jest od rebra. 
Isus je umro na mestu koje se zove Golgota, što je Vuk Karadžić  preveo kao Kosturnica, a grčka reč znači „lobanja“, jer su ljudi tu umirali i ostavljali svoje kosti, to jest lobanje.
„I noseći krst svoj iziđe na mesto koje se zove košturnica a Jevrejski Golgota.“ Jovan 19:17

Bog nije stvorio ženu od Adamove glave da mu ne bi komandovala, niti od Adamovih stopala da je ne bi potcenjivao, nego od rebra da mu bude blizu srca.

Ožiljak

Veoma je značajan Božji izbor da Evu stvori od Adamovog rebra. 
Bog je svemoćan i sigurno bi mogao da učini čudo da molekuli Adamovog rebra izađu iz tela bez otvaranja kože, bola i krvi.
 Međutim, tekst ne spominje takvo čudo.
 Da je Bog hteo da učini čudo, stvorio bi Evu ni iz čega, ili drugim procesom koji ne postoji u prirodi.
 Umesto toga, daje nam sliku koja nas asocira na hiruški zahvat, a samim tim i na Hristovo stradanje na krstu.
Čak i da je u Rajskim uslovima ovo bila savršena operacija, Bog je mogao da Adamu ostavi ožiljak, u najmanju ruku nedostatak jednog rebra, koji je podsećao Adama da je preko ovog traumatičnog iskustva dobio svoju nevestu. 
Adam se sigurno pitao zašto ga Bog ranjava u savršenom svetu bez greha da bi mu stvorio nevestu. 
Mi danas znamo da to što je Adam bio nevin, što nije učinio greh, predstavlja proročanstvo o drugom Adamu koji je nevin zaspao, to jest umro na krstu.
 Gledajući nedostatak rebra i eventualni ožiljak na Adamu, prva Eva je trebalo da shvati da bi eventualna neposlušnost Bogu donela ozbiljne posledice ljudima. 
Kao i prvi Adam, novi Adam takođe nosi ožiljak sa strane grudnog koša jer je podneo bol i smrtni san da bi oživela njegova nevesta (Jovan 20:27).
 Tako Božji narod u ožiljcima Hrista kao drugog Adama i Njegovoj rani na grudima vidi Božje obećanje da će nas Bog ponovo stvoriti da živimo s Njim (vidi Jovan 20:24-28).
Ništa nije bilo tako upozoravajuće kao videti lično Adamov nedostatak rebra i eventualni ožiljak.
 To je trebalo da dodatno upozori Evu na ozbiljnost Božje opomene da ne uzima plod sa drveta poznanja dobra i zla.
 Nedostatak Adamovog rebra bio je stalni podsetnik Evi da joj je Bog dao život preko Adamove rane. 
Mnogo vremena kasnije, drugi Adam je učinio isto to za sve ljude. 
Isusovi ožiljci nas podsećaju gde je hleb života prelomljen. 
On je umro da bismo mi živeli. 
Njegova ljubav je zapečaćena ožiljcima koje nosi na telu.

Buđenje - vaskrsenje

Već smo rekli  da u Bibliji san simboliše smrt, a time buđenje iz sna predstavlja vaskrsenje.
 Interesantno je da se Hristovo vaskrsenje dogodilo u zoru, kada se ljudi inače bude iz sna, a da je zaspao, to jest umro u veče, kad ljudi idu na spavanje.
Nakon zadobijene rane na grudnom košu, Bog je u vrtu iscelio prvog Adama, probudio ga i dao mu prikladnu nevestu.
Isto tako, Bog je i drugog Adama iscelio nakon zadobijene rane na grudnom košu.
 Bog ga je  probudio  iz smrtnog sna (to jest vaskrsao ga) i kao nagradu očekuje nevestu po Njegovom karakteru.
 Sada je u toku je proces stvaranja Hristove „neveste“ materijalom koji je uzet dok je Isus spavao:
 krvlju i vodom koji su potekli iz Njegovog tela kada je proboden kopljem između rebara.
Oba Adama su zaspala, i oba su se probudila. 
Snom i buđenjem obojica dobijaju nevestu, i bez smrtnog sna neveste ne bi bilo.
Fenomen sna i buđenja jedinstven je za prirodu stvorenih bića.
 Ljudi i životinje spavaju. Međutim, Psalamista kaže  da Bog ne drema niti spava (Psalam 121:3-4).
 Ipak, kada je Božji narod bio u nevolji, pisci Biblije su u nekoliko navrata uputili vapaj Bogu da se “probudi” i izbavi ih: “Ustani, što spavaš, Gospode! Probudi se, nemoj odbaciti zasvagda… 
Ustani, pomoći naša, i izbavi nas radi milosti svoje.” (Psalam 44:23, 26). 
Zvuči kontradiktorno da Bog koji je uvek budan, ipak nekad spava.
 Bog jeste uvek budan i uvek čuje naše molitve.
 Međutim, izgleda da nadahnuti pisci Biblije, pored očiglednog značenja teksta, takođe prave aluziju da će utelovljeni Božji Sin zaspati smrtnim snom i probuditi se, to jest vaskrsnuti da bi svom narodu dao spasenje! 
Ljudska moć razumevanja je premala da bismo razumeli kako je moguće da se besmrtna Božja Reč kojom je stvoren svet useli u ljudsko telo, umre i vaskrsne. 
Upravo zahvaljujući tom buđenju iz smrti, Isus ima zakonsko pravo da posreduje za nas na Božjem sudu i da nam oproštenje greha i večni život.
 Izvršenje presude nad vernim,  biće prilikom drugog Hristovog dolaska.

Nevesta

Oba Adama su zaspala, probudila se i obojica dobijaju nevestu materijom uzetom iz grudnog koša.
Biblija počinje i završava se brakom. 
Na početku Adam dobija Evu, a na kraju Jagnje dobija nevestu.
Adam je primio svoju nevestu i nazvao je “čovečica”, to jest žena.

“A Adam reče: sada eto kost od mojih kosti, i telo od mojega tela. Neka joj bude ime čovečica, jer je uzeta od čoveka.“ (נשׁים    אשּׁה  'ishshâh  nâshı̂ym = ženski rod od imenice čovek, to jest žena)
“Zato će ostaviti čovek oca svojega i mater svoju, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo.” (1.Mojsijeva 2.23,24)

Jovan Krstitelj je nazvao Isusa ‘Ženik,’ to jest mladoženja, kao što je Adam bio ženik u Raju. 
Jovan je rekao da je Isus došao da traži svoju nevestu (Jovan 3:29), a da je on prijatelj mladoženje koji je došao da mu pripremi put:

 „Vi sami meni svedočite da rekoh: ja nisam Hristos, nego sam poslan pred njim. Ko ima nevestu ženik je, a prijatelj ženikov stoji i sluša ga, i radošću raduje se glasu ženikovu. Ova dakle radost moja ispuni se.“ Jovan 3:28-29 

Jovan Krstitelj ovde opisuje sebe kao prijatelja Ženikovog, a Isusa opisuje kao Ženika.
Sam Isus je rekao misleći na svoju smrt:

‘Nego će doći vreme kad će se oteti od njih Ženik, i onda će postiti’ (Matej 9:15).

Interesantno je da u vrtu gde je bio grob, Isus se posle vaskrsenja javio Mariji Magdaleni, ali nije je nazvao imenom, nego koristi zajedničku imenicu „žena“:

„Isus joj reče: Ženo! Što plačeš? Koga tražiš? Jovan 20.15

Možda nam izgleda čudno da je od svih žena baš Marija Magdalena bila u vrtu, ali setite se da Bog dolazi da svoj narod očisti od greha, kao što je i Marija Magdalena grešnica koju je Mesija oslobodio greha. 
Treba naglasiti da se ovde radi isključivo o simbolici, da Marija Magdalena samo simbolički predstavlja grešni Božji narod koji je očišćen od greha jer je Isus podneo smrtnu kaznu da bi ih vratio u stanje savršenstva.
 Ovo je naglašeno  zato što neki ljudi iskrivljeno prikazuju odnos Isusa i Marije, čime Spasitelja sveta prikazuju kao običnog čoveka.
Isus je nazvan Božji Sin, ali nije Sin u smislu ljudskih porodičnih odnosa.
 Isto tako Hristova nevesta nema bukvalni brak sa Hristom, nego su u pitanju zajednički ciljevi, zajednički život i zavetni odnos poštovanja i vernosti.

Bog nije slučajno stvorio Adama samog, a tek kasnije mu stvorio nevestu.
To je bilo proročanstvo da će i drugi Adam - Hristos biti prvenac iz mrtvih, a da će tek kasnije vaskrsenjem dobiti svoju nevestu, zahvaljujući rani koju je zadobio na grudima dok je bio na krstu.
 Bog je od početka odredio da Mesija strada, a da tek posle uđe u svoju slavu sa svojom nevestom.
 Stvaranje Jagnjetove neveste je dug proces, jer zahteva čišćenje vodom i krvlju koji su istekli iz Hristove rane na grudima i posvećenje.

U Otkrivenju je susret Hrista sa svojom nevestom opisan kao „svadba Jagnjetova

“ („Da se radujemo i veselimo, i da damo slavu njemu; jer dođe svadba jagnjetova, i žena njegova pripravila se“ Otkrivenje 19.7).

„I ja Jovan videh grad sveti, Jerusalim nov, gde silazi od Boga s neba, pripravljen kao nevesta ukrašena mužu svojemu.“ Otkrivenje 21:2

Kao što nije bilo dobro da je prvi Adam bio sam (1.Mojsijeva 2:18), tako nije dobro da je drugi Adam sam.
Prvom Adamu je stvorena Eva da živi s njim, a svrha novog stvaranja je: „i živeće s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov“ Otkrivenje 21.3

Kušanje prvog i drugog Adama

Adam je jeo zabranjeno voće, a svim ljudima još trnu zubi.
Zajedničko za Adama i Hrista jeste da su obojica iskušavani da odbace Boga i Božje principe. 
Adam je kušan u idealnim uslovima, u Rajskom vrtu, dok je Hristos kušan u najtežim uslovima u pustinji.
Iskušenje prvog Adama bilo je da jede sa zabranjenog drveta iako je bio sit i imao obilje najukusnije hrane.
 Iskušenje drugog Adama bilo je da posle 40 dana gladovanja od kamenja stvori hlebove, dakle ponovo jelo. 

Isus je rekao da „ne živi čovek o samom hlebu, no o svakoj reči koja izlazi iz usta Božijih“. Matej 4.4

Isus nije koristio svoju bozansku moć da bi olakšao sebi, nego je pobedio iskušenje silom koja je ljudima na raspolaganju putem molitve i vezom sa Ocem.
Adam je bio okružen pitomim životinjama pre pada u greh, a Isus je bio okružen divljim, potencijalno opasnim životinjama.

(„I bi onde u pustinji dana četrdeset, i kuša ga Sotona, i bi sa zverinjem, i anđeli služahu mu.“ Marko 1:13)

Prakticna repriza kusanja, samo u daleko tezim uslovima, Isus pocinje plan spasenja coveka tu gde je Adam pao..

Prvom Adamu je Bog rekao da će umreti ako jede sa drveta poznanja dobra i zla.
 Ipak, kad je Sotona rekao Evi da neće umreti ako jedu sa tog drveta („Nećete vi umreti“), i Adam je uzeo i jeo. 

Posto je bog obecao zastupnika, covek nije morao odma da umre, vec je neko drugi umro nagovestavajuci simboliku i prorocanstvo:

1. Mojsijeva 3,21 I načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od koze i obuče ih u njih.

 Neposlušnost i nepoverenje u Boga doneli su ljudskom rodu starosnu smrt, jer ih je greh odvojio od izvora zivota, iako je trenutna smrt odlozena.

Na isti način kao Adama i Evu, Sotona je pokušao da iskuša i Isusa Hrista u pustinji , lažno mu obećavajući da neće umreti ako skoči sa vrha hrama, navodeći ga na neposlušnost i nepoverenje u Boga.
Drugi Adam – Isus, nije se bojao smrti.
 Rekao je učenicima da će uskoro umreti (očigledno za spasenje ljudi), a Petar kao predstavnik ljudi, umesto da ga ohrabri da ih spase, on kaže: „
Bože sačuvaj! To neće biti od tebe.“ Matej 16:22
Isus kao drugi Adam ide da umre da bi platio cenu za grehe čovečanstva, a Petar ga podstiče da uradi suprotno od onoga što je dobro za ljude.
Isto tako Sotona je kušao Adama i Evu rečenicom: „Nećete vi umreti“, čime ih je naveo da urade ono što je suprotno interesu ljudskog roda. 
Petar kaže Isusu da neće umreti, iako Isus to čini za spasenje ljudi.
 Zapazite da Petar ovo kaže neposredno pred odlazak u Jerusalim gde će drugi Adam zaspati na krstu i probuditi se po proročanstvu.
Dok je prvi Adam pao u iskušenju, drugi Adam je rekao Petru: „Idi od mene Sotono; ti si mi sablazan; jer ne misliš što je Božije nego ljudsko.“ Matej 16:23; Marko 8:33.
 Isus je prepoznao slično iskušenje kao kod prvog Adama: „Nećeš ti umreti da spaseš ljude.“ Međutim, Isusa iskušenje nije pokolebalo da spase ljude koji iskreno traže Boga.
Bog je postavio prvog Adama da bude gospodar svih živih bića i materije na Zemlji, ali je Adam odlučio da ne posluša Boga, misleći da će on i Eva biti i više od upravitelja na Zemlji, da će „postati kao bogovi“. 
Time je pao pod uticaj Sotone koji je koristio zmiju kao medijum.
 Drugi Adam je pre utelovljenja bio Reč kroz koju je svemir stvoren, vladar celog svemira, a Sotona mu je ponudio vlast nad carstvima ovog sveta ako mu se pokloni. 
Isus mu je rekao: „Idi od mene, sotono; jer stoji napisano: Gospodu Bogu svojemu poklanjaj se i njemu jedinome služi.“ Matej 4.10
Iako je prvi Adam imao obilje svega što mu je potrebno, ipak nije poslušao Boga i doneo je smrt ljudskom rodu. 
S druge strane, drugi Adam je u nedostatku osnovnih životnih potreba ostao na Božjoj strani i odupro se svakom iskušenju. 
Isus je prepoznao iste principe kušanja na kojima je prvi Adam pao, i nije odstupio od Boga.

Posle pada u greh, prvi Adam se obukao u smokvino lišće da pokrije sramotu od učinjenog greha. 
Zapazite da je Isus nekoliko dana pred smrt prokleo nerodnu smokvu na kojoj nije bilo plodova, nego samo lišće (Marko 14:11-14; Matej 21:17), i da se to dogodilo baš kratko vreme pred raspeće. 
Od svih vrsta voća, u oba slučaja pominje se baš smokva i njeno lišće koje simboliše dvolično prikrivanje grešnosti Adama i pokusaj samospasenja, spasenja svojim delima i zaalugama, ili svojom religijom ne bozjom.
 Adam je zbog greha postao go i izgubio je dostojanstvo, a drugi Adam je došao da ljudima vrati izgubljeno dostojanstvo i obuče ih u svoju pravednost.
Jedna od posledica greha prvog Adama, bila je da će ljudi teže dolaziti do hrane: 

“Pa onda reče Adamu: … zemlja da je prokleta s tebe, s mukom ćeš se od nje hraniti do svojega veka;” 1.Mojsijeva 3:17

Tako se drugi Adam  hranio kod gostoprimljivih ljudi ili od plodova koji sami niknu.
 Tako je potražio plodove smokve kraj puta, ali na njoj nije bilo plodova.
Zbog neposlušnosti Bogu, anđeo - heruvim nije dozvolio Adamu i Evi da se vrate u Raj, dok su anđeli služili Hristu koji se odupro iskušenju.

Prvi Adam je video da će njegova Eva umreti i izabrao je da umre sa njom, dok je drugi Adam kao Jagnje izabrao da umre za svoju nevestu, da bi Božji narod dobio večni život. 
Prvi Adam nije mogao da svojom smrću spase Evu, ali je svim ovim ukazao na drugog Adama koji svojom smrću i vaskrsenjem jeste spasao svoju nevestu.
Zmija kao medijum sotone je navela Adama i Evu na neposlušnost Bogu, pa su im se navodno “otvorila oči” jer su saznali šta je zlo (1.Mojsijeva 3:5,7).
 Međutim, Isus je posle buđenja iz smrtnog sna učenicima iz Emausa „otvorio um da razumeju Sveto Pismo, da saznaju gde je u Starom Zavetu prorečeno stradanje i vaskrsenje Mesije. Luka 24:45,46.
 Prvi Adam je odveo ljude u zlo, a drugi Adam vraća ljude na dobro.

Zmija

Prvog Adama je preko zmije prevario Sotona da ne posluša Boga.
 Bog je dao proročanstvo da će zmija, to jest Sotona, ujesti Mesiju za petu, ali će mu Hristos na kraju stati na glavu:

 „I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između semena tvojega i semena njezina; ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati.“ 1.Mojsijeva 3:15

Znajući ovo proročanstvo, Sotona je pokušao da uradi obrnuto – da preko Jude podigne svoju petu na Hrista: 

„A Sotona uđe u Judu, koji se zvaše Iskariot… I otišavši govori s glavarima svešteničkem i sa starešinama kako će im ga izdati.“ Luka 22:3,4 „…nego da se zbude pismo: koji sa mnom hleb jede podiže petu svoju na me.“ Jovan 13:18 To je prorečeno u Psalmu (41:9  I čovek mira mojega, u kojega se uzdah, koji jeđaše hleb moj, podiže na me petu.)

Drugi Adam je preokrenuo ovaj Sotonin falsifikat, čak je uzeo na sebe presudu koju ljudi zaslužuju,  koje je  zmija, to jest Sotona naveo da su se ljudi pobunili protiv Boga: 

„I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba sin čovečij da se podigne, da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.“ Jovan 3:14,15
 Kada drugi put bude došao, Isus će konačno stati na glavu zmiji.

Skidanje odeće

Adam se postideo kada je zgrešio jer je ostao bez odeće svetosti, zbog koje se pre pada nije stideo.
 Posle pada nije želeo da bude go, pa je sam sebi napravio odeću od smokvinog lišća, ali nije mogao da sakrije sramotu i golotinju koju je doneo sebi i ljudskom rodu (1.Mojsijeva 3:7).
Isus nije imao razloga da se stidi jer je bio bez greha, ali su mu vojnici skinuli odeću da ga osramote, i podelili je kockom na 4 dela.

 („I svukavši ga obukoše mu skerletnu kabanicu… A kad ga razapeše, razdeliše haljine njegove bacivši kocke.“ Matej 27:28,35; Jovan 19:23).

 Drugi Adam uzeo je na sebe našu sramotu i obukao nas u svoju pravdu.
Dok se Adam sakrio od Boga kad je zgrešio, Isus se uopšte nije krio od ljudi kad su ga uhapsili, jer je bio pravedan, a ljudi su ga nepravedno optužili. 
Drugi Adam je preživeo slične situacije u kojima je bio prvi Adam, ali je Hristos pobedio u svemu u čemu je Adam pao.
Uze, dade, jedoše

Pad u greh prvog Adama i izbavljenje preko drugog Adama dogodilo se tako što je neko uzeo hranu, dao je drugima i oni su jeli.
Eva je ubrala plod poznavanja zla, dala ga je Adamu, Adam je jeo i to im je donelo smrt.

“I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra (uze) roda s njega i okusi, pa dade (dade) i mužu svojemu, te i on okusi (jede).” 1.Mojsijeva 3:6

Na poslednjoj večeri, Isus je obrnuo ovaj proces.
Upotrebio je iste reči, po istom redosledu kao kod prvog Adama.
 Isus je kao drugi Adam uzeo beskvasni hleb koji je simbolički predstavljao Njegovo telo koje je za nas stradalo, dao ga je učenicima i oni su jeli.

“Uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i davaše učenicima, i reče: uzmite, jedite; ovo je telo moje… koje se daje za vas.” Matej 26:26 Luka 22:19

Uze, dade, jedoše je redosled događaja preko kojeg je greh došao na svet, i drugi Adam na taj način uklanja greh sa svoje neveste – Božjeg naroda.
 Kako je Sotona prevario ljudski rod, tako je drugi Adam spasao čovečanstvo.
Jedenje prvog ploda donelo je smrt, a jedenje drugog donosi večni život

. “Ovo je hleb koji siđe s neba:…koji jede hleb ovaj živeće vavek.” Jovan 6:58
“Ja sam hleb živi koji siđe s neba; koji jede od ovoga hleba živeće vavek; i hleb koji ću ja dati telo je moje, koje ću dati za život sveta.” Jovan 6:51

Dva vrta i dva drveta


Ključni događaji za oba Adama dešavaju se u vrtu, oko drveta koje donosi smrt i život.
Prvi Adam smešten je u Rajski vrt, gde je Bog kasnije stvorio i Evu. 
Prvi Adam i Eva isterani su iz Rajskog vrta zbog neposlušnosti Bogu, i umrli su van vrta.


Prilikom Hristovog raspeća u Jerusalimu još jednom se radi o  vrtu (Jovan 18.1; 19.41), novi Adam (Rimljanima 5.14) i dva sudbonosna drveta.
Najbitniji događaji za drugog Adama dogodili su se takođe u vrtu.
 
U Getsimanskom vrtu Isus je doneo konačnu odluku da uzme na sebe greha čovečanstva, tu su ga ljudi uhapsili i protiv Njegove volje izveli iz vrta da bi ga osudili na smrt (Jovan 18:1), kao što su Adam i Eva izvedeni iz vrta jer su bili osuđeni na smrt.
Isus je sahranjen baš u vrtu jer je to ukazivalo da će preokrenuti kaznu ljudi koji žele da se vrate da žive sa Bogom

 („A beše blizu onoga mesta gde beše razapet, vrt, i u vrtu grob nov, u koji niko nikad ne beše metnut. Onde… metnuše Isusa.“ Jovan 19:41,42).

 U ovom vrtu drugi Adam je oživeo ponovo, da bi vratio život potomcima Adama i Eve koji su oni izgubili u Rajskom vrtu.
Zapazite da je prilikom Isusovog vaskrsenja uplakana Marija Magdalena mislila da je Isus “vrtlar” jer je grob bio u vrtu 


(„A ona misleći da je vrtar reče mu…“ Jovan 20:15).


 Informacija da je Isus vrtlar zvuči suvišna, osim ako razumemo da je namera pisca Evanđelja bila da nas podseti na prvog vrtlara – prvog Adama čiji je posao bio da uređuje Rajski vrt, čiji je vlasnik Bog 

„I uzevši Gospod Bog čoveka namesti ga u vrtu Edemskom, da ga radi i da ga čuva.“ 1.Mojsijeva 2:15).


 Isus je postao drugi vrtlar,drugi Adam, koji će ljude vratiti u Rajski vrt.

Ova dva vrta imala su drvo na kome se odlučivao život ili smrt ljudskog roda.
 U Rajskom vrtu dva najvažnija drveta za prvog Adama bila su drvo života i drvo poznanje dobra i zla preko kojeg je nastalo zlo na planeti Zemlji (1.Mojsijeva 2:9).
Mojsije kaže da je proklet onaj ko je obešen na drvo (5.Mojsijeva 21.23).
 Za drugog Adama krst je bio drvo prokletstva na kojem je Mesija preuzeo krivicu svih grešnike na sebe, da bi onima koji se kaju omogućio pristup drvetu života posle vaskrsenja.
 Njegovo drvo smrti gde mu se telo slomilo, postalo je naše drvo života! 
Odneo je naše prokletstvo i zamenio ga svojim blagoslovom!
Krst je bio drvo smrti za Isusa, da bi postao drvo života za ljude.
Adam je isterivanjem iz Rajskog vrta pretvorio planetu u groblje za čovečanstvo, a drugi Adam će svojim vaskrsenjem iz groba u vrtu vratiti ljude u Rajski vrt.

Lokacija drveta


Raj je bio mesto života, dok je Golgota, to jest „Kosturnica - Lobanja“, bilo je mesto smrti.
Zapazite da je Isusov drveni krst bio u sredini između dva razbojnika

(„Onde ga razapeše, i s njim drugu dvojicu s jedne i s druge strane, a Isusa u sredi.“ Jovan 19:18)

Zapazite da je drvo života bilo usred Raja: 

„I učini Gospod Bog, te nikoše iz zemlje svakojaka drveta lepa za gledanje i dobra za jelo, i drvo od života usred vrta i drvo od znanja dobra i zla.“ 1.Mojsijeva 2:9

Eva je rekla za drvo poznanja dobra i zla da se takođe nalazi usred vrta: 

„Samo roda s onoga drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete.“ 1.Mojsijeva 3:3

Zbog odbacivanja Božjeg autoriteta, Adamu i Evi bio je zabranjen pristup drvetu života. 
S druge strane, ljudima koji ponovo priznaju Božji autoritet, Isus kao drugi Adam obezbedio je ponovo pristup drvetu života:

“Blago onima koji tvore zapovesti njegove, da im bude vlast na drvo života...” Otkrivenje 22:14

Adam je isteran iz Raja zbog drveta prokletstva u sredini vrta, a pokajanom razbojniku je obećano da će biti u Raju sa Bogom radi Isusa kao drugog Adama na srednjem drvenom krstu prokletstva.
Rečnik koji je upotrebljen u Bibliji naglašava da je Isusov krst bio u sredini, da su drvo života i drvo poznanja dobra i zla takođe bili usred Raja, pa onda nije teško pogoditi gde će Bog postaviti drvo života na Novoj Zemlji:

 „Koji pobedi daću mu da jede od drveta životnoga koje je nasred Raja Božijega.“ Otkrivenje 2:7

 Tako je radi Adamovog jedenja sa drveta poznanja dobra i zla koje je bilo usred Raja, drugi Adam morao da umre na drvetu prokletstva koje je bilo usred drugih drvenih krstova prokletstva, da bi ljudima obezbedio drvo života koje je usred Raja koji čekamo.

Prokletstvo: trnje i zelje

Čak su i prokletstva koja su posledice pada prvog Adama paralelne sa Hristovim stradanjem.
Pravedni Bog je sudio nepravednom prvom Adamu, a nepravedni ljudi sudili su pravednom drugom Adamu.
 Pravedni Bog učinio je sve da spase pokajanog Adama i njegove potomke, pa nepravedni ljudi nisu mogli da zadrže pravednog drugog Adama u grobu.
„Pa onda reče Adamu: 

što si poslušao ženu i okusio s drveta s kojega sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da je prokleta s tebe; s mukom ćeš se od nje hraniti do svojega veka; Trnje i korov će ti rađati, a ti ćeš jesti zelje poljsko; Sa znojem lica svojega ješćeš hljeb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ćeš se vratiti.“ 1.Mojsijeva 3:17-19

Umesto lagodnog uzgajanja Rajskog bilja, trnje i korov počeli su da ometaju uzgajanje plemenitih kultura. 
Tačno u prorečeno vreme, Isus je uzeo na sebe prokletstvo prvog Adama, a zli ljudi su ga krunisali trnovom krunom (Marko 15:17; Jovan 19:2,5). Trnova kruna ukazuje na to da je drugi Adam uzeo na sebe prokletstvo prvog Adama i njegovih potomaka.
 Da li znate još nekog drugog ko je krunisan trnovom krunom dok je nevin umirao radi greha drugih ljudi? 
Koliko je ovaj detalj specifičan i koliko je teško da ga neko drugi slučajno ispuni u kontekstu svog stradanja a još manje vaskrsenja, pokazuje činjenica da je mučenje trnovom krunom pred pogubljenje redak detalj koji se retko događao u istoriji.
Prokletstvo da će ljudi posle pada u greh jesti zelje poljsko veoma asocira na gorko bilje koje se jelo za Pashu uz beskvasni hleb, a Isus je uhapšen na Pashu i umro je na prvi dan Beskvasnih Hlebova.
Dakle, jeli su gorko zelje pred Isusovo hapšenje, na poslednjoj večeri, što je trebalo da ih asocira na Adamov pad, ali i na oslobođenje iz ropstva u Egiptu, kada je jedenje gorkog zelja Bog ustanovio.
Adamov greh je značio da znoj mora da poteče sa njegovog čela da bi imao hleb potreban za život (1.Mojsijeva 3:19). 

Da bi oslobodio ljude od prokletstva greha, sa Isusovog čela curio je krvav znoj 

(„Znoj pak njegov beše kao kaplje krvi koje kapahu na zemlju.“ Luka 22:44), da bi na kraju ljudima dao hleb života.
Prvom Adamu je hrana bila način kako je pao, a Isus je poslednjom večerom ponudio ljudima da se vrate Bogu.
 Jedenje simbola Hristovog stradanja predstavlja prihvatanje da je Isus umro umesto nas i dao nam pravo na večni život.
 Zapazite da Biblijski simboli i predslike mogu višeslojno da se upotrebe i da je to mreža mnoštva asocijacija, a ne jedna prava linija koja povezuje dva događaja. 
Ovo ne treba da nas iznenadi, nego to treba i očekivati od Boga koji je svojom mudrošću stvorio neverovatno komplikovanu i preciznu DNK, ili galaksije i ceo svemir.
Sotona je prvom Adamu obećao da će mu se „otvoriti oči“ ako jede zabranjeni plod sa drveta poznanja dobra i zla, a jedino novo što su od tada videli oko sebe bilo je zlo.
Isus kao drugi Adam nudi da nam zaista otvori oči (Savetujem te da kupiš u mene… i masti očinjom pomaži oči svoje da vidiš. Otkrivenje 3.18), 
i daje nam da jedemo hleb života, Njegovo telo koje se za nas slomilo, da bi nas vratio pred drvo života. Isus je preokrenuo prvi greh Adama i Eve u vrtu!
U Rajskom vrtu pravedni Bog traži Adama koji je sagrešio i isteruje ga iz vrta, uz presudu da će umreti (1.Mojsijeva 3:8,9), ali mu je bio milostiv i pokazao mu je plan kako će ljudima vratiti život.
S druge strane, u Getsimanski vrt dolaze vojnici da nepravedno traže da uhapse Hrista koji nije sagrešio (Jovan 18:4-8), izvode ga iz vrta i bez milosti ga osuđuju na smrt. Bog je pravedno sudio stvorenju – prvom Adamu, a grešna stvorenja nepravedno sude Bogu, to jest drugom Adamu.
Bog koji je udahnuo dah života u prvog Adama (1.Mojsijeva 2:7), na krstu je kao utelovljeni drugi Adam doživeo da mu ta ista stvorenja oduzmu dah života: “I 

povikavši Isus iza glasa reče: Oče! U ruke Tvoje predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu.” Matej 23:46

Isus je veći od Adama (Rimljanima 5:17). 
Kada je Bog pitao Adama zašto je zgrešio, Adam je okrivio svoju nevestu, da bi sebe opravdao
(„Žena koju si udružio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh“ 1.Mojsijeva 3:12).
Međutim, Isus je uzeo na sebe krivicu svoje neveste, da bi nju opravdao.

Obrnuti redosled.


Zapazite da su sve ove paralele između prvog i drugog Adama poređane u obrnutom redosledu.
Prvi Adam počinje u stanju savršenstva, u Raju gde je drvo života,
on vlada nad svim stvorenjima,
zaspao je i probudio se da bi dobio nevestu, tako što mu je uzeto rebro iz grudnog koša,
zgrešio je Bogu  i
došlo je prokletstvo greha na ljudski rod i smrt.

Drugi Adam dolazi da reši prokletstvo i smrt ljudskog roda obrnutim redosledom od prvog Adama:
Ljudski rod živi u stanju pobune protiv Boga,
Drugi Adam je živeo bez greha,
ali je morao da zaspi to jest da umre, da bude proboden ispod grudnog koša, i da se probudi – da vaskrsne i da bi svoju nevestu očistio krvlju i vodom koja je izašla iz rane na grudima.
Tako će ponovo preuzeti vlast nad svim stvorenjima i
vratiti ljude u stanje savršenstva, u Rajski vrt gde će jesti sa drveta života.

Prvi Adam                                                                                     
Počinje u stanju savršenstva, u Raju gde je drvo života,             
On vlada nad svim stvorenjima,                                                 
Zena je zgrešila Bogu i                                                           
došlo je prokletstvo greha na ljudski rod i smrt .

     Drugi Adam (Isus Hristos)
        Vratiće ljude u stanje savršenstva, u Rajski vrt gde će jesti sa drveta života.                                          
Ponovo će preuzeti vlast nad svim stvorenjima
Isus je morao da zaspe to jest da umre, da bude proboden ispod grudnog koša, i da se probudi –                                                                             vaskrsne i da bi svoju nevestu očistio krvlju i vodom koja je izašla iz rane na grudima.
 Ljudski rod živi u stanju pobune protiv Boga.
Isus dolazi da reši prokletstvo i smrt ljudskog roda

Apostol Pavle o drugom Adamu

(Apostolsko tumačenje stvaranja žene (1.Mojsijeva 2.18-24))
Apostoli su takođe razumeli da su oba Adama predstavnici ljudskog roda. 
Prvi Adam je predstavnik ljudi koji su odbacili Boga i otišli u smrt, a drugi Adam je predstavnik ljudskog roda koji je na sebe uzeo kaznu čovečanstva, da bi ljudima ponudio novo stvaranje, obnovljenje prvobitne čistote.

“Nego carova smrt od Adama tja do Mojsija i nad onima koji nisu sagrešili prestupivši kao Adam, koji je prilika onoga koji šćadijaše doći.” Rimljanima 5:14

Ovde je upotrebljena grčka reč (prilika =) tipos, τύπος koja znači: analogija nekog oblika, figurativna sličnost, sličan stil, uzorak ili model neke druge pojave, predslika ili šablon.)
 Dakle, prvi Adam je bio predslika ili model po kojem će se pojaviti Spasitelj ljudi.
 Isus Hristos je stao na mesto prvog čoveka Adama, i kao predstavnik ljudskog roda uspeo tamo gde je prvi Adam podbacio.
Apostol Pavle kaže da kroz prvog Adama caruje smrt, a kroz drugog Adama dolazi život.
Neposlušnost prvog Adama donela je ljudima greh i smrt, dok je poslušnost drugog Adama donela ljudima mogućnost da obnove pravednost Božjom milošću. Rimljanima 5:19 (5.12–21)

“…jer kad kroz greh jednoga pomreše mnogi, mnogo se veća blagodat Božija i dar izli izobilno na mnoge blagodaću jednoga čoveka Isusa Hrista… Jer kad za greh jednoga carova smrt kroz jednoga, koliko će većma oni koji primaju izobilje blagodati i dar pravde u životu carovati kroz jednoga Isusa Hrista! Zato dakle kao što za greh jednoga dođe osuđenje na sve ljude, tako i pravdom jednoga dođe na sve ljude opravdanje života. Jer kao što neposlušanjem jednoga čoveka postaše mnogi grešni, tako će i poslušanjem jednoga biti mnogi pravedni… Da kao što carova greh za smrt, tako i blagodat da caruje pravdom za život večni, kroz Isusa Hrista Gospoda našega.” Rimljanima 5:15-21

U celom poglavlju 1.Korinćanima poslanice 15, apostol Pavle govori o Hristovom vaskrsenju, i u tom kontestu govori o Adamu preko koga je došla smrt, dok će kroz drugog Adama doći večni život.

Prvi Adam je bio od zemlje, telesan, a drugi Adam je u duhu koji oživljuje, nebeski i duhovan. Pavle Isusa naziva poslednji Adam, konačni, krajnji Adam 1.Korinćanima 15:45 
Prvi Adam nam je dao vrednosti praha zemaljskog, dok je drugi Adam odraz nebeskih vrednosti.
Pavle ističe razlike između dva Adama: jedan se ponaša po prirodi koju je izopačio neposlušnošću Bogu, a drugi Adam je zadržao savršenu duhovnost.
 Prvi Adam je prototip telesnih ljudi, a Isus kao vaskrsnuti savršeni čovek postaje prototip duhovnih ljudi.
„Seje se telo telesno, a ustaje telo duhovno. 
Ima telo telesno, i ima telo duhovno. 
Tako je i pisano: prvi čovek Adam postade u telesnom životu, a poslednji Adam u duhu koji oživljuje. 
Ali duhovno telo nije prvo, nego telesno, pa onda duhovno. 
Prvi je čovek od zemlje, zemljan; drugi je čovek Gospod s neba. Kakav je zemljani taki su i zemljani; i kakav je nebeski taki su i nebeski. I kako nosimo obličje zemljanoga tako ćemo nositi i obličje nebeskoga.“ 1.Korinćanima 15:44-49

Apostol Pavle u Efescima poslanici pravi vezu između braka Adama i Eve sa zavetnim odnosom Boga i Njegovog naroda, čime potvrđuje da je stvaranja Eve od Adama predslika stvaranja Božeg naroda: 

“Muževi! Ljubite svoje žene kao što i Hristos ljubi crkvu, i sebe predade za nju” (Efescima 5.25). 
“Toga radi ostaviće čovek oca svojega i mater, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo. Tajna je ovo velika; a ja govorim za Hrista i za crkvu.” Efescima 5.31-32.
 Pavle citira stvaranja žene u 1.Mojsijevoj 2.24 da će muškarac napustiti oca i majku, da bi se sjedinio sa ženom i da će postati jedno telo, kao što Božji narod sve napušta samo da bi bio sa Bogom.
Adam je stvoren po Božjem obličju (“I stvori Bog čoveka po obličju svojemu, po obličju Božijemu stvori ga. 1.Mojsijeva 1:27). 
Apostol Pavle kaže da je Hristos “obličje Boga, koji se ne vidi” (Grčki: eikōn = slika, sličnost)  (2.Korinćanima 4:4; Kološanima 1.15; Filibljanima 2:6) 
 što je aluzija na prvog Adama, s tim da apostol Pavle kaže da je Mesija bolji Adam, savršeni Adam, koji je došao da ljude ponovo vrati u stanje savršenstva, u sklad sa Stvoriteljem sveta.
 Kroz drugog Adama čovečanstvo će ponovo biti stvoreno po Božjem obličju, obzirom da su Adam i Eva pokvarili prvobitno stvoreno savršenstvo.
Adam je stvoren po Božjem obličju da odražava neke Božje osobine, kao što su sloboda izbora, stvaralačka sposobnost, Božja pravda i ljubav za stvorenja nad kojima je čovek postavljen kao gospodar. 
Neposlušnošću Bogu prvi Adam je pokvario Božje obličje po kojem je stvoren, ali je drugi Adam – Hristos došao da obnovi Božje obličje u ljudima koji to žele.

Doslovno i simboličko tumačenje
Ovo simboličko / poetsko / alegorijsko. tipolosko  tumačenje teksta Biblije ne ugrožava doslovno / istorijsko razumevanje teksta. Stvaranje se doslovno odigralo onako kako je zapisano. Adam I Eva su stvarne ličnosti, pad u greh je stvaran događaj, samo što tekst uz doslovno značenje ima i simboličko: da stvaranje Eve ujedno predstavlja i proročanstvo za stvaranje Božjeg naroda.

Za kraj

Poslednja paralela između dva Adama koju ćemo spomenuti, jeste da je obojici data vlast nad svim što je stvoreno.

„I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svega zverinja što se miče po zemlji.“ 1.Mojsijeva 1:28

„I pristupivši Isus reče im govoreći: dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji.“ Matej 28:18
„Jer ih učaše kao Onaj koji vlast ima, a ne kao književnici. Matej 7:29 
„Ali da znate da vlast ima Sin čovečiji na zemlji opraštati grehe.” Matej 9:6

Bog koji ima vlast da osudi ili oprosti pokazao nam je kako je detaljno isplanirao šta će da uradi ako ljudi izaberu da žive destruktivno i odbace Božje zapovesti koje nam donose dobro.
Događaji iz života prvog Adama jesu proročanstvo za Mesiju - drugog Adama koji će biti začetnik novog ljudskog roda koji će poštovati Boga bez obzira na iskušenja kojima su izloženi. 
Prvi Adam je odveo ljude u smrt, a drugi Adam vraća ljude u život.
Bog koji planira kako da nam pomogne pre nego što upadnemo u nevolju dostojan je našeg poverenja.
 Bog je bio spreman za sve pravce u kojima je ljudski rod mogao da krene. 

Jagnje je zaklano čak i pre postanja sveta (1.Petrova 1.19,20).