Rabi Akiva

Ići dole

Rabi Akiva

Počalji od Glasnik taj 2018-05-21, 17:06


SMATRAM DA I OVO TREBAM DA VAM KAZEM:

Napredkom tehnologije i otrkivanjem novih Arheoloskih pronalazaka biblije, kao kumranski rukopisi na primer, baca se sve veca svetlost na prevode koje imamo, i buducnost ako potraje, treba da donese nova saznanja.

Jevreji danas koriste Mazoretski Biblijski tekst, iz kojeg i citiraju.

Imamo i Septuagintu koja se u nekim, stihovima razlikuje od Mesoretkog teskta, a koja je sacuvana na Grckom, na svu srecu.

Septuagintu su takodje uradili jevrejski prevodioci 250 god pre Hrista, preveli na grcki za jevreje grke i one koji su taj jezik govorili van Izraila.
Ona je dakle 1300 god starija od Mazorekstog teksta Staroga zaveta, koji je najstariji sacuvan sa oko 1000 god.
Znaci najstariji Mazorteski tekst je 1000 god, iako je on radjen pre toga i radjen na osnovu starijih Biblijskih rukopisa, koji danas nisu sacuvani.
Za ovaj Mazoretski tekst se predppostavljalo a sada se vec zna, a i ocigledno je da se on zasniva na spissima Biblije ciji su detaljii koji ukazuju na Hrista, namerno menjani da bi se Hristos i apostoli predstavili kao oni koji ne poznaju Stari zavet, i sa time da ispadnu kao sarlatani.
A i sa ciljem da se za tadasnje jevreje 90 god posle Hrista, sakriju znaci koji ukazuju na Mesiju da nebi prihvatili Hrista i hriscanstvo.

Nakon raspeca, oko 30 godina nakon razorenja Jeruzalema i progonstva jevreja . Oko 90 god posle Hrista, rabin Akiva je vrsio te namerne promene u hebrejekoj bibliji.
Cak je pored toga i dao da se prepisu oko 100 Septuaginti sa izmenama, ali ih dijaspora (jevreji u inostranstvu) nije htela prihvatiti.
I Septuaginta je ostala sacuvana od tih promena.
Mnogi su shvatili sta on radi (i Jevreji i hriscani).
Ali su te promene ipak ucinjene u hebrjekim spisima izvrisli su svoj uticaj.
Problem je što današnji prevodioci to najcesce ne znaju, pa upadaju u njegovu zamku.
Ima jedan Psalam u Septuaginti (broj 9), koji je napisan po hebrejskom alfabetu, a koji je namerno u hebrejskoj verziji Pisma podeljen na dva dela (da se teže pronađu promene).
Današnja Biblija ima Psalam 9 i 10 (što je jedan Psalam), pa su brojevi pomaknuti za jedan.
A pred kraj ima još nekih pomaka, ali ovo je najveće...
Ali o tome svemu, niko ne sme da govori glasno i jasno, iz straha da nebi bio optuzen kao antisemita.


------------------------------------------------
avatar
Glasnik

Broj poruka : 2183
Datum upisa : 17.11.2013

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rabi Akiva

Počalji od Glasnik taj 2018-05-21, 17:08


O menjanju u Mesoretskim spisima biblije malo kasnije.

Da pogledamo sada kako je nastao taj Masoretski tekst:

Određivanje kanona Staroga zaveta otežano je još jednom činjenicom: Jevreji su posle prepisivanja uništavali stare rukopise.
Oko 500. godine po Hristu nastao je rukopis-prepis poznat kao Masoretski tekst.
Međutim, originalan tekst nikada nije pronađen.
Danasnji najstariji je oko 1000 god star.Sva istraživanja i tumačenja rađena su na osnovu njegovog prepisa iz IX veka, koji je bio najstariji poznati.
Masoretski tekst sadrži Petoknjižje, istorijske i proročke knjige Staroga zaveta.
U Novom Zavetu se tekstovi iz Starog Zaveta po pravili citiraju iz Septuaginte (preko 100 puta), a veoma retko iz Masoretskog teksta (6 puta)

Da pogledamo kumranske rukopise:
Kumranski rukopisi
Kumranski rukopisi, koji su pronađeni 1947. godine u pećinama pored Mrtvoga mora, još jednom su potvrdili autentičnost Svetog Pisma. Do 1956. godine, u jedanaest pećina pronađeni su poveći delovi svih starozavetnih knjiga (na primer: pet primeraka Prve Mojsijeve, petnaest primeraka Pete Mojsijeve, trideset primeraka Psalama, itd.), osim Knjige o Jestiri i dela knjige proroka Jeremije (od 18-52 poglavlja), dosta apokrifnih tekstova i druge literature. U Kumranu je pronađeno oko 380 tekstova od kojih je 100 bilo biblijskih. Svici su bili od papirusa i kože (uglavnom) umotani u lanenu tkaninu i zatim smešteni u glinene ćupove. Pretpostavlja se da su nastali u periodu od 163. pre Hrista do 233. godine posle Hrista. Ovi tekstovi su uglavnom na jevrejskom jeziku, a manji broj je na aramejskom. Na osnovu rukopisnih komentara koji su nađeni na svicima Isaije, Psalama i Ponovljenih zakona (Pete Mojsijeve), može se govoriti o velikom poštovanju koje je iskazivano za starozavetne knjige (svitke). U mnogim rukopisima su nađeni stihovi koji više odgovaraju Septuaginti, nego Masoretskom tekstu. Mada se radi o malim razlikama, one potvrđuju mišljenje stručnjaka da Septuaginta predstavlja posebnu (ali autentičnu) tradiciju jevrejskog teksta, različitu od one iz koje je kasnije nastao Masoretski tekst

Iz ovog teksta gore o Kumranskim spisima, vidimo jasno da govore o tome da su pronadjeni Kumranski rukopisi, nesto mladji od Septuaginte, a mnogo stariji od nasjstarijeg Masoterksog prevoda Biblije koji koriste Jevreji.
Znaci Kumrasnki su stariji su od Masoretksih izmedju 800 i 1150 godina, sto nam mnogo govori.
I tekst nam kaze da Kumranski rukopisi biblije, odgovaraju vise Septuaginti ne Masoretksom prevodu.
Jeste da se radi o malim ralzikama, i to one koje bi bile u korist Hrista Mesije ili Trojstva.
Promenjeno slovo ili jedna rec, deo reci itd.
A to nam govori da to nije slucajnost.
Vidimo da i iz ovog javnog teksta gore, indirektno priznaju da su bile promene u masoretkoj jevrejskoj bibliji.
Ono sto je poznato, a to je da je da je promene u stvari napravio rabin Akiva (oko 90. ne.) da bi oslabio Sirenje Hriscanstva kada je poceo da menja tekstove o Isusu Hristu.
Ocigledno je da su Hebrejski rukopisi prosli kroz ruke onih koji su razapeli Gospoda!
Dok su Septuagintu sacvuvali i hriscani i jevreji u dijsapori, koja je uradjena 250 god pre Hrista.
Zato imamo danas te razlike, jer su neki uticajni jevreji, rabini toga vremena, posle Hrista, pokusali da naude hrisacanstvu i sprece jevreje da prihvataju isto, uklanjanjem delica koji ukazuju na Hrista.
Da pomenemo jos jednom, da se gore u tekstu o Kumranskim spisima kaze, da je mislenje strucnjaka da je Septuaginta, autenticna naspram Masorektim tesktom.
Ustvari ne usudjuju se da kazu da je taj tekst prepravljan namerno.
A to da je Kumranski Biblijski teskt autentican sa Septiagintom a ne sa masoretkim, znaci da je Masoretki prepravljan.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
avatar
Glasnik

Broj poruka : 2183
Datum upisa : 17.11.2013

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rabi Akiva

Počalji od Glasnik taj 2018-05-21, 17:10


Masoreti jesu Hebreji prepisivači i oni su izmislili vokale na danasnjem hebrejskom pismu (crtice i točkice oko slova).
Oni su kada su pravili masoretki tekst biblije, uzeli najstarije rukopise, koje su dobili i pokušali da pronadju i pociste neispravne detalje, koje su posejali oni sto su Isusa razapeli posijali u tim rukopisima.
Nisu uspjeli, naravno, pa su onda prepisali i te namerne izmene, koje su došle i u danasnje Biblije Staroga zaveta.
Tako da Stari i Novi zavjet nisu baš sinhronizirani u tekstovima.
Kumranski rukopisi razotkrivaju neke od tih promena...
Jevreji koriste masoretski (koji je za njih najstariji i on je samo oko 1000 godina star) i rade na kumranskim rukopisima, koji će tek u budućnosti biti ubačeni, kada se istraže do kraja.
Još se nisu primenile moderne tehnologije, koje mogu da spoje rascjepkane kože u celinu da bi se ostali kumranski rukopisi proucili.
Jedino je Isaija resen do kraja (jer je naj ocuvaniji).
I tamo se vide promene u Masoretksom tekstu, (recimo izbacena reč 'svetlost' u Isaija 53)..
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

avatar
avatar
Glasnik

Broj poruka : 2183
Datum upisa : 17.11.2013

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rabi Akiva

Počalji od Glasnik taj 2018-05-21, 17:12


Evo primera i razlike Masoretskog Starog zaveta koji je preuzet u nasim Biblijama i Novog zaveta gde mozete sami da vidite o cemu se radi:

Prvi primer:
Ps 40:6 Žrtve i darove nećeš; Ti si mi uši otvorio; žrtvu paljenicu i koja se za greh prinosi ne tražiš.
a Pavle u Hebrejima 10:5 kaže 'nego si mi pripremio telo' (citirajući isti Psalam).
Ocigledno u Pavolvo vreme, a Pavle je bio pismeni Jevrejin, izvrsni poznavalac pisma, ocigledno je u njegovoj Bibliji i Psalmu, stojalo kao danas sto pise u Novom zavetu, TELO SI MI PRIPRAVIO, a ne kako pise u masorteskom tekstu, danasnjeg starog zaveta, usi otvorio.
I u samom kontestu teksta iz psalma ne odgovara usi otvorio.
Ne uklapa se u konteskt.
Telo pripravio se vise uklapa.
---------------------------------------------------
Drugi primer:
Luka 3:36 i 37 govori o dva čovjeka Kainana iz roda Isusovog.
Lk 3:36 Sina Kainanovog, sina Arfaksadovog, sina Simovog, sina Nojevog, sina Lamehovog,Lk 3:37 Sina Matusalovog, sina Enohovog, sina Jaredovog, sina Maleleilovog, sina Kainanovog,
Mazoretski tekst:
1.Mo 5:12 A Kajinan požive sedamdeset godina, i rodi Maleleila;
1.Mo 11:13 A rodiv Salu požive Arfaksad četiri stotine i tri godine, radjajući sinove i kćeri.
Samo jednom Kajinin.
1 Moj 5:12 spominje jednog KININA , a drugog spominje 1 Mojsi 11:13 (ali samo u grčkoj Septuaginti a u meseretskoj ga nema).
Zasto hebrejsko pismo nema ovog drugog Kainana?
Laze li Luka, ili današnja Pisma bazirana na hebrejskim prepisima lazu?
Septuaginta ima 2 Kainina, a ona ima tekstove 3 vekova starije od Isusovog vremena.
Dakle piše da je Adam dobio Seta u 230. godini, a ne kako to hebrejski rukopis piše u 130. Hebreji su svakome maknuli oko 100 godina.
Samaritanci su to podešavali na svoj način. Oduzeto je namerno oko 1500 godina istorije.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Treci primer:
Luka u Djelima 7:14 kaže da je u Egipat došlo 75 ljudi.
Stari zavet (danasnji) govori u 1 Mojsijevoj 46:27 i Izlazak 1:5 da je u Egipat doslo 70 ljudi (dakle dva mesta kazu za 5 manje).
Septuaginta (grcki prevod Starog zaveta, kaže da ih je bilo 75.
Kumranski rukopisi takodjer razotkrivaju (na hebrejskom) da ih je bilo 75.
Treba li ostaviti ta dva mjesta sa brojkom 70, kako su Masoreti prepisivali i uslo je u Bibliju, ili treba ispraviti na 75, kako pišu Luka, Septuaginta i Kumran?

Cetvrti primer:
Psalam 22:17 govori o 'proboli ruke i noge', dok hebrejski tekst kaže 'kao lav ruke i noge'.
Većina prevodioca to prevode suprotno hebrejskom tekstu, jer lav nema ruke i noge.
A razlika je samo u jednom hebrejskom slovu na kraju riječi (V promjenjeno u J).
Rukopisi prije Hrista imaju V, a nakon razapinjanja imaju J.
Tako da 'probosti' postaje 'kao lav'.
Prevod Jehovinih svjedoka se diči hebrejskom preciznoscu, pa na tom mjestu ima 'kao lav'.
Kao to smo gore rekli, te promene u stvari napravio rabin Akiva (oko 90. ne.) da bi oslabio Sirenje Hriscanstva on je poceo da menja tekstove o Isusu Hristu.
Zasto se na primer dopušta (među hriscanskim prevodiocima) da se tekstovi kao što je klanjanje anđela pred Isusom, izbacuju iz Mojsijeve pesme?
Tako da Hebrejima 1 (i Pavle) koji to spominje, više nema uopste tog stiha u Starom zavetu?
avatar
Glasnik

Broj poruka : 2183
Datum upisa : 17.11.2013

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rabi Akiva

Počalji od Glasnik taj 2018-05-21, 17:14

Videcemo da je rabin Akiva ziveo u to vreme posle Hrista kada su radjene te promene, i da je on u to vreme imao veliki uticaj pa i moc.

Rabin Akiva ben Jozef (cca. 50– cca. 135, hebrejski: רבי עקיבא בן יוסף "Rabbi ʿAqibha ben Yoseph") ili jednostavno Rabin Akiva bio je jevrejski učenjak i tanna (vjerski vođa) iz 3. tanajske generacije. Bio je jedan od glavnih autoriteta za tumačenje jevrejske tradicije, odnosno glavni izvor za Mišnu i Midrash Halakhu. U Talmudu se za njega koristi izraz "Rosh la-Chachamim" (Poglavar svih mudraca), i tradicionalno se smatra jednim od osnivača tzv. rabinskog judaizma[1].
Njegov vjerski autoritet je ostao očuvan usprkos toga što je godine 132. jevrejskog ustaničkog vođu Simona ben Kosibu proglasio Mesijom. Za vrijeme Bar Kohbinog ustanka su Akivu uhapsili Rimljani te ga odveli u Cezareju gdje je mučen na shttps://sh.wikipedia.org/wiki/Akiva_ben_Jozefmrt.

Jevrejska istorija o rabinu Akivi:
Među mnogim velikim brojkama u židovskoj povijesti, rabin Akiva nedvojbeno predstavlja kombinaciju svega što je herojski o židovskom narodu više nego itko drugi. U najmanju ruku, on je jedan od najomiljenijih likova u židovskoj povijesti, osoba čiji utjecaj i stas je izvor inspiracije tijekom svih uzrasta. Što god on kaže o rabin Akiva nikad se ne može reći dovoljno. Talmud (Menachos 29a) ga usporediti Mojsiju, koji je krajnji kompliment u židovskoj leksikon. http://www.jewishhistory.org/rabbi-akiva-2/


Glavni izvor su mtranskripcije iz Kumrana. Drugi izvori su transkripti svih Codexa i papirusa starijih od 5. stoljeća za Novi zavjet
Cesto se pronadje su i neki drugi ljudi pisali o tim stvarima (naravno, objašnjenja su im nekad OK, a nekad i glupa).

avatar
Glasnik

Broj poruka : 2183
Datum upisa : 17.11.2013

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rabi Akiva

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu