Ispovedanje u crkvi?

09.11.14
Pitanje:
Poštovani!
Postoji li mogućnost da se ispovijedim u Crkvi jer nisam vencana u crkvi vec u opstini?

09.11.14.
Odgovor:
Biblija nam kaze da treba Bogu da se ispovedsmo ne ljudima. Ljudima samo tada kada smo njima licno ucinili nesto i da ih zamolimo da nam oproste i da to popravimo.
A sto smo zgresili Bogu, njemu da se obratmo licno. Hristos nam je omogucio direktan pristup Bozjem prestolu kroz njega, molitvom. Dakle, kada ste sami i niko vas ne cuje. Kleknite u sobi sklopite ruke i oci. I svojim recima kazite Bogu: Oce dolazim pred tobom u ime Isusa Hrista. Kajem se za ono sto sam ucinila. Pa recite mu sve otvoreno kao sto bi ste svesteniku. Molite ga da vam oprosti u ime Hristovo. Pogotovo ga molite da vam da snagu da pobedite greh i svoje slabosti da ne gresite vise. Potrebno je da se iskreno pokajete za svoje grehe kada trazite oprostaj. Kada je Isus prastao, on kaze: oprosteni su ti gresi, idi i vise ne gresi. To je uslov za oprostenje.

Znaci bez obzira sto niste vencani u crkvi, mozete se direktno ispovediti Bogu bez crkve i svestenika.
Ali izbor je vas...

16.02.14.
Pitanje.
Da li se treba ispovedati svesteniku?

16.02.14.
Odgovor:
Ispovedanje nije novozavetno ucenje. Nije ni Starozavetno. I u Starom zavetu su ljudi ispovedali grehe Bogu i onima kojima su zgresili.
Bogu jer su njemu zgresili ne svesteniku. Ispovedali su verom u spasitelja koji ce doci da umre za njih i nas, kada su klali jagnje koje je predstavljalo Isusa.
U Novom zavetu nam nisu potrebni posrednici jer nam je Isus svojom smrcu otvorio direktan put ka Bogu kroz njega.
On je jedini posrednik ljudi i Boga.
Zato nam Biblija kaze da imamo direktan pristup ka Ocevom prestolu kroz Hrista.
Otac nas cuje i prima direktno i licno kroz Hrista. Uloga svetenika danas kao posrednika je u stvari bogohulna.
Otimanje onoga sto samo Isus moze i sme. Zasto samo on to moze da za nas posreduje kod Oca? Z
ato sto je on umro za nas, i kroz njegovu pravdu, zrtvu i krv, nas Otac prima kao gresnike.
Preko drugog posrednika nemamo pokrice. Ispovedanje greha je nastalo u srednjem veku jer je crkva pogotovo katolicka, bila jako domisljata kako da ljudima uzme pare.
Pa su uveli cak i placanje za oprostenje greha unapred, koje ce covek tek da pocini.
Kasnije su se dve crkve razdvojile a pravoslvna je mnoge stvari preuzela od katolika.

OVAKO TO IDE:
odete u prostoriju gde ste sami ili znate da niko nece da vas ometa. Mozete i zakljucati ako ste tako mirniji.
Kleknete na kolena i kazete na primer. Oce nebeski, ovoga trenutka dolazim pred tvoje lice i tvoj presto u ime moga spasitelja Isusa Hrista koji je prolio svoju rkv za mene. Oce, znam da sam ti zgresio ili zgresila i onda mozete Bogu sve da kazete sto vam dolazi iz srca i uma slobodno. Ne mora to dugo da traje, koliko vi osecate da je potrebno. Duzina molitve ne pomaze vec iskrenost. Onda ga zamolite da vam u ime Isusa Hrista oprosti grehe koje ste pocinili i znajuci i ne znajuci.
Mozete mu ih slobodno reci koji su itd. On ih zna. Ali zeli vase priznanje.
I kada ustanete sa molitve, oseticete veliko olaksanje, mir i blagoslov.

Ako ste zgresili nekome nesto onda trebate da ispravite to i da se njemu, izvinete i zamolite da vam oprosti a i Bogu.
Greh za koji niko nezna, ne trebate nikome da objavljuejete vec samo Bogu.
Naravno da trebate da prestanete da gresite.

СНАГА МОЛИТВЕ

Добитник Нобелове награде, проф. др. медицине Алексис Карел, назива молитву најмоћнијим обликом енергије. По њему, то је снага једнако стварна као и сила теже. Након њега је чувени амерички научник др. Х. Ј. Стовел, у једном чудесном открићу, измерио моћ молитве. "Био сам цинични атеиста... Једног сам дана радио у великој патолошкој лабораторији једне клинике. Бавио сам се задатком како да измерим таласну дужину и јачину зрачења људског мозга. Хтели смо истраживати шта се догађа у људском мозгу кад човек прелази из живота у смрт. Изабрали смо једну жену која је боловала од смртоносног рака мозга. Жена је била духовно, психички потпуно нормална. Гледајући уопштено, управо је изненађујућа била њена животна ведрина, при њеном безнадежном телесном стању. Знали смо да је на умору. И она је то знала. Такође смо знали да се ради о жени која је живела са вером у свог Спаситеља Христа. Непосредно пре њене смрти, сместили смо у њену собу високо осетљив апарат за снимање. Тај апарат требало је да нам покаже шта се одиграва у њеном мозгу у последњим минутима. При томе смо још на кревет сместили мали микрофон да би смо могли чути шта говори, уколико уопште још буде могла дати какав знак живота. За то време сместили смо се у собу до њезине. Било нас је петоро трезвених научника. Међу нама ја сам био најтрезвенији и најтврђи. Пуни исчекивања и унутрашње напетости, стајали смо испод својих инструмената. Казаљка је стајала на нули и могла је показивати све до 500 ступњева у позитивном вредновању на десно и 500 ступњева у негативном вредновању на лево. Пре неког времена, помоћу истог апарата, мерили смо емисију једне радио станице чији је програм био одашиљан у етар јачином од 50 кЊ. Радило се о поруци која је морала бити пренесена око читаве кугле земаљске. Тим мерењем установили смо вредност од девет степени позитивног мерења. Учинило нам се да је болесници дошао последњи тренутак. Одједном смо зачули како је почела молити и славити Бога. Молила је Бога да опрости свима људима који су јој у животу учинили неправду. Тад је изразила своју чврсту веру у Бога речима: "Знам да си Ти једини поверљив извор снаге за сва Твоја створења и то ћеш остати". Захваљивала Му је за снагу којом ју је носио читав њезин живот, као и за сигурност што сме бити Његово власништво. Сведочила Му је да њена љубав према Њему упркос свој патњи, није постала мања. У тренутку кад је говорила о опроштају својих грехова кроз Исусову жртву, из њених речи одјекивала је неописива срећа. Коначно, захватила ју је радост при помисли да ће ускоро смети гледати свога Искупитеља. Потресени стајали смо пред својим апаратом. Већ смо и заборавили да смо заправо хтели истраживати. Погледали смо се и при том се нисмо стидели својих суза. Толико сам био захваћен тиме што сам чуо, да сам морао плакати, како од свог детињства нисам чинио. Изненада, док је жена још молила, чули смо на свом инструменту неки тон који је туцкао. Кад смо погледали, видели смо да је сказаљка показивала 500 ступњева позитивно и непрестано ударала на границу апарата. Наше су мисли сустизале једна другу. Техничком мерењем сад смо по први пут открили невероватну стварност: мозак умируће жене, која је била молитвом сједињена с Богом, развио је снагу која је била 55 пута јача од снаге зрачења оне светске радио станице! У том тренутку почео се рушити мој атеистички поглед на свет. Стајао сам пред лицем свезнајућег Бога. Потпуно ми је смешном постала моја невера. Тако сам постао сретан Христов слебденик...". из књиге "Помоћ из оностраности - шта може молитва", Rhom Verlag , Bietigheim